Statistical Genetics Wiki

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1860-e  1870-e  1880-e  – 1890-e –  1900-e  1910-e  1920-e
Godine:	1895 1896 1897 – 1898 – 1899 1900 1901

1898. po kalendarima

Gregorijanski	1898. (MDCCCXCVIII)
Ab urbe condita	2651.
Islamski	1315–1316.
Iranski	1276–1277.
Hebrejski	5658–5659.
Bizantski	7406–7407.
Koptski	1614–1615.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1953–1954.
• Shaka Samvat	1820–1821.
• Kali Yuga	4999–5000.
Kineski
• Kontinualno	4534–4535.
• 60 godina	Yang Zemlja Pas (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11898.
p • r •
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1898 (MDCCCXCVIII) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

• 1. 1. - New York anektira zemlju okolnih okruga, i formira tako Veliki New York, od četiri početnih okruga, Manhattan, Brooklyn, Queens i Bronx, kojima priključuje 25. januara Staten Island kako bi se stvorio moderni grad od 5 općina.
• 6. 1. (25. 12. 1897. po j.k.) - Bivši kralj Milan Obrenović postavljen na novoustanovljeni položaj komandanta aktivne vojske, u sledeće dve i po godine vrši njenu reorganizaciju.
• 11. 1. - Francuski major Ferdinand Walsin Esterhazy oslobođen na tajnom suđenju optužbi za izdaju, a za šta je osuđen Alfred Dreyfus - Esterhazy ubrzo diskretno penzionisan, u septembru beži u Englesku.

• 13. 1. - Dreyfusova afera: Emile Zola objavljuje članak J'accuse, otvoreno pismo predsedniku republike u kome optužuje vladu za krivo zatvaranje i antisemitizam.
• 25. 1. - Američki bojni brod USS Maine uplovljava u luku Havane na Kubi pod španskom vlašću sa izlikom "zaštite američkih interesa".

• 8. 2. - Ubijen predsednik Gvatemale José María Reina Barrios, sledi Manuel Estrada Cabrera (do 1920) - vlada čvrstom rukom, daje koncesije kompaniji United Fruit kako bi modernizovao industriju i saobraćaj.
• 12. 2. - Englez Henry Lindfield je prvi vozač koji je stradao u prometnom udesu.
• 15. 2. - Eksplozija USS Maine u havanskoj luci pri čemu gine 266 od 355 članova posade; za taj događaj će američka javnost optužiti španske vlasti (→ žuto novinarstvo Hearsta i Pulitzera).
• februar - Prvi ruski diplomata, Pjotr M. Vlasov, stigao u Etiopiju, uz veličanstven doček.^[1]
• februar - Na severu Sijera Leonea izbija tzv. Rat poreza na kolibe čiji je lider Bai Bureh - savladan u novembru.
• 17. 2. (5. 2. po j.k.) - Umro mitropolit beogradski Mihailo, naslediće ga Inokentije (do 1905).
• 23. 2. - Zola osuđen za klevetu, u julu beži u Englesku.

• 1. 3. - Zakon o poljoprivrednom radu u Ugarskoj: zabranjeni štrajkovi, kršenje sezonskog ugovora je krivično delo, odbegle radnike može vratiti žandarmerija - kritičari ga nazivaju Ropski zakon^[2].
• 6. 3. - Nemačka dobija od Kine koncesiju na 99 godina u zalivu Kiautschou (Jiaozhou, grad Qingdao) na jugu poluostrva Šandung - teritoriju su okupirali prošlog novembra (ostaju do 1914) - i druge zemlje žele slične koncesije.
• 13 - 15. 3. (1 - 3. 3. po j.k.) - U Minsku održan Prvi kongres Ruske socijal-demokratske radničke partije - većina od devet delegata ubrzo uhapšena, partija će tek 1903. usvojiti statut i program na briselsko-londonskom kongresu.
• mart - Aktivnost bugarskih četa izaziva formalne opomene ruskog i austrijskog poslanika u Sofiji, Bugari forsiraju makedonsko pitanje po ugledu na kritsko^[3].
• mart - Gradilište Ugandanske železnice: Britanci grade most preko reke u Ugandi, ali gradnja je poremećena napadima lavova ljudoždera Tsavoa.
• 26. 3. (14. 3. po j.k.) - U Srbiji raspuštena skupština kojom su dominirali radikali.
• 26. 3. - Proklamacijom Paula Krugera, predsednika Južnoafričke Republike (Transvaal), osnovan rezervat lovine Sabi, budući Nacionalni park Kruger.
• 27. 3. - Rusko-kineska konvencija: Port Artur (Lüshunkou) i Dalian iznajmljeni na 25 godina, Južnomandžurska željeznica se gradi 1898-1903.
• 28. 3. - Nemački Rajhstag doneo prvi od Pomorskih zakona (Flottengesetz), car Wilhelm II i admiral Alfred von Tirpitz žele flotu konkurentnu britanskoj - trka u naoružanju će doprineti izbijanju Prvog svetskog rata.
• 28. 3. - Američka mornarica tvrdi da je eksplozija na "Mejnu" izazvana spolja - raspaljeno javno mnenje.

• 8. 4. - Bitka kod Atbare: anglo-egipatske snage porazile mahdiste u Sudanu.
• april - Nastala pesma 'O Sole Mio, stihovi Giovanni Capurro, melodija Eduardo Di Capua.
• 20. 4. - Tellerov amandman na zajedničku rezoluciju Kongresa: SAD neće anektirati Kubu.
• 21. 4. - Špansko-američki rat: Španija prekinula diplomatske odnose sa SAD kao odgovor na ultimatum američke administracije da se španska vlast povuče sa Kube; Amerikanci započinju blokadu ostrva - retrospekivni početak rata.
• 25. 4. - Niši-Rozenov sporazum: Japan i Rusija se neće mešati u Koreju, mada je priznato da je zemlja u japanskoj sferi uticaja.
• 26. 4. - Eksplozija u barutani California Powder Works u Santa Cruzu, 13 mrtvih.
• 30. 4. - Osnovana Nemačka mornarička liga, interesna grupa za promociju Nemačke carske mornarice.

• 1. 5. - Bitka u Manilskom zalivu je prva bitka špansko-američkog rata i filipinske kampanje - američka pomorska pobeda komodora Deweya.
• 2. 5. - Osnovana umetnička grupa Berlinska secesija.
• 7. 5. - 18. 10. - Velika izložba u Beču povodom 50-godišnjice vlasti Franje Josipa.
• 7-9. 5. - Bava-Beccarisov masakr: u gušenju nereda zbog skupe hrane u Milanu ubijeno između 80 i 400 ljudi prema podacima vlade odn. opozicije; kralj Umberto I pohvalio i odlikovao generala Bava-Beccarisa.
• 12. 5. - Bombardovanje San Huana, prva akcija u Portorikanskoj kampanji Š.-a. rata.
• 24. 5. - Japanci napustili posle tri godine kinesku luku Weihaiwei, preuzimaju je Britanci.
• 27. 5. - Prema ugovoru od 10. aprila, Guangzhouwan na jugu Kine iznajmljen Francuskoj na 99 godina (zadržan do 1943/46, današnji Zhanjiang).
• 28. 5. - Secondo Pia napravio prvu fotografiju Torinskog pokrova.
• 30. 5. - Andižanski ustanak protiv ruskog garnizona: Muhammad Ali Madali pokušao da obnovi Kanat Kokand.

• 1. 6. - 1. 11. - Trans-Mississippijska izložba u Omahi, Nebraska.
• 4. 6. (23. 5. po j.k.) - Skupštinski izbori u Srbiji, na kojima je izabran samo jedan radikal, daju skupštinu poslušnu vladi.
• 7. 6. (26. 5. po j.k.) - "Arnautsko pitanje": srpska vlada uputila notu Visokoj Porti, navodi više od 400 zločina nad Srbima tokom prošle godine, traži mešovitu komisiju da utvrdi činjenice^[3].
• 7. 6. - William Ramsay i Morris Travers otkrili neon, ove godine su otkrili i kripton i ksenon.
• 9. 6. - U Pekingu potpisana Konvencija o proširenju teritorije Hong Konga (Nove Teritorije) - najam do 30. juna 1997.
• 10. 6. - Američke trupe se iskrcale u zaljev Guantánamo na Kubi.
• 10. 6. - Poginuo Tuone Udaina, poslednji govornik dalmatskog jezika.
• 11. 6. - 21. 9. - Stodnevna reforma: mladi car Kine Guangxu pokušava da uvede kulturne, političke i obrazovne reforme.
• 12. 6. - General Emilio Aguinaldo proglasio nezavisnost Filipina od Španije - ustav proglašen sledećeg januara, ubrzo zatim i Prva filipinska republika (1899-1901).
• 13. 6. - Formirana kanadska Teritorija Yukon nakon priliva stanovništva usled zlatne groznice u Klondajku.
• jun - Albanci uz pomoć nizama napadaju donjovasojevićka sela u beranskoj nahiji, zapaljeno više od 400 kuća^[4].
• 16. 6. - Izbori za nemački Rajhstag: socijaldemokrati dobili najviše glasova, ali dobijaju skoro duplo manje mandata od drugoplasirane Partije Centra.
• 17. 6. - Pruska skupština donela tzv. Lex Arons, kojim je zabranjeno socijaldemokratima da budu predavači na univerzitetu - upotrebljen protiv fizičara Lea Aronsa.
• 21. 6. - Amerikanci zauzeli Guam bez otpora - lokalni Španci nisu ni znali za rat.
• 27. 6. - Joshua Slocum je prvi sam oplovio svet.
• 29. 6. - Italijanski premijer Antonio Starabba pao zbog represije u Milanu, sledi Luigi Pelloux (do 1900).

• 1. 7. - Bitka za brdo San Juan blizu Santiago de Cube je najpoznatija bitka Špansko-američkog rata na Kubi, u kojoj je učestvovao Theodore Roosevelt sa Rough Riders-ima.
• 1. 7. - Britanci dobili u najam Weihaiwei na vrhu poluostrva Šandung "dok god su Rusi u Port Arturu" (u stvari ostaju do 1930).
• 3. 7. - Pomorska bitka kod Santiaga de Cube: Amerikanci uništili španski karipski eskadron i praktično odlučili rat, istog dana počinje opsada grada.
• 3. 7. - Osnovan Carski Univerzitet u Pekingu.
• 4. 7. - Brod La Bourgogne se sudario kod ostrva Sable kod Nova Scotije sa britanskim jedrenjakom Cromartyshire, poginulo 549 ljudi a preživelo 173, uglavnom članova posade, što je izazvalo gnev.
• 4. 7. - Na pustom otoku Wake podignuta američka zastava, zvanično od sledećeg januara.
• 7. 7. - Srpski pokret u BiH predao nacrt autonomnog statuta vlastima, koje mu nisu naklonjene.
• 7. 7. - Predsednik SAD McCinley potpisao aneksiju Republike Havaji - zastava istaknuta 12. avgusta (Teritorija do 1959, zatim 50. država).
• 10. 7. - Mala francuska jedinica na čelu sa Marchandom stiže u Fašodu na jugu Sudana.
• 15. 7. (3. 7. po j.k.) - U Srbiji doneseni Zakoni o državnim ekonomima, o poljoprivrednim stanicama i o unapređenju voćarstva.
• 17. 7. - Amerikanci i kubanski pobunenici zauzeli Santiago de Cuba.
• 19. 7. - Kraj gerilskog ratovanja Mkwawe, poglavice naroda Hehe u nemačkoj Tanganjici - opkoljen, radije se ubio nego da se preda (lobanja je do 1954. bila u Nemačkoj).
• 20. 7. (8. 7. po j.k.) - U Srbiji donesen Zakon o Upravi fondova (u kojoj je loše stanje).
• 21. 7. (9. 7. po j.k.) - Pooštren srpski Zakon o štampi (protiv opozicije).
• 25. 7. - Invazija Vojske SAD na Portoriko.
• 26. 7. (14. 7. po j.k.) - Zakon o srednjim školama u Srbiji ukida nekoliko gimnazija.
• 28. 7. (16. 7. po j.k.) - U Srbiji doneseni zakoni o lovu, o uništavanju štetnih biljaka i životinja i o potpomaganju domaće radinosti (Zakon o industrijskim povlasticama).

• 2. 8. (21. 7. po j.k.) - Predsednici opština u Srbiji se ubuduće postavljaju, umesto da se biraju.
• 7. 8. (26. 7. po j.k.) - U Srbiji Zakon o narodnim školama - osnovne škole prebačene na okružni ili opštinski budžet, pojačan nadzor, obavezno školovanje skraćeno sa 6 na 4 godine, obavezno i za žensku decu.
• 8. 8. (27. 7. po j.k.) - Prvi zakon o ribolovu u Srbiji.
• 11. 8. - Američke trupe ulaze u grad Mayagüez na Portoriku.
• 12. 8. - Potpisano primirje u Špansko-američkom ratu.
• 13. 8. - Američke snage u Špansko-američkom ratu zauzele Manilu.
• 20. 8. - U Švicarskoj otvorena planinska Gornergratska željeznica, električna sa zupčanicom, najveće visine 3089 m.
• 22. 8. - Umro kralj Samoe Malietoa Laupepa - doći će Drugog samoanskog građanskog rata u kome Tanumafili, uz američku i britansku pomoć, dogodine odnosi pobedu nad nemačkim kandidatom Mata'afa Iosefom.
• 23. 8. - Herojsko doba istraživanja Antarktika: kreće britanska ekspedicija Southern Cross (1898-1900), prva koja je prezimila na Antarktiku.
• 25. 8. - Turska rulja masakrirala stotine Grka i 18 Britanaca (uključujući konzula) u Iraklionu na Kritu - zbog toga će turske snage u novembru morati napustiti ostrvo.
• 28. 8. - Caleb Bradham preimenovao Brad's Drink u Pepsi-Cola.
• 28. 8. - Carigradski patrijaršijski sinod odbija nacrt uređenja škole, crkve i autonomije u BiH^[5].
• 28 - 31. 8. - Drugi cionistički kongres u Bazelu, osnovan fond za jevrejsku kolonizaciju, kasnija Bank Leumi (Nacionalna banka).
• 29. 8. - U Akron, Ohio osnovana Goodyear Tire and Rubber Company.
• 29. 8. - Sereski mitropolit, Grk, i grčki konzul naredili da se u crkvi manastira sv. Jovana Preteče kod Seresa uništi lik cara Dušana, Jelene i Uroša^[6].
• avgust-septembar - Poplava Žute reke pustoši delove Šantunga, u tim područjima će se raširiti "Bokseri"^[7].

• 2. 9. - Bitka kod Omdurmana, odlučujuća anglo-egipatska pobeda (Herbert Kitchener), nad mahdistima u Sudanu.
• 6. 9. - Holandska kraljica Wilhelmina inaugurirana nakon punoljetstva (vlada do abdikacije 1948).

• 10. 9. - Talijanski anarhist Luigi Lucheni izveo je u Ženevi besmisleni atentat na austrijsku caricu Elizabetu.
• 18. 9. - Fašodski incident: britanska flotila stigla do, od Francuza zaposednutog, sela Fašoda (danas Kodok u Južnom Sudanu) - diplomatska kriza traje do novembra.
• 20. 9. - Alberto Santos Dumont leteo balonom s motornim pogonom.
• 21. 9. - Puč Udove carice Cixi - kraj Stodnevne reforme, car Guangxu je stavljen u kućni pritvor do smrti 1908.
• 28. 9. - Šestorica gospode Stodnevne reforme pogubljena u Pekingu (Tan Sitong, Lin Xu, Liu Guangdi...).
• 29. 9. - Samori Ture uhvaćen od Francuza, čime je oboreno Carstvo Wassoulou - umire dve godine kasnije u izgnanstvu, Francuzi mogu zavladati Obalom Slonovače.

• 1. 10. - Nezvanično osnivanje Renault-a.
• 3. 10. - Eduard Spelterini i Albert Heim prešli balonom preko Alpa.
• 5. 10. - Bitka na Sugar Pointu: Ojibwe porazili američke snage u Minesoti (smatra se "poslednjom indijanskom pobunom" u SAD).
• 11. 10. - 26. 11. - Putovanje nemačkog cara Wilhelma u Palestinu (Jerusalim 29. 10., Damask 7. 11.).
• 12. 10. - Gen. Julio Argentino Roca po drugi put predsednik Argentine (do 1904).
• 13. 10. - Parobrod SS Mohegan se nasukao kod Kornvola, 106 mrtvih.
• 29. 10. (17. 10. po j.k.) - Alfred Haks i dr. dobili povlasticu od srpske vlade za podizanje šećerane na beogradskoj Čukarici.
• 29. 10. i 2. 11. - Theodor Herzl se susreo sa nemačkim carem Wilhelmom u Jerusalimu, što uvećava Herzlovu verodostojnost.

• 3. 11. - Mirno rešenje krize u Fašodi: francuska vlada naredila povlačenje - poslednji kolonijalni spor dve zemlje, mirno rešenje se smatra prethodnicom Srdačne antante 1904.
• 5. 11. - Negroska revolucija: pobuna protiv španske vlasti na filipinskom ostrvu Negros i kratkotrajna revolucija.
• 10. 11. - Wilmingtonska pobuna ili masakr: belačka Demokratska stranka oterala crne lidere iz Wilmingtona, North Carolina, smatra se prekretnicom u rasnoj segregaciji na Jugu SAD.
• 15. 11. - Manuel Ferraz de Campos Sales novi predsednik Brazila (do 1902).
• novembar - Osnovana ruska umetnička grupa Mir iskusstva ("Svet umetnosti").
• novembar - U Srbiju je iz Nemačke stigao brod "Car Nikola II" za Prvo povlašćeno parobrodsko društvo.^[8]
• 25. 11. - Nemačka ekspedicija "Valdivia" ponovo otkrila otok Bouvet.
• 26 - 27. 11. - Portlandova oluja odnela preko 400 života u Novoj Engleskoj: potonuo je parobrod "Portland" sa 192 ljudi, a potonulo je još 150 plovila.
• 29. 11. (17. 11. po j.k.) - Nekim kategorijama stanovništva u Srbiji (sveštenici, učitelji...) zabranjeno članstvo u političkim strankama, kao i agitacija stranaka na selu.

• 6. 12. - U Hannoveru osnovan Deutsche Grammophon (Polygram od 1971, deo Universal Music Group od 1998).
• 8. 12. - Nikola Tesla demonstrirao na izložbi u Njujorku maketu broda sa daljinskim upravljanjem putem radio talasa.
• 9. 12. - Proglašena Kritska Država, formalno pod osmanskom vlašću (de fakto priključena Grčkoj 1908). Visoki komesar je grčki princ Đorđe.
• 9. 12. - Ubijen prvi od dva lava Cavska ljudoždera, koji su ubili preko 100 radnika na gradnji železnice u Keniji, drugi je ubijen posle 20 dana.
• 10. 12. - Potpisan Pariški ugovor kojim je okončan Špansko-američki rat: Španija se odrekla Kube (nezavisna pod uticajem SAD), Amerikanciima ustupljeni Portoriko, Guam i, za 20 miliona dolara, Filipini.
  • Kraj Španske imperije u Karibima i na Pacifiku, SAD postaju globalna sila. U Španiji to izaziva unutrašnju krizu (Generacija '98.)
• 14. 12. (2. 12. po j.k.) - U Srbiji donet Zakon o državnoj arhivi (Dan Arhiva Srbije).
• 14. 12. - U Beču otvoreno Carsko jubilejsko gradsko pozorište (kasnije Volksoper Wien).

• 18. 12. (6. 12. po j.k.) - Zakon o gradnji i eksploataciji novih železnica u Srbiji - zamišljeno ih 11, uglavnom uskog koloseka, ali nema para.
• 21. 12. - Marie Curie i Pierre Curie pronalaze radijum. Marija je ove godine istraživala radioaktivnost pehblende i torbernita, ustanovila je radioaktivnost torijuma (nezavisno i Gerhard Carl Schmidt), sa Pjerom je letos pronašla element nazvan polonijum, skovali su termin radioaktivnost.
• decembar - Zakon o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama u Srbiji.
• 29. 12. - Produkcija Čehovljevog "Galeba" u nedavno otvorenom Moskovskom umetničkom teatru (Stanislavski i Nemirovič-Dančenko), sada kao trijumf za razliku od pre dve godine.

• U Požarevcu podignut spomenik knjazu Milošu, rad Đorđa Jovanovića, a Paja Jovanović naslikao "Takovski ustanak".
• Izgrađen kompleks Beogradske klanice, dogodine se povezuje sa glavnom železničkom stanicom prugom ispod Kalemegdana.
• Profesor Stevan Marković osnovao prvu elektroinženjersku laboratoriju u Srbiji.
• Zategnuti odnosi Srbije sa Ruskim carstvom usled povratka kralja Milana u zemlju, kao i sa Bugarskom i Crnom Gorom.
• Priština, po zvaničnom nesigurnom popisu, ima 12.375 stanovnika: 9.901 muslimana, 2.170 pravoslavaca, i 305 jevreja; u prištinskom srezu 56.286 stanovnika, od kojih 42.756 muslimana, 11.897 pravoslavaca и 1.631 katolika^[6].
• Bečka firma Manner napravila prve napolitanke.
• Otkriveni radijum, polonijum, neon, kripton, ksenon.

• Završena Zgrada bečke secesije.
• Izašao Wellsov roman The War of the Worlds.
• 1898-99 - Organizovanje tzv. Pećke lige, albanskog udruženja.
• Frane Bulić otkrio u Solinu sarkofag kraljice Jelene sa natpisom.
• Valdemar Poulsen prikazao "telegrafon", sistem snimanja na magnetnoj žici.
• U Zagrebu osnovan Litografički zavod V. Rožankowski i Drug (→ slika kasnije lokacije).
• Osnovana građevinska firma Bechtel - stočar Warren A. Bechtel gradi železnice u Oklahomi.
• Na Nijagari otvoren Upper Steel Arch Bridge, tada najveći sa čeličnim lukom (stradao od leda 1938).
• Ettore Bugatti je napravio svoj prvi automobil (svoju firmu će osnovati 1909).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1898.

• 13. 1. - Živojin Pavlović, član CK KPJ, novinar († 1941)
• 21. 1. - Ahmed-šah Kadžar, poslednji kadžarski šah Irana († 1930)
• 22. 1. - Sergej Ejzenštejn, sovjetski filmski režiser († 1948)
• 23. 1. - Jorge Eliécer Gaitán, kolumbijski političar († 1948)
• 25. 1. - Hymie Weiss, gangster († 1926)
• 28. 1. - Milan Konjović, srpski slikar († 1993)

• 3. 2. - Alvar Aalto, arhitekta († 1976)
• 10. 2. - Bertold Brecht, njemački književnik († 1956)
• 11. 2. - Leó Szilárd, fizičar († 1964)
• 14. 2. - Fritz Zwicky, astronom († 1974)
• 15. 2. - Totò, talijanski glumac, komičar († 1967)
• 18. 2. - Enzo Ferrari, talijanski vozač utrka i proizvođač automobila († 1988.)
• 24. 2. - Kurt Tank, aeronautički inženjer († 1983)

• 4. 3. - Dragiša Mišović, srpski lekar i političar († 1939)
• 4. 3. - Georges Dumézil, filolog († 1986)
• 5. 3. - Zhou Enlai, kineski političar († 1976)
• 11. 3. - Dorothy Gish, glumica († 1968)
• 13. 3. - Henry Hathaway, filmski režiser († 1985)
• 21. 3. - Louis Adamič, književnik († 1951)
• 26. 3. - Rudolf Dassler, osnivač "Pume" († 1974)

• 6. 4. - Milan Zloković, arhitekta († 1965)
• 7. 4. - Ante Topić Mimara, slikar, restaurator, kolekcionar († 1987)
• 9. 4. - Paul Robeson, pevač, glumac, aktivista († 1976)

• 3. 5. - Golda Meir, premijerka Izraela († 1978.)
• 6. 5. - Konrad Henlein, sudetski nacistički lider († 1945)
• 8. 5. - Alojzije Stepinac, kardinal, blaženik († 1960)
• 10. 5. - Ariel Durant, koautorka "Priče o civilizaciji" († 1981)
• 16. 5. - Desanka Maksimović, srpska književnica († 1993)
• 16. 5. - Rastko Petrović, srpski književnik († 1949)
• 16. 5. - Tamara de Lempicka, slikarka († 1980)
• 17. 5. - Ante Cettineo, hrvatski književnik († 1956.)
• 19. 5. - Julius Evola, talijanski filozof († 1974)
• 23. 5. - Josef Terboven, rajhskomesar Norveške († 1945)
• 31. 5. - Milan Aćimović, srpski političar († 1945)

• 5. 6. - Federico García Lorca, španski pesnik († 1936)
• 9. 6. - Curzio Malaparte, talijanski književnik i publicist († 1957)
• 17. 6. - M. C. Escher, holandski grafičar († 1972)
• 22. 6. - Erich Maria Remarque, njemački književnik († 1970.)
• 22. 6. - Zenon Kosidowski, pisac, esejista († 1978)
• 26. 6. - Willy Messerschmitt, proizvođač aviona († 1978)

• 13. 7. - Dionisije Milivojević, episkop, osnivač Slobodne SPC († 1979)
• 15. 7. - Walter Benjamin, njemački filozof i književnik († 1937.)
• 19. 7. - Herbert Marcuse, filozof, sociolog († 1979)
• 30. 7. - Henry Moore, britanski vajar († 1986)

• 12. 8. - Oskar Homolka, glumac († 1978)
• 26. 8. - Peggy Guggenheim, kolekcionarka umetnosti († 1979)
• 29. 8. - Preston Sturges, režiser, scenarista († 1959)
• 31. 8. - Dušan Matić, kniževnik, nadrealista, akademik SANU († 1980)

• 1. 9. - Marilyn Miller, glumica, pevačica, plesačica († 1936)
• 19. 9. - Giuseppe Saragat, predsednik Italije († 1988)
• 26. 9. - George Gershwin, američki skladatelj († 1937.)
• 28. 9. - Mate Balota, književnik, ekonomist († 1963)
• 29. 9. - Trofim Lisenko, staljinistički biolog († 1976)
• 30. 9. - Renée Adorée, glumica († 1933)

• 5. 10. - Ervin Šinko, hrvatski književnik († 1967.)

• 12. 11. - Leon Štukelj, gimnastičar († 1999)
• 18. 11. - Antun Branko Šimić, hrvatski pjesnik i esejist († 1925.)
• 21. 11. - René Magritte, slikar († 1967)
• 22. 11. - Wiley Post, američki pilot († 1935)
• 23. 11. - Rodion Malinovski, maršal SSSR, ministar odbrane († 1967)
• 24. 11. - Liu Shaoqi, predsednik NR Kine († 1969)
• 29. 11. - C. S. Lewis, književnik († 1963)

• 10. 12. - Ivan Tabaković, slikar († 1977)
• 20. 12. - Irene Dunne, glumica († 1990)

• Nina Kirsanova, balerina († 1989)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1898.

• 11. 1. - Erwin Rohde, klasični filolog (* 1845)
• 14. 1. - Lewis Carroll, britanski književnik i matematičar (* 1832)
• 18. 1. - Henry Liddell, bivši oxfordski dekan, leksikograf, otac Alice Liddel (* 1811)
• 20. 1. - Kosta Abrašević, srpski književnik (* 1879)
• 31. 1. - Velimir Mihailo Teodorović, zadužbinar, vanbračni sin kneza Mihaila (* 1849)
• 17. 2. - Mitropolit beogradski Mihailo (* 1826)
• 5. 3. - Milutin Garašanin, bivši premijer Srbije (* 1843)
• 12. 3. - Johann Jakob Balmer, matematički fizičar (* 1825)
• 15. 3. - Henry Bessemer, inženjer i pronalazač (* 1813)
• 16. 3. - Aubrey Beardsley, umetnik (* 1872)
• 25. 3. - Petar Matković, geograf, akademik JAZU (* 1830)
• 31. 3. - Eleanor Marx, aktivistkinja, Karlova kćerka (* 1855)
• 18. 4. - Gustave Moreau, slikar (* 1826)
• 14. 5. - Svetislav Vulović, srpski književni i pozorišni kritičar (* 1847)
• 19. 5. - William Ewart Gladstone, bivši britanski premijer (* 1809)
• 22. 5. - Edward Bellamy, pisac, socijalista (* 1850)
• 10. 6. - Tuone Udaina, poslednji govornik dalmatinskog (* 1821)

• 1. 7. - Siegfried Marcus, austrijski pionir automobila (* 1831)
• 8. 7. - Soapy Smith, prevarant na Divljem zapadu (* 1860)
• 30. 7. - Otto von Bismarck, bivši njemački kancelar (* 1815.)
• 3. 8. - Charles Garnier, arhitekt (* 1825)
• 8. 8. - Eugène Boudin, slikar (* 1824)
• 16. 8. - Mihail Černjajev, ruski general (* 1828)
• 23. 8. - Félicien Rops, belgijski umetnik (* 1833)
• 9. 9. - Stéphane Mallarmé, pesnik (* 1842)
• 10. 9. - Elizabeta, austrijska carica, ugarsko-hrvatska kraljica (* 1837.)
• 20. 9. - Theodor Fontane, njemački književnik (* 1819.)
• 28. 9. - Tan Sitong, kineski reformista (* 1865)
• 29. 9. - Louise von Hessen-Kassel, kraljica-supružnica Danske, majka dva kralja, po jedne kraljice i carice (* 1817)
• 24. 10. - Pierre Puvis de Chavannes, slikar (* 1824)
• 20. 11. - John Fowler, inženjer londonskog metroa (* 1817)
• 24. 12. - Šarbel Makhluf, maronitski svećenik, katolički svetac (* 1828)