LabLynx Wiki

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1770-e  1780-e  1790-e  – 1800-e –  1810-e  1820-e  1830-e
Godine:	1803 1804 1805 – 1806 – 1807 1808 1809

1806.. po kalendarima

Gregorijanski	1806.. (MDCCCVI)
Ab urbe condita	2559.
Islamski	1220–1221.
Iranski	1184–1185.
Hebrejski	5566–5567.
Bizantski	7314–7315.
Koptski	1522–1523.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1861–1862.
• Shaka Samvat	1728–1729.
• Kali Yuga	4907–4908.
Kineski
• Kontinualno	4442–4443.
• 60 godina	Yang Vatra Tigar (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11806.
p • r •
Podrobnije: Kalendarska era

1806 (MDCCCVI) je bila redovna godina koja počinje u srijedu u gregorijanskom, odnosno redovna godina koja počinje u ponedjeljak u julijanskom kalendaru, koji kasni 12 dana.

1806: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• 1. 1. - Bavarski izborni knez Maksimilijan proglasio je se za kralja, u skladu sa Požunskim mirom, čime nastaje Kraljevina Bavarska, s osloncem na Francusku.
• 1. 1. - Friedrich, izborni knez Württemberga, krunisan za kralja s francuskom podrškom - Kraljevina Württemberg traje do 1918.
• januar, početkom - U Vidinu krvavo ugušena jedna prosrpska zavera^[1].
• 8. 1. - Bitka kod Blaauwberga: odlučujuća britanska pobeda nad snagama Batavijske Republike u Koloniji Rt dobre nade.
• 9. 1. - Horatio Nelson sahranjen u katedrali Svetog Pavla u Londonu.

• 10. 1. - Holanđani predali Cape Town Britancima, potpisan je ugovor kojim Britanci dobijaju Koloniju Rta (potvrđeno 1814, deo Južnoafričke Unije od 1910).
• 19. 1. - Britanski korpus napustio Napulj i otplovio u Messinu na Siciliji, gde ih kralj Ferdinand prima tek 13. februara.
• 23. 1. - Umro britanski premijer William Pitt Mlađi, nasleđuje ga rođak William Grenville (do 1807) na čelu "Vlade svih talenata".
• 24. 1. - Ustanička skupština u Ostružnici. Deputacija na čelu sa Protom Matijom je poslata u Beč - odbijena je vojna pomoć, pristaju da posreduju. Istovremeno, Srbi mole sultana da ih ne napada.^[2][3]
  • Učestali su turski napadi u Mačvi.
  • Očekujući turske napade, Srbi prvih meseci ove godine zauzimaju Poreč i Negotin na istoku, kao i Paraćin, Ražanj, Aleksinac, Kruševac, a njihove čete prodrle su do Studenice na jednoj i u Toplicu na drugoj strani. Gradi se Deligrad između Ražnja i Aleksinca.

• zima - Pobuna u sremskom selu Maradik zbog obaveza teškog rada u šumama na seči drva za spahiluk.

• 6. 2. - Bitka kod San Dominga: ubedljiva britanska pomorska pobeda u Karibima.
• 8. 2. - Rat Treće koalicije: počinje franko-italijanska invazija Napuljskog kraljevstva, na čelu sa Massénom.
• 14. 2. - Masséna je ušao u Napulj.
• 15. 2. - Pariskim ugovorom između Francuske i Pruske potvrđen prošlogodišnji Schönbrunnski ugovor: Pruska dobija Hanover, u zamenu za neke druge teritorije, zbog čega joj Britanija objavljuje rat.
• februar - Novi britanski ministar inostranih poslova Charles James Fox ulazi u mirovne pregovore sa francuskim kolegom Talleyrandom ali do leta se razočarava.

• 20. 2. - Prvi francuski dalmatinski pohod: general Gabriel Molitor stiže u Zadar. Prema Požunskom miru, Austrija je predala neke teritorije Francuzima, odn. Kraljevini Italiji, uključujući Dalmaciju (rok primopredaje je 30. 1. - 28. 2.). Za guvernera (providura) postavljen je Vincenzo Dandolo.
• 20. 2. (8. 2. po j.k.) - Rusko-persijski rat: ruski komandant Pavel Cicijanov ubijen kada je trebao primiti ključeve Bakua. Rusi tokom godine zauzimaju Baku, kao i Derbent i Qubu.
• 26. 2. - Počinje Opsada Gaete, tvrđavskog napuljskog grada.
• 28. 2. (16. 2. po j.k.) - Druga arhipelaška ekspedicija: deo ruske, Senjavinove, flote, na čelu sa kapetanom Grigorijem Belim (Григорий Г. Белли), stigla u Boku kotorsku, koju su Austrijanci trebali predati Francuzima^[4].

• 9. 3. - Bitka kod Campo Tenese: Francuzi potukli napuljsku vojsku. Franko-italijanski vojnici su ipak loše opremljeni i hranjeni, tako da pljačkaju i zlostavljaju stanovništvo.
• 12. 3. - Austrijski car nudi u pismu sultanu posredništvo u srpskom pitanju - odbijeno^[2].
• 15. 3. - Francuski maršal i Napoleonov zet Joachim Murat postavljen za velikog vojvodu Berga i Clevesa u Nemačkoj (do 1808, zatim kralj Napulja do 1815).
• mart - Velika masa dočekuje mitropolita Petra i ruskog kapetana Belija u manastiru Savina, zaklinju se na vernost ruskom caru.^[5]
• mart - Sulejman-paša Skopljak porazio Radiča Petroviča kod Studenice, manastir je stradao (Srbi nisu imali uspeha jedino na ovom pravcu).
• mart ili maj? - Boj na Salašu: Stojan Čupić odbio Mehmeda Vidajića u Mačvi.
• 20. 3. - Francuzi su stigli u Reggio Calabria na Messinskom moreuzu. U ruralnim delovima Kalabrije ubrzo dolazi do otpora.
• 23. 3. - Ekspedicija Lewisa i Clarka: nakon što su prezimili na Pacifiku, polaze na povratno putovanje, u septembru stižu u Saint Louis.
• 27. 3. - Napoleonovim dekretom su obnovljeni odnosi sa Andorom, prekinuti 1793 (francuski šef države je suvladar kneževine).
• 30. 3. - Joseph Bonaparte je Napoleonovim dekretom postavljen za kralja Napulja (do 1808) - popularan je, uvodi reforme.

• 5. 4. (kalendar?) - Rusi zauzimaju Vis, zatim pokušavaju
• 8. 4. - Napoleonova usvojenica Stéphanie de Beauharnais udata za Karla, naslednika Badena.
• april - Džora Osman stiže na Soko-grad, zatim napada valjevsku nahiju ali je razbijen na Čučugama (kao i Hadži-paša početkom godine i Hadžibeg srebrenički u julu)^[6]. Srbi zauzimaju Jadar i Rađevinu od zvorničkog paše.
• april - Incident u Jedrenu: pod vidom slanja vojske protiv Karađorđa, sultan Selim III šalje trupe Nizam-I Cedid u Trakiju, ali nailazi na jak otpor janičara i ajana - konfrontacija traje celog leta.
• april - Francusko-švedski rat: nakon što su Pruska i Francuska postigle sporazum, Šveđani se moraju povući iz Hanovera.
• 16. 4. - Napoleon formirao Armiju Dalmacije.
• 18. 4. - Non-importation Act: SAD zabranile uvoz nekih britanskih proizvoda, jer ovi prisilno novače američke mornare i ne poštuju američku suverenost i neutralnost (na snazi od novembra ali ubrzo suspendiran).
• 28. 4. - Francisco de Miranda pokušao da se iskrca kod Ocumare de la Costa u današnjoj Venecueli, ali Španci su mu zarobili dva od tri broda.

• maj, početkom - Kulin kapetan upao u jadarsko selo Dobrić, ubio je 74 muškarca i odveo 300 roblja, uglavnom žena - otkupio ih je Ivo Knežević, knez bosanske Semberije^[2].
• 16. 5. - Britanska odluka o blokadi obale od Elbe u Nemačkoj do Bresta u Francuskoj.
• 21. 5. (kalendar?) - Rusi oslobodili u Trstu zarobljene bokeljske brodove.
• 24. 5. - Pariskim ugovorom određeno da se Batavijska republika pretvori u kraljevinu Holandiju.

• 26. 5. - Dubrovnik dopustio ulaz Lauristonovim francuskim trupama, na putu prema Kotoru - faktički kraj Dubrovačke Republike.
• 30. 5. (18. 5.) - Kod Trstikovca je došlo do prvog sukoba Francuza i čete Crnogoraca i Rišnjana.
• 30. 5. - Andrew Jackson, budući predsednik SAD, ubio čoveka u dvoboju.

• 5. 6. - Kraj Batavijske Republike: Napoleon je proglasio Kraljevinu Holandiju na čelu sa bratom Louisom (anektirana Francuskoj 1810).
• 5. 6. - Francuski maršal Jean Bernadotte, budući švedski kralj (1818-44), proglašen za suverenog kneza od Pontecorva a ministar Talleyrand za kneza od Beneventa.
• jun - Pobuna seljaka na mitropolitskom daljskom spahiluku - Dalj, Borovo i Belo Brdo - zaustavljena pod pretnjom vojne intervencije.
• 16. 6. - Pomračenje Sunca vidljivo u Severnoj Americi, poznato i kao Tecumsehovo, jer ga je najavio njegov brat Tenskwatawa, zvani Prorok, i to nakon što ga je guverner Indijane William Henry Harrison začikavao da dokaže svoju moć. José Joaquín de Ferrer posmatra iz Kinderhook, New York i daje ime koroni.
• 20. 6. - Napoleonovo pismo sultanu: protiv Srba treba upotrebiti "najjače mere"^[2].
• 21. 6. - Francuzi okupirali papin grad Civitavecchia.
• 25. 6. - Dositej Obradović napušta Trst nakon četiri godine.
• 27. 6. - Anglo-španjolski rat, Britanske invazije Rio de la Plate: nakratko su zauzeli Buenos Aires u španskom Vicekraljevstvu Río de la Plata (do avgusta).
• jun - jul - Ruska flota blokira Veneciju i dalmatinsku obalu. Opsada Dubrovnika.

• 4. 7. - Bitka kod Maide je britanska pobeda na Kalabriji - sprečena francuska invazija Sicilije.
• 5. 7. - General Molitor stiže u pomoć opsadnutom Dubrovniku.
• 6. 7. (24. 6. po j.k.) - Milenko Stojković odbio tursku vidinsku vojsku kod Poreča.
• 10. 7. - Vellorska pobuna: prva veća pobuna sipoja protiv Britanske istočnoindijske kompanije, na jugu Indije.
• 12. 7. - U Parizu potpisan Ugovor o Rajnskoj Konfederaciji, savez 16 nemačkih država sa Napoleonom kao Protektorom (broj država 1808. iznosi 36, konfederacija traje do 1813).

• 12. 7. - U Zadru izlazi prvi broj tjednika "Kraljski Dalmatin" (Il Regio Dalmata – Kraglski Dalmatin, do 1810) - prve novine na hrvatskom jeziku.
• 13. 7. - Karađorđe šalje Petra Ička na pregovore u Carigrad.
• 15. 7. - Pikeova ekspedicija kreće iz okoline Saint Louisa u istraživanje južnijeg dela Teritorije Louisiana.
• jul, polovinom - Sultanove trupe Novog poretka zaustavljene u Havsi nakon sukoba sa janičarima - zatim se povlače u Çorlu, u koji mogu ući tek nakon opsade, mada je stigao i sultan.
• 18. 7. - Napuljska tvrđava Gaeta se predala Francuzima.
• 18. 7. - Eksplozija barutane na Malti, stradalo oko 200 ljudi, vojnika i civila.
• 25. 7. - Karl Friedrich, izborni knez Badena i svekar Napoleonove usvojenice Stephanie, postaje veliki vojvoda. Veliko Vojvodstvo Baden traje do 1918.

• 3. 8. - Francisco de Miranda se iskrcava sa Britancima kod La Vela de Coro u Venecueli - moraju se povući deset dana kasnije pred jačim španskim snagama.
• 6. 8. - Austrijski car Franz I objavio raspuštanje Svetog Rimskog Carstva.
• 10. 8. - Horace Sébastiani preuzima položaj francuskog poslanika na Visokoj Porti: na njegov savet su smenjeni kneževi Vlaške i Moldavije, Konstantin Ipsilanti i Aleksandar Muruzi, za koje je smatrao da su u šemi sa Rusima, Pazvanogluom u Vidinu i Karađorđem u Srbiji - Rusija ovo smatra razlogom za rat.

• 13. 8. - Prvi srpski ustanak: Bitka na Mišaru kod Šapca - Karađorđe dočekao i razbio bosansku vojsku Sulejman-paše Skopljaka.
• 14. 8. - Britanci se predali u Buenos Airesu.
• 15. 8. - Na carev rođendan, počela je gradnja Trijumfalne kapije u Parizu, povodom prošlogodišnjih pobeda (Austerlitz) - završena 1836. nakon duge pauze u vreme Burbona. Ove godine je počela i gradnja manje kapije, Arc de Triomphe du Carrousel.
• 18. 8. - Kitolovac Abraham Bristow pronašao otočje Auckland, južno od Novog Zelanda.
• 26. 8. - Antifrancuski nemački agitator Johann Philipp Palm streljan u Braunauu po Napoleonovom naređenju.

• 2. 9. - Veliko klizište kod Goldaua u kantonu Schwyz: u klizanju 40 miliona kub. metara odn. 120 miliona tona materijala uništeno je nekoliko sela i stradalo 457 ljudi.
• 3. 9. - Bitka na Deligradu, u Đuniskom tesnacu između Ražnja i Aleksinca; Karađorđe odbio napad turskih snaga. Istog dana vojvoda Stanoje Glavaš oslobodio Prokuplje.
• 4. 9. - Po Dandolovu savjetu, Napoleon ukida u Dalmaciji zakon po kome seljaci u Dalmatinskom zagorju nisu bili vlasnici zemljišta koje obrađuju^[7].

• 8. 9. (27. 8. po j.k.) - Treći uzaludni turski juriš na Deligradu - nude primirje.
• 12. 9. - Pruske trupe ulaze u Saksoniju - pruski kralj se oslanja na Rusiju i Britaniju. Nekoliko dana kasnije počinju kretnje francuskih trupa u Nemačkoj.
• 14. 9. - Sklopljeno primirje između Srba i Turaka.
• 19. 9. - Kriza poznata kao Incident u Jedrenu se okončava sultanovim porazom: naređuje da se Nizam-I Cedidske trupe povuku iz Silivrija (sledećeg maja će biti zbačen).
• ca. 22. 9. - Petar Ičko se vratio u Srbiju, Porta je načelno prihvatila srpske zahteve (→ Ičkov mir.
• 26. 9. (ili 1. 10.) - Pruski ultimatum Napoleonu, traže evakuaciju Nemačke.
• 30. 9. - Bitka kod Herceg Novog: Auguste Marmont napao rusko-crnogorsko-bokeljske snage kod Herceg Novog.

• 3. 10. (21. 9. po j.k.) - Francuski neuspeh kod Sutorine, povlače se na staru dubrovačku granicu.
• 7. 10. (25. 9. po j.k.) - U Smederevo stigao muhasil Hasan-aga, sa usmenim predlozima za sporazum, bez carskog fermana - Petar Ičko će ponovo biti poslan u Carigrad^[2] (ali Srbi, nakon ruskog poziva za sadejstvovanje u januaru, nastavljaju rat).
• 9. 10. - Rat Četvrte koalicije, iniciran pruskim ultimatumom Napoleonu: prvi okršaj je Bitka kod Schleiza u Thuringiji, gdje Francuzi odnose pobjedu, kao i kod Saalfelda sutradan, gde je poginuo pruski princ Ludwig.

• 14. 10. - Bitka kod Jene i Auerstedta je odlučujuća Napoleonova pobeda nad Pruskom, maršal Louis-Nicolas Davout je porazio prusku glavninu kod Auerstedta.
• 16. 10. - Erfurtska kapitulacija: 12.000 pruskih vojnika sa 65 topova se predaje Francuzima bez borbe.
• 17. 10. - Haićanski car Jacques I je ubijen. Alexandre Pétion postaje predsednik republike (do 1818), ali Henri Christophe na severu proglašava Državu Haiti (kraljevinu 1811-20).
• 17. 10. - Bitka kod Hallea: Bernadottov uspeh u Saksoniji, Prusi izgubili 5.000 vojnika.
• 25. 10. - Francuski maršal Davout ulazi u Berlin, Napoleon stiže dva dana kasnije.
• 28 - 30. 10. - Bitka kod Prenzlaua i Kapitulacije u Pasewalku i Stettinu: predalo se još 19.500 Prusa sa 353 topa.

• 3. 11. - Jan Henryk Dąbrowski i Józef Wybicki stižu u Poznanj sa francuskim jedinicama, podstiču Velikopoljski ustanak protiv pruske vlasti.
• 6. 11. - Bitka kod Lübecka: Francuzi su razbili Blücherove prusko-švedske snage u neutralnom gradu Lübecku. Pristojan Bernadotteov tretman švedskih zarobljenika dovešće do ponude krune 1810.
• 8. 11. - Opsada Magdeburga: Francuzi zauzeli pruski grad nakon 14 dana.
• 13 - 17. 11. (1 - 5. 11. po j.k.) - Skupština u Smederevu: usvajaju se Portini uslovi za mir, za detalje se šalje nova deputacija; potrebno je što pre zauzeti Beograd, koga drži Alija Gušanac.
• 15. 11. - Pikeova ekspedicija: poručnik Zebulon Pike video u Koloradu vrh danas poznat kao Pikes Peak.
• 16. 11. - U Charlottenburgu zaključeno primirje između Francuske i Pruske.
• 19. 11. - Francuzi zauzeli Hamburg - Franzosenzeit traje do 1814.
• 19. 11. - Akbar Šah II novi je mogulski car Indije (do 1837, simboličan položaj).
• 21. 11. - Berlinski dekret: Napoleon zabranjuje trgovinu i saobraćaj sa Britanskim ostrvima - Kontinentalna blokada će naneti više štete Francuskoj nego Britaniji, njeno održavanje će navesti Napoleona na rat na Iberijskom poluostrvu (1807-14) i invaziju Rusije (1812).
• 23. 11. (11. 11. po j.k.) - Rusko-turski rat (1806–1812): ruska vojska gen. Ivana Mihelsona počinje prelaz preko Dnjestra, u Moldaviju.
• 28. 11. - Muratovi Francuzi u pruskoj Varšavi. Rusija istog dana ulazi u rat protiv Napoleona.

• 11. 12. - Poznanjski mir: izborna kneževina Saska se priključuje Rajnskoj konfederaciji, ubrzo proglašena za kraljevinu.
• 12. 12. (30. 11. po j.k.) - Opsada Beograda: ustanici oslobodili beogradsku Varoš a tvrđavu u januaru.
• ca. decembar - U Carigradu se nalazi srpski poslanik Petar Ičko - Porta potvrđuje obećanja od letos a Ičko obećava da će Srbi vratiti Beograd, ali ulazak Rusije u rat menja situaciju.^[8]
• 18. 12. - Napoleon stigao u Varšavu, imenuje vladinu komisiju - Józef Poniatowski, odnedavno guverner Varšave, ministar je rata (→ Varšavsko vojvodstvo 1807-15).
• 22. 12. - Francuska Velika armija prelazi Vislu.
• 22. 12. - Rusi zauzimaju Brač, nakratko i Korčulu.
• 25. 12. (13. 12. po j.k.) - Ruski general Mihail Miloradović ulazi u Bukurešt.
• 26. 12. - Bitke kod Pułtuska i Golymina: ruske snage uspešno izmiču francuskim.
• 30. 12. - Osmansko carstvo objavljuje rat Rusiji.

• Novi đakovački biskup Antun Mandić osniva Bogoslovno sjemenište s Visokom filozofsko-bogoslovnom školom.
• Noah Webster objavljuje svoj prvi rečnik A Compendious Dictionary of the English Language.
• Thomas Bruce, 7. earl od Elgina vraća se u Englesku sa Elginovim mramorom.
• U New Yorku osnovana William Colgate & Company, fabrika sapuna i sveća (→ Colgate-Palmolive).
• Rušenje al-Baqija: u Medini ruše građevine na groblju Al-Baqi', u skladu sa vahabitskim učenjima.
• William Hyde Wollaston patentirao cameru lucidu, optičko pomagalo za crtanje.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1806.

• 13. 1. - Jovan Sterija Popović, srpski književnik, profesor, ministar († 1856)
• 3. 2. - Franjo Kulmer, hrvatski političar, barun († 1853)
• 21. 3. - Benito Juárez, predsednik Meksika († 1872)
• 9. 4. - Isambard Kingdom Brunel, inženjer († 1859)
• 20. 5. - John Stuart Mill, filozof utilitarizma i liberalizma († 1873)
• 12. 6. - John A. Roebling, graditelj Brooklynskog mosta († 1869)
• 27. 6. - Augustus De Morgan, matematičar († 1871)
• 24. 9. - Omer-paša Latas, osmanski mušir i paša († 1871)
• 11. 10. - Knez Aleksandar Karađorđević, vladar Srbije († 1885)
• 25. 10. - Max Stirner, filozof († 1856)
• 3. 11. - Ivan Visin, bokeljski moreplovac koji je oplovio svet († 1869)
• 10. 12. - Pavao Štoos, pjesnik, svećenik i narodni preporoditelj († 1862)
• Đorđe Marković Koder, pesnik († 1891)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1806.

• 17. 1. - Francesco Soave, filozof (* 1743)
• 23. 1. - William Pitt Mlađi, britanski premijer (* 1759)
• 3. 2. - Nicolas Edme Restif de La Bretonne, književnik (* 1734)
• 16. 2. - Franz von Weyrother, austrijski general (* 1755)
• 21. 3. - Adam Alojzij Baričević, polihistor, bibliofil (* 1756)
• 9. 4. - Willem V van Oranje-Nassau, bivši holandski stadtholder (* 1748)
• 10. 4. - Horatio Gates, američki general (* 1727)
• 22. 4. - Pierre-Charles Villeneuve, francuski admiral (* 1763)
• 31. 5. - Michael von Melas, austrijski feldmaršal (* 1729)
• 4. 7. - Charles-Henri Sanson, dželat (* 1739)
• avg. - Janko Katić, ustanički vojvoda (* )
• 13. 8. - Mehmed-beg Kulenović, "Kulin-kapetan" (* ca. 1776)
• 22. 8. - Jean-Honoré Fragonard, slikar (* 1732)
• 23. 8. - Charles-Augustin de Coulomb, fizičar (* 1736)
• 10. 9. - Johann Christoph Adelung, filolog (* 1732)
• 13. 9. - Charles James Fox, britanski političar (* 1749)
• 10. 10. - Louis Ferdinand, pruski princ (* 1772)
• 17. 10. - Jean-Jacques Dessalines, vladar Haitija (* 1758)
• 25. 10. - Henry Knox, američki vojnik i političar (* 1750)
• 26. 10. - John Graves Simcoe, bivši guverner Kanade (* 1752)
• 12. 12. - Vasa Čarapić, ustanički vojvoda (* 1788)
• Mungo Park, istraživač Afrike (* 1771)

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, prvi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-1)