Wikiversity

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1880-е 1890-е 1900-е 1910-е 1920-е
Године:	1898 1899 1900 1901 1902 1903 1904
1901 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1901. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — Британске колоније Западна Аустралија, Јужна Аустралија, Квинсленд, Викторија, Тасманија и Нови Јужни Велс формирале су Савезну Државу Аустралију, шесту највећу земљу на свету.
• 1. јануар — Нигерија је постала британски протекторат.
• 1. јануар — Настанак пентекостализма у Канзасу.
• 9. јануар — Објављена епидемија куге у Цариграду.
• 10. јануар — У Тексасу (нафтно поље Спиндлтоп) пронађене тада највеће светске залихе нафте - почиње Тексашки нафтни бум.
• 13. јануар^? — Почео с радом Пастеров завод у Нишу.
• 14. јануар — Први број "Позоришног листа" у Србији, први уредник Бранислав Нушић.
• 22. јануар — Умрла краљица Викторија након 63 године владавине, наслеђује је син Едвард VII (до 1910, у добу означеном као „едвардијанско”).
• 31. јануар — Претпремијера Чеховљеве „Три сестре”.

• 1. фебруар — Штампан први број Српског књижевног гласника.
• 6. фебруар — Први јавни телефони на железничким станицама у Паризу.
• 11. фебруар — У Бечу умро бивши српски краљ Милан Обреновић (биће сахрањен у манастиру Крушедол).
• 11. фебруар — Антијезуитски нереди у Шпанији.
• 18. фебруар — Реконструкција српске владе, улази радикал Михаило Вујић за министра иностраних дела.
• 21. фебруар — На прилазу Сан Франциску потонуо брод СС Сити ов Рио де Жанеиро, око 130 погинулих.
• 23. фебруар — Велика Британија и Немачка су договориле границу између Немачке источне Африке (данашња Танзанија) и Њасаленда (данашњи Малави).
• 25. фебруар — Џ. П. Морган се приближио монополу у америчкој индустрији челика − Ју Ес Стил, прва корпорација вреднија од милијарду долара.
• 26. фебруар — У Пекингу погубљена двојица лидера Боксерског устанка.
• 27. фебруар — Султан Абдул Хамид II је послао 50.000 војника на бугарску границу због немира у Македонији.

• 2. март — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника.
• 4. март — Вилијам Макинли започиње други мандат председника САД, Теодор Рузвелт је потпредседник.
• 6. март — У Бремену покушај атентата на Вилхелма II.
• 7. март — Руска православна црква је екскомуницирала Лава Толстоја.
• 17. март — Изложба 71 ван Гогове слике у Паризу изазива сензацију.
• 17. март — Студентски нереди у Санкт Петербургу због екскомуникације Толстоја и годишњице смрти извесне једне анархисткиње.

• 14. јул — Отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани „Радничка касина“.

• 3. септембар — Чланови Унутрашње македонске револуционарне организације киднаповали америчку мисионарку Елен Стон.
• 6. септембар — Извршен атентат на председник САД, Вилијама Макинлија, за време његове посете граду Буфало у савезној држави Њујорк. Макинли је преминуо осам дана касније.
• 7. септембар — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан Боксерски устанак у Кини.
• 14. септембар — Теодор Рузвелт је инаугурисан за 26. председника САД, након смрти Вилијама Макинлија.

• 3. јануар — Нго Дин Зјем, јужновијетнамски политичар

• 28. фебруар — Лајнус Полинг, амерички хемичар и биохемичар. Добитник је две Нобелове награде. Прва награда из хемије 1954, а друга за мир 1962. (†1994)

• 29. април — Хирохито, цар Јапана

• 7. мај — Гари Купер, амерички глумац (†1961)
• 20. мај — Макс Еве, холандски шахиста и светски шампион у шаху (†1981)

• 15. август — Арнулфо Аријас, бивши председник Панаме, (†1988)

• 25. септембар — Робер Бресон, француски редитељ. (†1999)
• 27. септембар — Иван Милутиновић, црногорски и југословенски комунист и револуционар. Члан ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВ и ПОЈ и НКОЈ-а, генерал-лајтнант НОВЈ и народни херој. (†1944)
• 29. септембар — Енрико Ферми, италијански физичар. (†1954)

• 10. октобар — Алберто Ђакомети, швајцарски скулптор, сликар и графичар. (†1966)

• 20. новембар — Хосе Андраде, уругвајски фудбалер (†1957)

• 5. децембар — Вернер Хајсенберг, немачки физичар. (†1976)
• 16. децембар — Маргарет Мид, амерички антрополог (†1978)
• 27. децембар — Марлен Дитрих, немачка глумица и певачица. (†1992).

• 14. јануар — Шарл Ермит, француски математичар
• 16. јануар — Арнолд Беклин, швајцарски сликар
• 22. јануар — Викторија Хановерска, британска краљица
• 27. јануар — Ђузепе Верди, италијански композитор
• 29. јануар — Милан Обреновић, српски краљ

• 2. фебруар — Марко Миљанов, црногорски војвода и књижевник
• 4. фебруар — Светозар Милетић, српски политичар и правник

• 12. март — Јован Илић, српски књижевник и политичар
• 13. март — Бенџамин Харисон, председник САД

• 30. мај — Виктор Д’Онт, белгијски правник и математичар

• 22. јул — Никанор Поповић, епископ СПЦ

• 5. август — Викторија фон Сакс-Кобург и Гота, немачка царица
• 9. август — Аћим Чумић, српски политичар

• 9. септембар — Анри де Тулуз-Лотрек, француски сликар и графичар. (*1864)
• 14. септембар — Вилијам Макинли, председник САД

• 1. октобар — Абдур Рахман Кан, авганистански емир

• Физика — Вилхелм Конрад Рендген
• Хемија — Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф
• Медицина — Емил Адолф фон Беринг
• Књижевност — Сили Придом
• Мир — Оснивач Црвеног крста и зачетник Женевске конвенције Жан Анри Динан (Швајцарска) и Фредерик Паси (Француска)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума