LIMSpec Wiki

1964. po kalendarima

Gregorijanski	1964. (MCMLXIV)
Ab urbe condita	2717.
Islamski	1383–1384.
Iranski	1342–1343.
Hebrejski	5724–5725.
Bizantski	7472–7473.
Koptski	1680–1681.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2019–2020.
• Shaka Samvat	1886–1887.
• Kali Yuga	5065–5066.
Kineski
• Kontinualno	4600–4601.
• 60 godina	Yang Drvo Zmaj (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11964.
p • r •
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1964 (MCMLXIV) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu (link pokazuje kalendar).

1964: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• decembar-januar - Rasprava o cenzuri u SFRJ: slučajevi filma "Grad" i Majetićevog romana "Čangi" - Ranković i Veselinov odobravaju sudsku intervenciju, kulturni radnici ne. Smatra se da je do zatezanja situacije došlo nakon posete Tita i Rankovića Moskvi u decembru 1962.^[1]
• 1. 1. - Federacija Rodezije i Njasalenda je jučer podijeljena u Sjevernu i Južnu Rodeziju, te Njasalend (današnji Zambija, Zimbabve i Malavi).
• 4. 1. - Putnički voz iz Požarevca naleteo kod Jajinaca na brzi voz iz Niša, koji se nepredviđeno zaustavio - 66 mrtvih i 157 povređenih.
• 4. 1. - Tokom 10-dnevne posete Albaniji, kineski premijer Zhou Enlai u Skadru naziva "Titovu kliku" jedinicom američkog imperijalizma.
• 4. 1. - U Kašmiru pronađena relikvija Mo-e-Muqaddas, dlaka iz prorokove brade, čiji je nestanak 27. decembra izazvao nemire. Bengalski hinduisti su na meti nemira u Istočnom Pakistanu (dan. Bangladešu) sve do marta.
• 5. 1. - Istorijski susret vaseljenskog patrijarha Atinagore i pape Pavla VI. na Maslinovoj gori u Jerusalimu.
• 5. 1. - Pojavilo se prvo izdanje knjige "Citati predsednika Mao Ce Tunga", poznatije kao Crvena knjižica.
• 7. 1. - Britanska firma Leyland Motor Corp. objavljuje prodaju 450 autobusa Kubi, protivno embargu SAD.
• 8. 1. - Prvi Džonsonov govor o stanju nacije, najavljen "Rat siromaštvu", kao odgovor na stopu siromaštva od oko 19%.
• 9. 1. - Izbijaju neredi u Zoni Panamskog kanala, poginuo 21 Panamac i 4 američka vojnika ("Dan mučenika" u Panami).
• 11. 1. - Šef službe javnog zdravlja u SAD (Surgeon General of the U. S.) Luther Terry objavio izveštaj o štetnosti pušenja - prvi takav službeni iskaz u SAD.
• 12. 1. - Zanzibarska revolucija - Afrikanci zbacili arapskog zanzibarskog sultana, proglašena Narodna Republika Zanzibar i Pemba, slede zločini protiv Arapa i Azijata.
• 13 - 16. 1. - Samit Arapske lige u Kairu: odlučeno da se osnuju palestinska organizacija i Ujedinjena arapska komanda i da se voda reke Jordan skreće od Izraela (u tijeku je izraelski projekt Nacionalnog vodonositelja, prelijevanja vode iz Galilejskog jezera na jug). Egipat i Saudi Arabija dogovaraju obnovu odnosa.
• 19. 1. - Jedan bataljon tanganjikanskih strelaca se pobunio protiv britanskih oficira, slični pokreti se narednih dana dešavaju u Ugandi i Keniji.
• 22. 1. - Kenneth Kaunda je premijer britanske kolonije Severna Rodezija.
• 22. 1. - Premijer Libije Mohieddin Fikini daje ostavku: tražio je ostavku gen. Mahmuda Buguaitina, koji je štitio oficire odgovorne za pucanje na studente, ali kralj ga nije podržao.
• 23. 1. - Ratifikovan XXIV amandman na Ustav SAD: zabranjuje se uslovljavanje prava glasa porezom (korišćeno protiv crnaca na jugu).
• 24. 1. - Osnovana tajna američka jedinica MACV-SOG za operacije u Indokini.
• 25. 1. - SAD lansirale balonski satelit Echo-2, prečnika 41 metar.
• 27. 1. - Francuska i NR Kina objavili da će uspostaviti diplomatske odnose.
• 28. 1. - Hladni rat: iznad Erfurta oboren američki trenažni avion T-39 Sabreliner koji je zalutao u Istočnu Nemačku, poginula sva tri člana posade.
• 29. 1. - Prikazan film Dr. Strangelove or: How I learned to Stop Worrying and Love the Bomb.
• 29. 1. - 9. 2. - Zimska Olimpijada 1964 u Innsbrucku, Austrija.
• 30. 1. - General Nguyễn Khánh izveo nenasilni vojni udar u Južnom Vijetnamu.
• 30. 1. - Dva sovjetska naučna satelita, Elektron I i II, lansirani jednom raketom.
• 31. 1. - Članovi Ustavnog suda Jugoslavije, ustanovljenog prema prošlogodišnjem Ustavu, dali svečanu izjavu; predsednik je Blažo Jovanović^[2]. Zatim su uspostavljeni i sudovi republika i pokrajina.
• 31. 1. - Ustavni referendum u Gani podržava sa navodno 99,91% amandmane kojima zemlja postaje jednopartijska a Kwame Nkrumah doživotni predsednik sa diktatorskim ovlašćenjima (zbačen 1966).
• januar - U Kongu počinje Pobuna Simbi, pristalica pokojnog Lumumbe - ubrzo zauzimaju prostrano područje na istoku i centralnim delovima zemlje kao i u zapadnom distriktu Kwilu (Pierre Mulele).

• 1. 2. - Pesma The Beatles-a I Want to Hold Your Hand došla na prvo mesto američke top-liste - "Britanska invazija" može početi.
• 7. 2. - Bitlsi stižu na njujorški aerodrom JFK dočekani od oduševljene mase.
• 7. 2. - Svečana akademija povodom stogodišnjice smrti Vuka Stefanovića Karadžića, na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu.
• 7. 2. - Izbija granični rat između Somalije i Etiopije - primirje potpisano u aprilu.
• 9. 2. - Bitlsi gostuju u The Ed Sullivan Show.
• 10. 2. - Američki vojni inženjeri predali 253 montažne kuće stanovnicima Skoplja, u naselju Šuto Orizari (NYT).
• 11. 2. - Počele borbe između Grka i Turaka u Limasolu, na Kipru.
• februar - Nestašica električne energije u SFRJ, zbog suše prošle jeseni (60% struje proizvode hidroelektrane) - industrijska i građanska potrošnja brzo rastu.
• c. februar - U SR Srbiji se raspravlja o tome treba li nacionalizovati privatne kamione - u SFRJ ih ima oko 37.000, od čega je četvrtina privatna.^[3]
• 15. 2. - Početak rada ustavnih sudova na saveznom i republičkom nivou u SFRJ, prvih takvih institucija u komunističkom svetu^[4].
• 17 - 18. 2. - Vojni udar u Gabonu: predsednik Léon M'ba je smenjen ali De Gol sutradan šalje padobrance.
• 18. 2. - SAD prekidaju vojnu pomoć Britaniji, Francuskoj i Jugoslaviji zbog trgovine sa Kubom (simboličan gest - NYT), kao i buduću Španiji i Maroku.
• 19. 2. - Izbori u Grčkoj: apsolutna većina za Uniju centra Jorgosa Papandreua - premijer do jula 1965, kada je došlo do sukoba sa kraljem.
• 20. 2. - Završen tzv. Peščani rat, pogranični marokansko-alžirski sukob.

• 25. 2. - Cassius Clay/Muhammad Ali (22) u Miami Beachu neočekivano pobedio šampiona Sonny Listona.
• 26. 2. - Znatno smanjenje poreza u SAD - početni dobri rezultati će biti izbrisani velikom potrošnjom zbog Vijetnamskog rata.

• februar-mart - "Poplava" kritike i otvorene debate u SFRJ o rastućim cenama i nacionalnom pitanju (investicijama u nerazvijene republike koje ipak zaostaju).^[5]. Cene, naročito hrane, su znatno porasle od početka godine.^[6]
• 1. 3. - Paradise Airlines Flight 901: avion Lockheed Constelation udario u Siera Nevadu na putu prema dolini Tahoe u Kaliforniji - 85 žrtava.
• 4. 3. - Saudijski princ Faisal imenovan za regenta, nakon što je na to prinudio brata Sauda.
• 4. 3. - Kraljevski Šekspirov ansambl iz Stratforda izvodi "Kralja Lira" u Beogradu.
• 4. 3. - Rezolucijom SB UN 186 osnovana mirovna misija UNFICYP za Kipar, koja i danas (2019) postoji.
• 6. 3. - Konstantin II postaje kralj Grčke, nakon smrti oca Pavla (do ukidanja monarhije 1973).
• 6. 3. - Prvi let sovjetskog presretača MiG-25 (u službi od 1970).
• 8. 3. - Malcolm X raskinuo sa Nacijom islama, najavljuje osnivanje crnog nacionalističkog pokreta.

• 11. 3. - Raúl Leoni je predsednik Venecuele nakon Rómula Betancourta, u prvom demokratskom prenosu vlasti.
• 12. 3. - U Bonnu počelo suđenje 26-orici hrvatskih emigranata za napad na trgovačku misiju SFRJ u tom gradu novembra 1962.
• 13. 3. - Ubistvo Kitty Genovese u New Yorku, navodno pred 38 pasivnih svedoka, izaziva proučavanje efekta apatije promatrača (bystander effect, Genovese syndrome).
• 15. 3. - Richard Burton i Elizabeth Taylor se venčali prvi put.
• 16. 3. - VI plenum SKJ, Veljko Vlahović podnosi izveštaj o ulozi partije, u kojem strani posmatrači vide odjeke Đilasovih teza.^[7]
• 17. 3. - U SAD usvojen Akcioni memorandum Nacionalne sigurnosti 288: pojačati podršku Južnom Vijetnamu, u protivnom bi čitava Jugoistočna Azija mogla pasti pod komunističku vlast (→ teorija domina).
• 18. 3. - Mannova doktrina: SAD ubuduće neće dirati diktatore u Latinskoj Americi ako su naklonjeni SAD, prioritet je ekonomski rast i suzbijanje komunizma.
• 19. 3. - Otvoren tunel Veliki Sveti Bernard između Švajcarske i Italije.
• 19. 3. - U Sao Paulu se održava prvi Marš porodice s Bogom za slobodu, protiv najavljenih reformi brazilskog levičarskog predsednika Goularta.

• 20. 3. - Antimuslimanski neredi u indijskom gradu Rourkela, odmazda za nemire u Istočnom Pakistanu.
• 20. 3. - Osnovana Evropska organizacija za istraživanje svemira ESRO (od 1975. ESA).
• 21. 3. - Pesma Evrovizije 1964: pobedila italijanska numera a jugoslovenski predstavnik Sabahudin Kurt deli poslednje mesto sa još tri numere.
• 21. 3. - SSSR i Arapska Republika Jemen zaključili sporazum o vojnoj pomoći (u toku je Građanski rat u Sjevernom Jemenu).
• 23. 3. - U Ženevi počelo osnivačko zasedanje Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD).
• 23. 3. - U Burmi zabranjene sve partije osim vladajuće Partije burmanskog socijalističkog programa (do 1988) - lider je Ne Win.
• 24. 3. - Turska vlada naređuje deportaciju grčkih državljana.
• 27. 3. - Veliki zemljotres na Aljasci - magnituda 9,2, drugi najjači zabeleženi. Cunami je odneo žrtve čak u Crescent City, California.

• 28. 3. - Kralj Saudi Arabije Saud prepustio pod pritiskom vlast bratu Fejsalu (do 1975).
• 28. 3. - Britanci bombardovali tvrđavu Harib u Jemenu, kao odgovor na upade u Južnoarapsku Federaciju - Savet bezbednosti UN osuđuje 9. aprila.
• 28. 3. - Radio Caroline postaje prva piratska radio stanica u Engleskoj.
• 30. 3. - U SAD krenuo kviz Jeopardy!.

• 1. 4. - Vojni udar u Brazilu, uz podršku SAD: zbačen levičarski predsednik João Goulart. Vojna režim traje do 1985.
• 3. 4. - Predsednik Johnson obavestio Kongres SAD da će dati status najpovlašćenije nacije Jugoslaviji i Poljskoj (raniji trgovački ustupci su bili izgubljeni 1962).
• 4. 4. - Bitlsi drže prvih pet pozicija na Billboard Top 40 singles u Americi (Can't Buy Me Love, Twist and Shout, She Loves You, I Want to Hold Your Hand i Please Please Me).
• 5. 4. - Premijer Butana Jigme Palden Dorji fatalno ranjen - njegove reforme su izazivale otpor vojske i verskih institucija.
• 7. 4. - Predsednik Johnson obustavio operacije sabotaže i upada protiv Kube.^[8]
• 7. 4. - IBM najavio porodicu mainframe kompjutera IBM System/360 (u proizvodnji do 1978).
• 13. 4. - Zemljotres kod Sl. Broda (M 5.8, int. VIII), troje mrtvih, razaranja na istoku Slavonije.
• 13. 4. - 36. dodjela Oscara: najbolji film Tom Jones, ukupno četiri nagrade od deset nominacija; najbolji strani film je Fellinijev 8½. Sidney Poitier prvi nagrađeni crnac.
• 13. 4. - Ian Smith postaje premijer Južne Rodezije (do 1979), ulazi u obračun sa crnim nacionalistima iz ZANU i ZAPU, na šta ovi pojačavaju borbu.
• 15. 4. - Presuda za Veliku pljačku vlaka u Engleskoj: sedmorica dobila po 30 godina.

• 16. 4. - The Rolling Stones izdali debitantski, istoimeni album.
• 17. 4. - Ford Mustang predstavljen kupcima u SAD - u prvoj godini kupljeno 418.812 komada.
• 18. 4. - Skupina Tolić - Oblak: u Rijeci osuđena devetorica hrvatskih emigranata i diverzanata.
• 20. 4. - Rivonijski proces: Nelson Mandela drži govor "Spreman sam umreti".
• 20. 4. - Peti kongres Saveza sindikata Jugoslavije. Tito poziva radnike da izvrše pritisak na vladu kako bi ostvarili svoja prava - otvoreno podsticanje na obustave rada^[9][10].
• 21. 4. - Početak emitiranja BBC2 (625 linija preko UHFa, za razliku od BBC1 i ITV na 405 linija preko VHF).
• 22. 4. - 18. 10. - Prva etapa Svjetske izložbe u New Yorku.
• 24. 4. - Na snazi je Bečka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961.
• 24. 4. - Prvi put vandalizovana kopenhagenska statua "Mala sirena" - situacionisti joj odsekli glavu.
• 26. 4. - Tanganjika i Zanzibar se ujedinili pod imenom Ujedinjena Republika Tanganjika i Zanzibar - od 29. 10. Tanzanija. Predsednik je Julius Nyerere (do 1985).
• 28. 4. - Jugoslavija kupuje poljoprivredne proizvode od SAD u vrednosti 64 miliona dolara, uključujući pola miliona tona pšenice, mada je urod prošle godine bio odličan. Nešto više od polovine žita će biti plaćeno u dolarima, što je prvi takav slučaj.^[11]

• 1. 5. - Pokrenut prvi program na BASIC-u.
• 1. 5. - Zapadni vojni atašei uočili rakete S-75 Dvina (SA-2) na prvomajskoj paradi u Beogradu. Takođe izveštavaju o avionima MiG-21 sa jugoslovenskim oznakama (mada su prvi stigli 1962).
• maj - Državni sekretar SAD Dean Rusk intervenisao u ime Jugoslavije kod Zapadne Nemačke, u smislu trgovačkog sporazuma i ratne odštete, ali ovi to odbijaju dok SFRJ vodi propagandnu kampanju protiv njih.^[12]
• 2. 5. - Prve studentske demonstracije protiv Vijetnamskog rata u nekoliko gradova SAD. Istog dana, vijetkongovski komandosi potopili transporter USNS Card u sajgonskoj luci.
• 2. 5. - Emitovana prva emisija BBC-jevog serijala Horizon - preko 1.200 nastavaka do danas.
• 4. 5. - U Ženevi počinje šesti krug pregovora o Opštem sporazumu o carinama i trgovini (GATT), tzv. Kennedyjeva runda (do 1967).
• 5. 5. - Izraelska vlada objavila da je završen Nacionalni akvadukt.
• 7. 5. - Pacific Air Lines Flight 773: pogibija 44 osobe u Kaliforniji nakon što je suicidalni putnik ubio pilota, kopilota pa sebe.
• 11. 5. - The Beach Boys izdali I Get Around.
• 12. 5. - Dvanaestorica mladića u New Yorku spalila svoje pozive za vojsku - prvi takav protest protiv rata.
• 13. 5. - Naser i Hruščov predstavljaju prvu sekciju Asuanske brane. Ove godine počinje premještanje hrama Abu Simbel.
• 15. 5. - U Radincu položen kamen-temeljac nove železare Smederevo (stara lokacija je na Dunavu, uzvodno od Smedereva)^[13].
• maj - Neke općine na Jadranu odobravaju privatnicima otvaranje malih ugostiteljskih radnji.^[14]
• maj - Ponovo se razgoreva Laoški građanski rat, komunisti zauzimaju rojalističke i neutralističke pozicije u Dolini ćupova.
• 18 - 19. 5. - Sukobi između engleskih omladinskih bandi Modsa i Rockersa na primorju dovode do moralne panike u medijima.
• 19. 5. - State Department objavio da je u zidovima američke ambasade u Moskvi pronađeno preko 40 mikrofona.
• 19. 5. - U Ljubljani zatvoren časopis "Perspektive", uhapšeni Tomaž Šalamun i Jože Pučnik (kritika birokratije, samoupravljanja, čak i zagovaranje višepartijskog sistema)^[15]. 57 pisaca je potpisalo peticiju, bune se i studenti.^[16] Prvi put posle deset godina da je neko uhapšen na ovakav način - u Sloveniji su učestali i radnički štrajkovi, što bi u kombinaciji sa intelektualnim vrenjem moglo biti nezgodno.
• 20. 5. - Rezolucija Savezne skupštine SFRJ se zalaže za veću slobodu radnih organizacija i samoupravnih tela od političke intervencije^[17][18][19] - ali postoji podela u SKJ između pristalica komandne ekonomije i tržišta.^[20]
• 22. 5. - Predsednik SAD Lindon Džonson najavio set programa nazvanih Veliko društvo (Great Society) protiv siromaštva i rasne nepravde.
• 24. 5. - Fudbalska utakmica Peru - Argentina u Limi: u neredima nastalim nakon poništenja peruanskog gola poginulo 318 osoba.
• 24. 5. - Senator Barry Goldwater predložio upotrebu nuklearnog oružja protiv komunističkih komunikacija u Vijetnamu.
• 25. 5. - Zemljotres oštećuje kuće i fabrike 100 km "severoistočno od Zagreba". (NYT)

• 27. 5. - Umro indijski premijer Jawaharlal Nehru, u junu ga nasleđuje Lal Bahadur Shastri (takođe do smrti, 1966).
• 27. 5. - Sovjetski ministar odbrane maršal Rodion Malinovski stigao u posetu Beogradu - prvi visoki sovjetski vojni zvaničnik nakon sedam godina.
• 27. 5. - Kolumbijski građanski rat počinje: vojska pokrenula uspešnu operaciju protiv tzv. Republike Marquetalia, jedne od komunističkih enklava na jugu zemlje. Preživeli će učestvovati u osnivanju FARC-a.
• 28. 5. - 2. 6. - Okupljanje Palestinskog nacionalnog veća u jordanskom Jerusalimu na kome je osnovana Palestinska oslobodilačka organizacija.
• 31. 5. - U Ljubljani prekinuta Rožančeva predstava Topla greda.

• 2. 6. - Dan nakon osnivanja Kiparske nacionalne garde, turski savet nacionalne bezbednosti odlučuje da vojno interveniše, ali ih Džonsonovo pismo od 5-og odvraća.
• 3. 6. - Proglašeno vanredno stanje u Seulu, Južna Koreja, nakon što su studentske demonstracije nadvladale policiju.
• 8. 6. - Predsednik Tito u poseti SSSR.
• 11. 6. - Masakr u katoličkoj osnovnoj školi u Kelnu - šizofreničar ubio osam đaka i dve učiteljice bacačem plamena i kopljem.
• ca. 11. 6. - Kineske novine "Crvena zastava" optužuju Jugoslaviju da je "diktatura buržoazije u službi američkog imperijalizma", osuđuju i Sovjete.

• 12. 6. - Nelson Mandela i još sedmorica osuđeni na doživotni zatvor (Mandela pušten 1990, predsednik 1994-99).
• 14. 6. - Namešteni referendum potvrđuje François Duvaliera za doživotnog predsednika i menja zastavu zemlje.
• 14. 6. - Rumunska vlada objavljuje da je oslobođeno 7.674 politička zatvorenika, i da će biti oslobođeni i skoro svi ostali.
• 17 - 29. 6. - Ken Kesey i družina Merry Pranksters putuju iz Kalifornije do New Yorka.
• 19. 6. - Senatori Ted Kennedy i Birch Bayh teško povređeni u udesu malog aviona (poginuli pomoćnik i pilot).
• 21. 6. - Pokret za ljudska prava u SAD: kod mesta Philadelphia, Mississippi ubijena trojica aktivista za ljudska prava koji su radili na registraciji crnaca u birački spisak u sklopu kampanje "Leto slobode" (tela pronađena 4. 8.).
• 23. 6. - Prikazan A Shot in the Dark, drugi film iz serije o Pink Pantheru.
• 25. 6. - Grupa od 25 hrvatskih emigranata osuđena u Bonnu za teroristički napad iz 1962, kazne su od 15 meseci do 15 godina.
• 25. 6. - Italijanska vlada levog centra, na čelu s Aldom Morom izgubila poverenje u parlamentu - Moro uspeva sastaviti većinu 17. jula a u međuvremenu predsednik Antonio Segni pravi intrige za puč protiv levice (Piano Solo).
• 29. 6. - NR Kina uspešno testirala Dongfeng 2, prvu balističku raketu srednjeg dometa, uključujući Japan (verzija sovjetske rakete R-5 Pobeda).

• 2. 7. - Predsednik Džonson potpisao Zakon o ljudskim pravima - zabranjene glavne forme diskriminacije crnaca.
• 2. 7. - Otpočeli radovi na izradi zagata I-A faze u Đerdapu (→ stranica dnevnika).
• 4. 7. - Rodezijski građanski rat: smatra se da počinje ubistvom jednog belog farmera (zvanični stav Zimbabvea postavlja početak u 1966).
• 5 - 6. 7. - Bitka kod Nam Donga: neuspešan vijetkongovski napad na južnovijetnamsku bazu, poginula i dva Amerikanca.
• 6. 7. - Malavi, ranija kolonija Njasalend, nezavisan od Velike Britanije. Premijer je Hastings Banda (predsednik 1966-94).
• 6. 7. - Beatlemanija: u Londonu prikazan film A Hard Day's Night.
• 10. 7. - Savezna skupština donosi "poljoprivrednu rezoluciju": cene proizvoda bi trebale biti slobodno formirane.^[21]
• 10. 7. - Pošto se vratio iz egzila u Španiji, Moïse Tshombe je novi premijer DR Konga (do 1965) - zadatak mu je borba protiv Pobune Simbi.
• 12. 7. - Polovina grčkog sela Stylia se otrovala koljivom na pomenu, 17 ih je umrlo - greškom je stavljen pesticid umesto šećera u prahu.

• 13 - 16. 7. - Republikanska konvencija u Daly City, California bira konzervativca Barryja Goldwatera za kandidata na predsedničkim izborima: "ekstremizam u odbrani slobode nije greh", "umerenost u potrazi za pravdom nije vrlina".
• 15. 7. - Costa v ENEL: Evropski sud pravde presudio da zakonodavstvo EEZ ima prvenstvo nad nacionalnim.
• 15. 7. - Anastas Mikojan je novi predsednik prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR nakon Leonida Brežnjeva (do 1965).
• jul - Održava se prva Korčulanska ljetna škola Praxisa.^[22]
• jul - Konfrontasi: Britanci su započeli operaciju Claret, prekogranična dejstva iz Malezije protiv Indonežana na Borneu.
• 16. 7. - U njujorškom Harlemu počinju šestodnevni rasni nemiri nakon što je policajac ubio crnog tinejdžera. Narednih nedelja neredi će izbiti u još sedam velikih gradova.
• 17. 7. - Poskupljenja u SFRJ: hleb i brašno 24%, struja 20%, ugalj 10%, šećer 28%, ulje 12%, mleko 7,5%; biće povećane i plate i porodični dodaci.
• 19 - 29. 7. - Operacija Triangle: uspeh laoških rojalista i neutralaca protiv komunista, uz pomoć SAD - vraćaju deo Ravnice ćupova.
• 21. 7. - Rasni neredi u malezijskoj državi Singapur između Kineza i Malajaca.
• 21. 7. - Kairska deklaracija Organizacije afričkog jedinstva: između ostalog, sve države se obavezuju da će poštovati postojeće granice.
• 25. 7. - Organizacija američkih država izglasala prekid trgovačkih i diplomatskih odnosa sa Kubom - Meksiko se ograđuje (sankcije povučene 1975).
• 26. 7. - Železnička tragedija u Portugalu: 94 osobe stradale kada se pretovareni vagon otkačio od voza.
• 26. 7. - 1. 8. - 11. Filmski festival u Puli, Velika zlatna arena za film "Službeni položaj"^[23].
• 27. 7. - Vijetnamski rat: SAD šalju još 5.000 vojnih savetnika, da ih bude 21.000.
• 28. 7. - Winston Churchill se nakon skoro 64 godine povlači iz parlamenta.
• 30. 7. - Južnovijetnamski torpedni čamci na tajnoj misiji granatiraju severna ostrva Hon Me and Hon Ngu, dok je američki razarač USS Maddox na putu ka Tonkinskom zalivu.
• 30. 7. - Sukob između severnorodezijskih (zambijskih) vlasti i crkve Lumpa: u oružanom okršaju je zauzeto sedište crkve.
• 31. 7. - Ranger 7 šalje prve detaljne fotografije Mesečeve površine, pre nego što udarom postane prva američka letelica na na tom telu.
• 31. 7. - Operacija Sea Orbit: američka nuklearna pomorska jedinica, nosač aviona USS Enterprise i dva razarača, polaze na put od 49.190 km za 65 dana bez dopunjavanja goriva.
• 31. 7. - Country zvijezda Jim Reeves poginuo u avionskom udesu.

• 2. 8. - Prvi incident u Tonkinskom zalivu: razarač USS Maddox se sukobio sa tri severnovijetnamska torpedna čamca.
• 4. 8. - Drugi incident u Tonkinskom zalivu: navodno opet napadnuti američki brodovi (što se ispostavilo netačnim), što je glavni povod za masovno američko učešće u Vijetnamskom ratu.
• 4. 8. - Urod pšenice u SFRJ neće biti veći od 3,6 miliona tona, u poređenju sa 4,5 miliona lane.
• 4. 8. - Pronađena tela trojice ubijenih aktivista u Misisipiju.
• 5. 8. - Operacija Pierce Arrow: američki udari protiv vojnih instalacija Severnog Vijetnama (64 leta), početak američkih vazdušnih operacija u regionu i početak "Vijetnamske ere" za potrebe klasifikacije američkih veterana ovog rata.
• 5. 8. - Pobuna Simbi u Kongu: pobunjenici zauzela Stenlivil (Kisangani).
• 5/6. 8. - Na Haiti se iskrcala 13-člana grupa Jeune Haiti, da bi oborila Françoisa Duvaliera - 11-orica je ubijena do oktobra, kao i 27 članova njihovih porodica u gradu Jérémie. Poslednja dvojica su javno streljana u novembru.
• 7. 8. - Rezolucija Tonkinskog zaliva: Kongres SAD dao ovlašćenje predsedniku za upotrebu konvencionalne sile u jugoistočnoj Aziji bez formalnog proglašenja rata.

• 8. 8. - Dva dana nakon što su kiparski Grci napali turskokiparsku luku Kokkina i druga mesta, tursko vazduhoplovstvo gađa ciljeve na Kipru - primirje potpisano 10. avgusta.
• 15. 8. - Vlada Malija objavljuje da je okončana Tuareška pobuna.
• 16. 8. - Gen. Nguyễn Khánh postaje predsednik Južnog Vijetnama, daje novi ustav, Povelju iz Vũng Tàua, što izaziva nerede i njegovu ostavku već 25-og, nakon čega dolazi trijumvirat generala.
• 17. 8. - Konfrontasi: indonežanska jedinica se iskrcala na malajsko poluostrvo Pontian, ubrzo su skoro svi pohvatani. Sukarno na Dan nezavisnosti najavio "Godinu opasnog življenja".
• 19. 8. - Lansiran američki satelit Syncom 3, prvi komunikacijski satelit u pravoj geostacionarnoj orbiti (prenosiće letnju olimpijadu).
• 20. 8. - Osnovan Intelsat, međuvladina organizacija za komunikacione satelite (privatizovana 2011).
• 20. 8. - Džonsonov Rat protiv siromaštva: američki predsednik potpisao Zakon o ekonomskoj prilici.
• 20. 8. - Prva misija američke bespilotne letelice Ryan Model 147 Lightning Bug.
• 21. 8. - Palmiro Togliatti umro na letovanju u SSSR, na čelu KPI ga nasleđuje Luigi Longo (do 1972). Stavropolj na Volgi će biti preimenovan u Toljati.
• 27. 8. - Prikazan film Mary Poppins.
• 28. 8. - Tri dana rasnih nereda u Filadelfiji.
• 28. 8. - Meteorološki sateliti: lansiran prvi satelit iz američkog programa Nimbus, kao i prvi sovjetski Meteor.
• 28. 8. - Bob Dylan posetio Beatlese u njihovom njujorškom hotelu, pokazao im je marihuanu.

• 2. 9. - Aeroflot Flight 721: avion Il-18 pao na Sahalinu, stradalo 87 od 93 putnika i članova posade.
• 2. 9. - Novi rasni neredi u malezijskoj državi Singapur, u sukobima Kineza i Malajaca će stradati 36 ljudi - zbog ovih događaja, Singapur će dogodine biti isključen iz Malezije.

• 3. 9. - U Afganistanu otvoren tunel Salang, dužine 2,67 km na visini od oko 3.200 metara u Hindukušu, kojeg su izgradili Sovjeti.^[24]
• 3. 9. - Konfrontasi: u Maleziji proglašeno vanredno stanje, u očekivanju indonezijskog napada na Malaju.
• 4. 9. - Predsednički izbori u Čileu: Eduardo Frei Montalva ubedljivo pobedio Salvadora Allendea - u kampanji je imao američku podršku (Allende će pobediti 1970).

• 7. 9. - Predsednici Jugoslavije i Rumunije, Josip Broz Tito i Gheorghe Gheorghiu-Dej prisustvovali postavljanju kamena temeljca za hidroelektranu Đerdap, u jugoslovenskom mestu Sip i rumunskom Gura Vaji. Tada procenjeno da će gradnja koštati 400 miliona dolara.^[25]
• 7. 9. - Jedino emitovanje predizbornog spota Daisy u SAD, koji sugeriše da bi Goldwater započeo nuklearni rat.
• 9. 9. - Kriza vlade ili Pobuna ministara u Malaviju: premijer Hastings Banda dobija poverenje nakon čega vlada diktatorski.
• 12. 9. - U Italiji prikazan "Za šaku dolara" (u Americi 1967).
• 14. 9. - Počinje treći period Drugog vatikanskog koncila (do 21. 11.).
• 14 - 15. 9. - Savezno i Privredno veće Savezne skupštine preporučuju mere za zaustavljanje lančanog povećanja cena, započetog u julu, delimičan povratak administrativnih cena, umesto tržišnih.^[26]
• 15. 9. - Prvi broj britanskih novina The Sun - naslednik levičarskog Daily Heralda (Rupert Murdoch ga je 1969. pretvorio u desničarski tabloid).
• 15. 9. - Prva epizoda TV serije Peyton Place, 514 epizoda do 1969.
• 17. 9. - Jugoslavija postaje pridruženi član Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV), istočnoevropske ekonomske asocijacije.
• 17. 9. - Vladimir Bakarić osuđuje visoke članove partije koji se protive programu ekonomske i administrativne decentralizacije.
• 17. 9. - Premijera Goldfinger-a, trećeg Bondovog filma.
• 18. 9. - Prva epizoda The Addams Family na ABC, 64 epizode u dve sezone. Skoro istovremeno na CBS ide serija The Munsters sa sličnom temom.
• 21. 9. -  Malta nezavisna od Velike Britanije.
• 23. 9. - U SFRJ objavljen Zakon o nabavljanju, držanju i nošenju oružja - u zemlji ima 220.000 dozvola za oružje, procenjuje se da ih ima ukupno pola miliona.
• 23. 9. - Savezno izvršno veće usvojilo nacrt zakona kojim bi bilo dozvoljeno otvaranje malih privatnih restorana^[27].
• 23. 9 - Charles Helou je novi predsednik Libana, do 1970 - prosperitetno vreme, Bejrut nazivaju "Parizom Istoka", ali polarizacija raste pod uticajem palestinskog problema.

• 24. 9. - Predsedniku Džonsonu (i javnosti tri dana kasnije) predstavljen izveštaj Warrenove komisije - Lee Harvey Oswald je delovao sam, kao i Jack Ruby.
• 2x. 9. - Kongres SAD doneo amandman na program Hrana za mir, po kome će Jugoslavija i Poljska ubuduće morati da kupuju hranu dolarima umesto domaćom valutom.
• 25. 9. - FRELIMO započinje Rat za nezavisnost Mozambika od Portugala (do 1974).
• 25. 9. - Chamizalski spor: predsednici SAD i Meksika oglašavaju kraj graničnog spora dve zemlje na Rio Grandeu.
• 26. 9. - Na nujorškom filmskom festivalu prikazana "Sibirska Ledi Magbet" jer su italijanski cenzori sprečili izvoz Brassovog filma Ça ira - Il fiume della rivolta.
• 26. 9. - Talačka kriza u Stanleyvilleu: pobunjenički predsednik "Narodne Republike Kongo" pritvorio nekoliko stotina zapadnjaka, preti im ubistvom.
• 26. 9. - Prva epizoda Gilligan's Island, 98 epizoda u tri sezone.
• 27. 9. - U Brazilu ubijen Adib Šišakli, bivši sirijski vojni diktator.

• 1. 10. - Početak Pokreta za slobodu govora na univerzitetu Berkeley - studenti su masovno sprečili hapšenje studenta zbog političke aktivnosti.
• 1. 10. - Otvorena prva linija japanskog brzog voza Shinkansen (Tokio-Osaka).
• 1. 10. - Kraljevina Afganistan ima novi ustav - liberalan po formi, uvodi ustavnu monarhiju, ali u praksi je nefunkcionalan (monarhija pala 1973, ustav zamenjen 1977).
• 5 - 10. 10. - Druga konferencija nesvrstanih održana u Kairu.
• 10-24. 10. - Olimpijske igre 1964 u Tokiju. Jugoslavija osvojila pet medalja: dve zlatne (gimnastičar Miroslav Cerar i rvač Branislav Simić), jednu srebrnu (vaterpolisti) i dve bronzane (Miroslav Cerar i rvač Branislav Martinović).
• 12. 10. - Lansiran Voshod 1 sa trojicom kosmonauta (vraća se sutradan).
• 14. 10. - Nikita Hruščov razrešen svih partijskih i državnih funkcija; Aleksej Kosigin postaje šef vlade (do 1980), Leonid Brežnjev Prvi sekretar KPSS (do 1982) - objavljeno dva dana kasnije.
• 14. 10. - Martin Luther King, Jr. dobio Nobelovu nagradu za mir.

• 15. 10. - Pušten u rad naftovod Družba, najduži na svetu, koji doprema sovjetsku naftu zemljama SEV-a.
• 15. 10. - Generalni izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu: Wilsonovi laburisti pobedili, nakon 13 godina u opoziciji, Homeove konzervativce sa 317:304. Wilson je premijer 1964-70. i 1974-76. Novu vladu dočekuje deficit platnog bilansa i spekulacije protiv funte sterlinga na finansijskim tržištima.
• 15. 10. - U Sajgonu streljan Nguyễn Văn Trỗi koji je u maju pokušao ubiti sekretara McNamaru - postaje čuven u komunističkim zemljama.
• oktobar - Predstavljen Moogov sintesajzer.
• 16. 10. - Kina izvršila prvu nuklearnu probu - uranijumska bomba od 22 kilotona u Lop Noru.
• 18. 10. - Belgijski ministar Paul-Henri Spaak u poseti Beogradu - razgovara se o mogućnosti trgovačkog sporazuma SFRJ i EEZ, s čime se Tito slaže.
• 19. 10. - Na Avali se srušio avion sa sovjetskom vojnom delegacijom - 18 mrtvih (maršal Sergej Birjuzov, generali Ždanov, Škodunovič, Kravcov, Bočarov i Mironov, puk. Šalucko...).

• 21. 10. - Prikazan film My Fair Lady, najunosniji iz ove godine, dobitnik osam oskara.
• 24. 10. -  Zambija, ranija Severna Rodezija, nezavisna od Velike Britanije. Kenneth Kaunda je predsednik do 1991.
• 25/26. 10. - Velika poplava u Zagrebu - poplavljena trećina grada (Trešnjevka, Knežija, Trnje, Peščenica i Novi Zagreb), poginulo 17 ljudi^[28].
• 26. 10. - Ruholah Homeini osudio Šaha nakon što je izglasan zakon kojim je pripadnicima američkih oružanih snaga dat imunitet.
• 27. 10. - A Time for Choosing: na televiziji emitovan govor glumca i konzervativnog aktiviste Ronalda Reagana u korist republikanskog kandidata Barryja Goldwatera - početak Reaganove političke karijere.
• 29. 10. - Pljačka dragulja u Američkom muzeju prirodne istorije u Njujorku ("Zvezda Indije", "Orao", deLongov rubin...) - počinitelji uhapšeni dva dana kasnije.
• 29. 10. - SFRJ kupila 500.000 tona pšenice i 12.000 tona loja od SAD za 40 miliona dolara (dve trećine isplate u roku od 17 godina).
• 30. 10. - Sirima–Shastri pakt: 300.000 Tamila na Cejlonu/Sri Lanci bi dobilo državljanstvo a 525.000 bi bilo vraćeno u Indiju (do 1981. repatrirano 280.000).

• 1. 11. - Granatiranje baze Bien Hoa u Vijetnamu, poginula 4 američka vojnika, uništeno pet bombardera B-57 i još nekoliko letelica.

• 2. 11. - Faisal ibn Abdulaziz al-Saud je novi kralj Saudijske Arabije (do 1975), nakon što je brat Saud prinuđen od uleme i ostatka porodice na abdikaciju.
• 3. 11. - Izbori u SAD: predsednik Džonson pobedio republikanca Goldwatera sa 486:52 elektora - Goldwater je osim svoje Arizone dobio pet država na Dalekom Jugu, ranija sigurna demokratska uporišta. Demokrate dobile dvotrećinsku većinu u oba doma Kongresa. Ali, u Kaliforniji je sa 65% prihvaćen Predlog 14 čija je namera bila da re-legalizuje diskriminaciju u nekretninama, protiv crnaca (proglašen neustavnim 1966).
• 4. 11. - Ruholah Homeini prognan iz Irana (Turska, Irak, Francuska), vraća se 1979.
• 4. 11. - Vojni udar u Boliviji, oboren Víctor Paz Estenssoro, dolazi René Barrientos.
• 4. 11. - U Briselu objavljeno da će Evropska ekonomska zajednica započeti istraživačke trgovačke razgovore sa SFRJ.
• 4. 11. - U Moskvi otkriven spomenik Osvajačima kosmosa, visok 107 metara, napravljen od titanija.
• 4. i 8. 11. - Tajfuni Iris i Joan pogađaju Vijetnam - u poplavama je stradalo 7.000 ljudi (ovo je bila najaktivnija sezona pacifičkih tajfuna).
• 5. 11. - 57 građana Istočnog Berlina pobjeglo je kroz tunel u Zapadni Berlin.

• 6. 11. - U saobraćajnoj nesreći kod Lazarevca poginuli Slobodan Penezić Krcun, predsednik Izvršnog veća Srbije, Svetolik Lazarević, predsednik jednog veća Skupštine Srbije i njihov vozač Milorad Lomić; povređeni su Olga Živković, poslanik i Ljubomir Mijatović, sekretar za trgovinu.
• 8. 11. - Primirje u Sjevernojemenskom građanskom ratu - ali borbe se ubrzo nastavljaju.
• 9. 11. - Đorđe Marjanović na koncertu u Domu sindikata dobio "Zlatni prsten" časopisa "Svet", kao najpopularniji pevač.
• 9. 11. - U Beogradu potpisan sporazum vlada SAD i SFRJ o obrazovnoj i naučnoj saradnji - Fulbrajtov program, prvi takav sporazum sa komunističkom zemljom.
• 9. 11. - Eisaku Satō je novi japanski premijer (do 1972).
• 10. 11. - Usled Indonežansko-malezijske konfrontacije u Australiji vraćen obavezni vojni rok.
• 11. 11. - TASS javlja da je SSSR naručio 78 brodova od Jugoslavije, za 250 miliona dolara.
• 12. 11. - Velika vojvotkinja Luksemburga Charlotte abdicira u korist sina, velikog vojvode Jeana (do svoje abdikacije 2000).

• 15. 11. - Imena fudbalskih sudija u Jugoslaviji će biti držana u tajnosti do utakmice, kako bi se sprečio pritisak od strane klubova i navijača.
• 15. 11. - Vojni vladar Sudana Ibrahim Abboud dao ostavku pod pritiskom demonstracija.
• novembar? - Uprava državne bezbednosti promenila ime u Služba državne bezbednosti.
• 18. 11. - Savezno i Organizaciono-političko veće Savezne skupštine usvojili amandmane na izborni zakon: dozvoljeno više kandidata za jedan mandat.^[29]

• 21. 11. - Otvoren njujorški most Verrazano-Narrows, sa 1.298 m raspona najduži viseći most na svetu do 1981. (od 1969. ima dva nivoa).
• 21. 11. - Unitatis redintegratio, dekret Drugog vatikanskog sabora o ekumenizmu.
• 22. 11. - Otvoren moderan put od Niša do bugarske granice.
• 24. 11. - Operacija Dragon Rouge: belgijski padobranci i plaćenici zauzeli kongoanski Stenlivil (dan. Kisangani), spašavaju većinu zapadnih talaca, ali najmanje 120 ih gine. Pogubljeno je i nekoliko stotina pobunjenika.
• 25. 11. - Jedanaest zemalja sakupilo tri milijarde dolara za pomoć Britaniji u odbrani kursa funte (1 za 2,80 dolara) - kriza traje do 1967. i devalvacije na 2,40.
• 28. 11. - U Hannoveru osnovana "Nationaldemokratische Partei Deutschlands" (NPD).
• 29. 11. (prva nedjelja Adventa) - U rimokatoličkim crkvama misa se služi na narodnom jeziku.

• 1. 12. - Predsednik Džonson dogovorio sa savetnicima dvostepenu eskalaciju bombardovanja Severnog Vijetnama.
• 3. 12. - Uhapšeno oko 800 studenata na Berkliju nakon što su iz protesta zauzeli administrativnu zgradu. Akivista Mario Savio održao govor "Tela na zupčanike".
• 5. 12. - Savezni ustavni sud SFRJ poništio jedan vladin propis kao neustavan - prvi put posle rata.^[30]
• 6. 12. - Uprkos nestašici električne energije, partijske i državne zgrade u Beogradu su osvetljene pred kongres (NYT).
• 7 - 13. 12. - U Beogradu održan Osmi kongres SKJ - prvi put posle rata se govori o nacionalnom pitanju: "pogrešno je mišljenje da su nacije... preživele i da treba stvarati jedinstvenu jugoslovensku naciju, što je izraz birokratskog centralizma i unitarizma", ali i "takođe treba odlučno suzbijati... stvaranje veštačkih barijera"; nagoveštaj ekonomske reforme (kritikuje se "administrativno mešanje političkih faktora u društvenu proizvodnju"). "Liberali" nametnuli tri tačke: slobodnije tržište, jačanje samoupravljanja i ukidanje administrativnog mešanja u privredu.^[31]. Drugi smatraju da su liberalne ideje odbačene, u smislu borbe ideja u partiji.^[32] Ipak, udaljenost od ostatka istočne Evrope ostaje "ogromna"^[33]. Nadmetanje između Rankovićevog demokratskog centralizma i Bakarićevog samoupravljanja, u novom Izvršnom komitetu preovlađuju centralisti.^[34][35]
• 12. 12. - Svetska banka pozajmljuje Jugoslaviji 70 miliona dolara za železnički sistem, elektrifikaciju tri glavne linije (kamata 5,5% godišnje, otplata 25 godina).
• 12. 12. - Premijer Jomo Kenyatta postaje prvi predsednik Kenije (do smrti 1978).
• 13. 12. - Jedinstvena konvencija o opojnim drogama iz 1961. stupa na snagu (dopunjena 1975).
• 14. 12. - Počinje tajna američka operacija Barrel Roll u Kraljevini Laos protiv severnovijetnamskog logističkog koridora "Ho Ši Minova staza" - traje do marta 1973.
• 14. 12. - U Grčkoj prikazan film "Grk Zorba".
• 15. 12. - Prvi broj časopisa "Bazar".
• 15. 12. - Iz SAD lansiran prvi italijanski satelit, San Marco 1.
• decembar - Savezna skupština odbila predlog zakona kojim bi bilo ukinuto 75% rabata za prevoz radnika na odmor^[36].
• 17. 12. - Kanadski parlament odobrio novu zastavu, u upotrebi od sledećeg februara.
• 18. 12. - 7. 1. - Božićna poplava pogađa sever Kalifornije i severozapad SAD - velike količine snega i tople kiše izazivaju stogodišnju poplavu.
• 21. 12. - Prvi let američkog lovca bombardera F-111, u službi od 1967. Sutradan je poleteo strateški izviđač Lockheed SR-71 Blackbird, u službi od 1966.
• 23. 12. - Rameswaramski ciklon pogodio Cejlon i Indiju, najmanje 1.800 stradalih.
• 24. 12. - Viet Cong detonirao auto-bombu ispod hotela Brinks u Sajgonu, poginula dvojica Amerikanaca.
• 28. 12. - 1. 1. - Komunistička Zimsko-prolećna ofanziva u Vijetnamu: Bitka kod Binh Gia je uspeh u prvoj pozicionoj bici protiv južnovijetnamskih snaga.
• 29. 12. - Giuseppe Saragat je novi predsednik Italije (do 1971), prvi socijalista, pošto se Antonio Segni šlogirao u avgustu.
• 29. 12. - Pobuna Simbi: spašeno 120 belih talaca iz kongoanskog mesta Wamba, desetak ih je navodno pojedeno za Božić.
• 30. 12. - Prvi broj "TV Novosti".
• 30. 12. - Otvorena nova zgrada beogradskog pozorišta Atelje 212 u Lole Ribara (Svetogorskoj).

• Demografski gubici Jugoslavije u drugom svjetskom ratu: 1964-65. popisano i procenjeno oko milion žrtava, mnogo manje od zvaničnog broja, što postaje državna tajna.
• Zakon o narodnoj odbrani skraćuje vojni rok u JNA na 18 meseci.
• Radna sedmica skraćena na 42 sata (propisano Ustavom iz 1963, odg. zakon donet 1965.).
• Omladina u SFRJ: za mlade huligane je propisano da mogu biti poslati na selo a univerzitetska omladina se ponaša slobodno.^[37]

• Započinje premještanje cjelokupnog Abu Simbela, drevnog lokaliteta dva hrama koja je sagradio Ramzes II na jugu Egipta, kako bi ga se spasilo od predstojeće poplave Nila uzrokovane izgradnjom velike brane na rijeci. Lokalitet se narednih mjeseci razgrađuje u dijelove i premješta na obližnje brdo na višoj nadmorskoj visini.^[38] Jedan od najkompliciranijih i najambicioznijih pothvata u modernoj historiji u koji je bilo uključen značajan broj država, a koji je završen 1968.
• Otvoren Dom omladine Beograda.
• Na zagrebačkom Pantovčaku izgrađena Vila "Zagorje", danas Predsjednički dvori.
• SFRJ: Niz mera za više tržišne zakonitosti i manje državne intervencije; sredstva investicionih fondova preneta u banke, osnovan Fond Federacije za pomoć nerazvijenim područjima.
• Počela Korčulanska ljetna škola i časopis Praxis (v. Praxis filozofija).
• Branko Pešić postao gradonačelnik Beograda (do 1974).
• FK Crvena Zvezda učestvuje u "Međunarodnoj fudbalskoj ligi" (ISL) u SAD. [1] Arhivirano 2015-01-12 na Wayback Machine-u
• Rudi Gernreich prodaje monokini.
• Roald Dahl napisao "Čarli i fabrika čokolade".

• 
  Dom omladine Beograda
• 
  Vila Zagorje
• 
  Tito 1964.
• 
  Delegacija Službe unutrašnje bezbednosti
• 
  Delegacija Službe unutrašnje bezbednosti 2
• 
  Tito u finskom brodogradilištu
• 
  Tito u finskom brodogradilištu 2
• 
  Tito na dan JNA
• 
  Prijem ministra URTiZ
• 
  Prijem Pjotra Jaroševiča
• 
  Prijem Stane Tomašević

• SFRJ: Niz mera za više tržišne zakonitosti i manje državne intervencije; sredstva investicionih fondova preneta u banke, osnovan Fond Federacije za pomoć nerazvijenim područjima.
• Broj zaposlenih u SFRJ porastao za oko 566.000 1962-64, zatim opao za 47.000 tokom 1964-67^[39].
• Kinesko-sovjetski rascep

• Rukovodstvo SFRJ:
  • Predsednik Republike: Josip Broz Tito
  • Predsednik Saveznog izvršnog veća: Petar Stambolić
  • Predsednik Savezne skupštine: Edvard Kardelj

• Nove države (Tanzanija je nastala ujedinjenjem Tanganjike i Zanzibara; Malavi je menjao zastavu, donekle i Zambija):

• Televizija. TV serije: "Ogledalo građanina Pokornog", "Ime i prezime", "Kod sudije za prekršaje" (1964-66), "Pozorište u 6 i 5", "Kad sam bio mali" (1964-67), "U jednom gradu ko zna kom" (TV Beograd).
• Neki domaći filmovi: "Marš na Drinu", "Put oko sveta", "Čovek iz hrastove šume", "Lito vilovito", "Prometej s otoka Viševice" (→ Kategorija:Filmovi 1964.).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1964.

• 7. 1. - Nicolas Cage, glumac
• 12. 1. - Jeff Bezos, osnivač i direktor Amazon.com
• 17. 1. - Michelle Obama, prva dama SAD
• 17. 1. - Predrag Tomanović, glumac († 1993)
• 17. 1. - Miloš Šarčev, bodibilder
• 20. 1. - Fareed Zakaria, novinar, autor
• 20. 1. - Željko Komšić, član Predsjedništva BiH
• 21. 1. - Aleksandar Šoštar, vaterpolo golman
• 22. 1. - Stojko Vranković, košarkaš
• 22. 1. - Nikola Rešić Nino, pevač († 2007)
• 23. 1. - Mariska Hargitay, glumica
• 27. 1. - Bridget Fonda, glumica
• 28. 1. - Rasim Ljajić, srpski političar

• 3. 2. - Vinko Brešan, hrvatski filmski redatelj
• 10. 2. - Dada Vujasinović, novinarka "Duge" († 1994)
• 10. 2. - Glenn Beck, konzervativni komentator
• 11. 2. - Sarah Palin, američka političarka
• 12. 2. - Predrag Lucić, redatelj, novinar i književnik († 2018)
• 15. 2. - Diana Rosandić, hrvatska književnica
• 15. 2. - Chris Farley, glumac, komičar († 1997)
• 16. 2. - Bebeto, fudbaler
• 16. 2. - Christopher Eccleston, glumac
• 17. 2. - Davor Gobac, hrvatski pjevač
• 18. 2. - Matt Dillon, glumac

• 6. 3. - Saška Karan, pevačica
• 7. 3. - Wanda Sykes, američka komičarka
• 7. 3. - Bret Easton Ellis, američki pisac
• 9. 3. - Juliette Binoche, glumica
• 10. 3. - Neneh Cherry, kantautorka, reperka
• 17. 3. - Rob Lowe, glumac
• 23. 3. - Edo Mulahalilović, kompozitor, tekstopisac († 2010)
• 26. 3. - Ilija Najdoski, fudbaler
• 27. 3. - Slobodan Beštić, glumac
• 29. 3. - Elle Macpherson, model, glumica
• 30. 3. - Tracy Chapman, američka pjevačica

• 2. 4. - Goran Karan, hrvatski pjevač
• 3. 4. - Nigel Farage, britanski političar
• 7. 4. - Russell Crowe, glumac
• 16. 4. - Branko Grčić, hrvatski političar
• 18. 4. - Niall Ferguson, historičar
• 20. 4. - Crispin Glover, glumac, komičar
• 21. 4. - Ludmila Engquist, atletičarka
• 25. 4. - Hank Azaria, glumac
• 29. 4. - Džej Ramadanovski, pevač († 2020)

• 1. 5. - Olja Bećković, srpska novinarka
• 4. 5. - Rocco Siffredi, italijanski porno glumac
• 4. 5. - Goran Prpić, teniser
• 6. 5. - Boban Marković, trubač
• 7. 5. - Pjer Žalica, filmski režiser
• 13. 5. - Stephen Colbert, TV voditelj, satiričar
• 13. 5. - Hazim Delić, osuđen za ratne zločine
• 14. 5. - Rosen Plevnelijev, predsednik Bugarske
• 15. 5. - Gorica Nešović, radijska novinarka († 2022)
• 20. 5. - Miodrag Belodedić, fudbaler
• 26. 5. - Lenny Kravitz, kantautor, muzičar

• 15. 6. - Michael Laudrup, danski nogometaš
• 15. 6. - Courteney Cox, glumica, producent
• 19. 6. - Boris Johnson, novinar, premijer UK
• 21. 6. - Doug Savant, glumac
• 22. 6. - Dan Brown, američki pisac detektivskih trilera
• 25. 6. - Sándor Egeresi, političar u Vojvodini († 2021)
• 30. 6. - Jürgen Klinsmann, njemački nogometaš i trener

• 3. 7. - Joanne Harris, spisateljica
• 3. 7. - Yeardley Smith, glas Lise Simpson
• 3. 7. - Husein Kavazović, veliki muftija IZ u BiH
• 4. 7. - Edi Rama, premijer Albanije, umetnik
• 9. 7. - Courtney Love, muzičarka, glumica
• 9. 7. - Gianluca Vialli, fudbaler i trener († 2023)
• 16. 7. - Miguel Indurain, biciklista
• 19. 7. - Saša Lošić, frontmen "Plavog orkestra"
• 20. 7. - Dražen Žerić Žera, frontmen "Crvene jabuke"
• 20. 7. - Chris Cornell, frontmen "Soundgardena" († 2017)
• 21. 7. - Jens Weißflog, skijaški skakač
• 22. 7. - David Spade, glumac
• 26. 7. - Sandra Bullock, američka filmska glumica
• 30. 7. - Jürgen Klinsmann, fudbaler, trener
• 31. 7. - C. C. Catch, pop-pevačica

• 17. 8. - Zoran Kostić Cane, frontmen "Partibrejkersa"
• 20. 8. - Dino Dvornik, hrvatski pjevač († 2008)
• 24. 8. - Ljiljana Nikolovska, pevačica "Magazina"
• 24. 8. - Sanda Dubravčić, klizačica, liječnica
• 22. 8. - Mats Wilander, teniser

• 2. 9. - Keanu Reeves, glumac, muzičar
• 9. 9. - Aleksandar Hemon, književnik, kritičar
• 15. 9. - Robert Fico, premijer Slovačke
• 22. 9. - Zlatko Arslanagić, bosanskohercegovački kompozitor i gitarista "Crvene Jabuke"
• 25. 9. - Žan Marolt, bosanskohercegovački glumac († 2009)
• 28. 9. - Janeane Garofalo, glumica, komičarka, aktivistkinja
• 30. 9. - Monica Bellucci, glumica

• 3. 10. - Clive Owen, glumac
• 5. 10. - Sejo Kalač, pevač
• 7. 10. - Damir Bajs, hrvatski političar
• 8. 10. - Ian Hart, engleski glumac irskog porijekla
• 12. 10. - Sam Brown, britanska kantautorica
• 20. 10. - Nenad Nenadović, glumac († 2021)
• 20. 10. - Kamala Harris, potpredsjednica SAD
• 22. 10. - Dražen Petrović, hrvatska košarkaška legenda († 1993.)
• 27. 10. - Žarko Petrović, odbojkaš, reprezentativac († 2007)
• 29. 10. - Stevan Stojanović, golman
• 31. 10. - Marco van Basten, fudbaler, trener

• 5. 11. - Đorđe David, srpski muzičar, glumac
• 11. 11. - Calista Flockhart, glumica
• 11. 11. - Željka Markić, hrvatska aktivistica
• 16. 11. - Diana Krall, džez-pijanistkinja i pevačica
• 17. 11. - Susan Rice, američka diplomatkinja
• 20. 11. - Boris Dežulović, pisac, novinar, satiričar
• 23. 11. - Daniel Srb, hrvatski političar
• 27. 11. - Adam Shankman, američki plesač, glumac i reditelj
• 27. 11. - Roberto Mancini, fudbaler, trener

• 1. 12. - Salvatore Schillaci Toto, fudbaler († 2024)
• 4. 12. - Uroš Đurić, slikar i glumac
• 4. 12. - Marisa Tomei, glumica
• 6. 12. - Miloš Aligrudić, srpski političar
• 8. 12. - Teri Hatcher, glumica
• 9. 12. - Paul Landers, gitarista Rammstein-a
• 16. 12. - Heike Drechsler, atletičarka
• 17. 12. - Ivan Korade, hrvatski general († 2008)
• 19. 12. - Arvydas Sabonis, košarkaš
• 20. 12. - Mlađan Dinkić, srpski ekonomista i političar
• 22. 12. - Jašar Ahmedovski, pevač

• Ridvan Ćazimi Leši, gerilac († 2001)
• Damir Avdić, muzičar
• Aleksandar Gatalica, književnik, prevodilac
• Zlatko Arslanagić, muzičar u "Crvenoj jabuci"
• Amir Kubura, osuđen za ratne zločine

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1964.

• 17. 1. - Đorđe Andrejević Kun, srpski slikar i grafičar (* 1904)
• 17. 1. - T. H. White, engleski pisac (* 1906)
• 29. 1. - Alan Ladd, glumac (* 1913)

• 5. 2. - Karlo Mijić, slikar (* 1887)
• 6. 2. - Emilio Aguinaldo, smatra se prvim predsednikom Filipina (* 1869)
• 12. 2. - Gerald Brosseau Gardner, osnivač wiccanske religije (* 1884)
• 18. 2. - Joseph-Armand Bombardier, preduzimač, pronalazač snegomobila (* 1907)
• 23. 2. - Nedeljko Divac, biolog, političar (* 1883)
• 25. 2. - Maurice Farman, avijatičar, proizvođač aviona (* 1877)
• 25. 2. - Grace Metalious, spisateljica (* 1924)
• 28. 2. - Milan Bogdanović, srpski književnik, kritičar, prevodilac, profesor, akademik (* 1892)

• 5. 3. - Milton Manaki, pionirski filmski radnik (* 1882)
• 6. 3. - Pavle (kralj Grčke) (* 1901)
• 9. 3. - Paul von Lettow-Vorbeck, nemački carski general (* 1870)
• 12. 3. - Jovan Bijelić, srpski slikar, akademik (* 1886)
• 18. 3. - Norbert Wiener, matematičar, pionir kibernetike (* 1894)
• 23. 3. - Peter Lorre, glumac (* 1904)
• 31. 3. - Triša Kaclerović, političar, novinar, advokat (* 1879)

• 1. 4. - Božidar Kunc, kompozitor i pijanista (* 1903)
• 5. 4. - Douglas MacArthur, američki general sa pet zvezdica (* 1880)
• 14. 4. - Rachel Carson, biologinja, eko-spisateljica (* 1907)
• 18. 4. - Albe Vidaković, hrv. skladatelj i muzikolog (* 1914)
• 18. 4. - Ben Hecht, scenarista (* 1894)
• 20. 4. - Dimitar Ganev, predsednik bugarskog prezidijuma (* 1898)
• 24. 4. - Gerhard Domagk, ljekar, nobelovac (* 1895)

• 2. 5. - Nancy Astor, prva žena u britanskom Donjem domu (* 1879)
• 15. 5. - Vladko Maček, hrvatski političar (* 1879)
• 27. 5. - Jawaharlal Nehru, indijski državnik (* 1889)
• 27. 5. - Hinko Würth, nogometaš, sportski djelatnik (* 1881)
• 30. 5. - Leó Szilárd, nuklearni fizičar (* 1898)

• 2. 6. - Strahinja Petrović, pozorišni glumac (* 1892)
• 14. 6. - Hasan Brkić, narodni heroj, predsjednik IV SR BiH (* 1913)
• 16. 6. - Pavle Ilić - Veljko Krajinac, general-pukovnik JNA (* 1910)
• 21. 6. - Trojica aktivista za ljudska prava ubijena u Misisipiju (* 1943, '43 i '39)

• 6. 8. - Dušan Dimitrijević Brđanin, stari četnik (* 1882)
• 8. 8. - Jelena Bilbija - Lapčević, prvi spiker Radio Beograda (* 1902)
• 12. 8. - Ian Fleming, tvorac lika James Bond (* 1908)
• 12. 8. - Dmitrij Maksutov, astronom, pronalazač (* 1896)
• 21. 8. - Palmiro Togliatti, italijanski komunista (* 1893)
• 21. 8. - Panta Tutundžić, hemičar, profesor, akademik SANU (* 1900)

• 9. 9. - Jakov Voltolini, hrvatski dirigent (* 1911.)
• 12. 9. - Drago Ibler, arhitekt, profesor (* 1894)
• 12. 9. - August Košutić, bivši političar (* 1893)
• 19. 9. - Bogdan Kosanović, lekar, profesor (* 1892)
• 28. 9. - Harpo Marx, glumac, komičar (* 1888)

• 4. 10. - Marijan Trepše, slikar, grafičar (* 1897)
• 10. 10. - Eddie Cantor, zabavljač (* 1892)
• 15. 10. - Cole Porter, američki kompozitor (* 1891.)
• 19. 10. - Sergej Birjuzov, maršal SSSR, narodni heroj SSSR i SFRJ (* 1904)
• 19. 10. - Vladimir Ždanov, general SSSR, narodni heroj SSSR i SFRJ (* 1902)
• 20. 10. - Herbert Hoover, bivši predsednik SAD (* 1874)
• 23. 10. - Dimitrije M. Leko, arhitekta (* 1887)

• 6. 11. - Nasta Rojc, hrvatska slikarica (* 1883.)
• 6. 11. - Slobodan Penezić Krcun, srpski narodni heroj i političar (* 1918)
• 6. 11. - Svetolik Lazarević, političar (* 1910)
• 12. 11. - Varnava Nastić, episkop SPC (* 1914)
• 12. 11. - Nikola Radojčić, istoričar, akademik (* 1882)
• 15. 11. - Franjo Gaži, političar (* 1900)

• 1. 12. - J. B. S. Haldane, genetičar, popularizator nauke (* 1892)
• 11. 12. - Alma Mahler, kompozitorka, bivša supruga trojice umetnika (* 1879)
• 21. 12. - Carl Van Vechten, američki fotograf (* 1880)
• 30. 12. - Hans Gerhard Creutzfeldt, neuropatolog (* 1885)

• Milan Vlajinac, agronom, sakupljač narodnih umotvorina (* 1877)
• Drago Marušič, političar (* 1884)
• David Bunetta, arhitekt (* 1891)

• Fizika: Charles H. Townes, Nikolaj Basov i Aleksandar Prohorov (fundamentalni rad na polju kvantne elektronike, koji je doveo do konstrukcije oscilatora i pojačala zasnovanih na masersko-laserskom principu)
• Kemija: Dorothy Crowfoot Hodgkin (određenje struktura važnih biohemijskih supstanci putem rendgenskih tehnika, npr. vitamin B12)
• Fiziologija i medicina: Konrad Bloch i Feodor Lynen (otkrića u vezi mehanizma i regulacije holesterola i metabolizma masnih kiselina)
• Književnost: Jean-Paul Sartre (rad koji je, bogat idejama i ispunjen duhom slobode i potrage za istinom, izvršio dalekosežan uticaj na naše doba – odbio nagradu)
• Mir: Martin Luther King (nenasilna kampanja protiv rasizma)

Literatura

• Osa Archivum Catalog^{[mrtav link]}. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.
• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

• "Yugoslavia's Economic System in Transition", 1964. HU OSA 300-8-3-9807
• Political Theory Debate in Yugoslavia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, s.s., Open Society Archives - Radio Free Europe
• Yugoslav Party Congress: Personnel Changes Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, OSA-RFE
• Yugoslavia's Association with Comecon Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, H.Trend, OSA-RFE
• Albania Chides Belgrade on Cuban-Albanian Relations Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, lz, OSA-RFE