LabLynx Wiki

Ovo je članak o godini 1784.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	17. vijek – 18. vijek – 19. vijek
Decenija:	1750-e  1760-e  1770-e  – 1780-e –  1790-e  1800-e  1810-e
Godine:	1781 1782 1783 – 1784 – 1785 1786 1787

1784.. po kalendarima

Gregorijanski	1784.. (MDCCLXXXIV)
Ab urbe condita	2537.
Islamski	1198–1199.
Iranski	1162–1163.
Hebrejski	5544–5545.
Bizantski	7292–7293.
Koptski	1500–1501.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1839–1840.
• Shaka Samvat	1706–1707.
• Kali Yuga	4885–4886.
Kineski
• Kontinualno	4420–4421.
• 60 godina	Yang Drvo Zmaj (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11784.
p • r •
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1784 (MDCCLXXXIV) bila je redovna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u nedjelju po julijanskom kalendaru.

• 8. 1. - Carigradskim ugovorom Osmanlije priznaju rusku aneksiju Krimskog kanata.
• 14. 1. - Kongres konfederacije SAD u Annapolisu je ratificirao Sporazum iz Pariza.
  • Ratni dugovi konfederacije su 40 miliona dolara, od čega osam Francuzima i Holanđanima, a kongres nema ovlašćenje da raspisuje porez.
• 15. 1. - Rad britanskog naučnika Henryja Cavendisha dostavljen Kraljevskom društvu, prvi je koji opisuje kemijski sastav vode.
• 19. 1. - Balon braće Montgolfier sa šest putnika se prinudno spustio, nakon što se počeo cepati i nagorevati.
• 30. 1. - Drugi anglo-majzorski rat: nakon osmomesečne opsade, anglo-indijski garnizon u Mangaloru se predao Tipu Sultanu zbog gladi.

• 7. 2. - Okončava se erupcija islandskog vulkana Laki a Grímsvötn nastavlja do sledeće godine. Ova zima u Evropi i Severnoj Americi je oštra.
  • Krajem februara dolaze velike poplave u Nemačkoj i srednjoj Evropi.
• 19. 2. - Na teritoriji bivšeg Krimskog kanata osnovana je Tavričeska oblast (priključena Novorosijskoj guberniji 1796, obnovljena kao Tavričeska gubernija 1802-1918). Osnovani Melitopolj, Simferopolj.
• 24. 2. - Po naređenju Tipu Sultana, hrišćani, naročito katolici, proterani su iz Kanare u Seringapatam, uz oduzimanje imovine. Zarobljeništvo traje 15 godina.
• 25. 2. - Prvi let balonom sa vrućim vazduhom izvan Francuske: Paolo Andreani i braća Gerli u BrugheriJU.

• 1. 3. - Kongres je prihvatio virdžinijsku cesiju zemlje, "okrug Ilinois", prostor severno od reke Ohajo, koji će postati Severozapadna teritorija.
• 11. 3. - Mangalorskim ugovorom je okončan Drugi anglo-majzorski rat u Indiji - status kvo, ali položaj Britanske istočnoindijske kompanije je pogoršan (novi rat dolazi 1790).

• 14. 4. - U Danskoj izveden dvorski puč prilikom koga, nakon što se sa njime fizički obračunao, 16-godišnji princ Frederik preuzima vlast od svog strica Frederika koji je dotada vladao kao regent umjesto svog brata, mentalno nestabilnog Christiana VII.
• 20. 4. - Sporazumom u Londonu formalno završen Četvrti anglo-nizozemski pomorski rat.
• 23. 4. - Kongres SAD donosi zemljišnu ordinansu, predlog Thomasa Jeffersona, kojom se poziva na stvaranje novih država između Apalača, Ohaja i Misisipija (ordinansom iz 1787. će prvo biti stvorena Sjeverozapadna teritorija).
• 26. 4. - Naredba Josipa II. predviđa uvođenje njemačkog jezika kao isključivog jezika državne uprave i javnog života u roku od tri godine.^[1]
• 27. 4. - U Parizu održana premijera izuzetno gledanog Beaumarchaisovog komada Le Mariage de Figaro koji osuđuje aristokratsku privilegiju.

• proleće-leto - U Bosni i dalje vlada kuga i anarhične prilike zbog raspuštenih janičara, baša i zulumćara, više desetina porodica iz Krajine prešlo na austrijsku stranu, upućeni su u Šajkašku.^[2]

• 6. 5. (kal.?) - Osnovana tvrđava Vladikavkaz, na komunikaciji Rusije i Gruzije.
• 10. 5. - Završeni su izbori u Velikoj Britaniji: William Pitt Mlađi, postavljen za premijera krajem prošle godine, osigurao je većinu.
• 12. 5. - Sporazum iz Pariza je na snazi, razmjenom ratificiranih primjeraka.
• 15. 5. - Umro crnogorski vladika Arsenije Plamenac, nasleđuje ga, trenutno odsutni Petar I Petrović Njegoš, koji će biti hirotonisan u oktobru u Sremskim Karlovcima - vladika do 1830.
• 18. 5. - Austrijski car Josip II izdaje ukaz kojim se njemački uvodi kao službeni jezik u Ugarskoj (povukao pre smrti 1790). Car je dao pohraniti krunu sv. Stjepana u dvorskoj riznici, što je značilo da ga ne zanima ugarski staleški ustav.^[1]
• 20. 5. - U Parizu je potpisan mir nakon anglo-holandskog rata. Negapatnam u Indiji je britanska kolonija, Holandska Ostindija je otvorena za britansku trgovinu. Rat je bio štetan za Holandiju, jača aktivnost Patriotske stranke koja se protivi stadtholderu Wilemu V. (do pruske invazije 1787).

• 4. 6. - Gosp. Fleurant leti u Lyonu balonom La Gustave sa gđom Élisabeth Thible, koja tako postaje prva žena u balonu sa vrućim zrakom.
• 18. 6. - Iz Nove Skotije izdvojen Novi Brunswick za britanske lojaliste izbjegle iz SAD (učestvuje u formiranju Kanade 1867). I otok Cape Breton je zasebna kolonija do 1820.
• 18. 6. - Francuska flota uništila novo portugalsko utvrđenje u Kabindi (ali arbitraža iz 1786. ipak daje suverenitet Portugalu, i slobodnu plovidbu Francuskoj).
• 19. 6. - Luj XVI i Gustav III od Švedske zaključuju ugovor o savezu. Sa Gustavom je i grof Axel von Fersen koga glasine povezuju sa kraljicom Marijom Antoanetom (naročito nakon što je njen mlađi sin Louis Charles rođen devet meseci kasnije).
• 22. 6. - Bavarski izborni knez Karl Teodor izdaje dekret kojim zabranjuje udruge osnovane bez njegove potvrde - misli se na iluminate, izričito su zabranjeni ediktom iz sledeće godine.

• 1. 7. - Francuska daje karipski otok Saint-Barthélemy Švedskoj za trgovačka prava u Gothenburgu (švedska vlast traje 1785-1878).
• 15. 7. - Braća Robert lete sa vojvodom Louis Philippeom u izduženom balonu do možda 4.500 metara.
• 22. 7. - Ruska Aljaska: trgovci krznom na čelu sa Grigorijem Šelihovim stižu na otok Kodiak i osnivaju naselje. Domoroci se odupiru, sledećeg avgusta dolazi do masakra pripadnika naroda Alutiiq kod Awa'uqa. Muškarci ovog naroda moraju loviti morske vidre radi krzna.

• 11. 8. - Afera kraljičine ogrlice: noćni sastanak kardinala Louis-René de Rohana sa ženom za koju on misli da je kraljica Marija Antoaneta, a zapravo prostitutka koju je unajmila Jeanne de Valois-Saint-Rémy (ogrlica ulazi u igru dogodine).
• 13. 8. - Pittov zakon o Indiji: tamošnja vladavine Istočnoindijske kompanije se stavlja pod kontrolu britanske vlade. Osniva se kontrolni odbor (do 1858).
• avgust - Dve kraljevske komisije u Francuskoj, u jednoj je Ben Frenklin, podnose izveštaje o "animalnom magnetizmu", teoriji Franza Mesmera: rani primer kontrolisane studije, nalazi da deluje samo kada subjekt očekuje, što je prvi primer placeba.
• avgust - Thomas Jefferson je stigao u Pariz kao plenipotencijar za pregovaranje ugovora o prijateljstvu i trgovini sa Velikom Britanijom i drugim zemljama (poslanik 1785-89).
• 16. 8. - Otvorena Opšta bolnica grada Beča.
• 17. 8. - Jozefinizam: dekretom je dozvoljeno otvaranje lokala za prodaju sopstvenog vina i sokova - nastanak Heurigera.
• 23. 8. - Predstavnici četiri severnokarolinska okruga, danas u severoistočnom kutu Tenesija, proglašavaju Državu Franklin - održava se do 1789.
• 23. 8. - Jozefinizam: zabrana sahranjivanja unutar gradskih granica je proširena na sve Habsburške zemlje. Propisana je upotreba višekratnih kovčega (Sparsarg) - nepopularno, povučeno nakon šest meseci.
• avgust-novembar - Trojica austrijskih oficira u Srbiji radi kartografskog izviđanja: zastavnik Pokorni, potporučnik Miteser i zastavnik Peretić, dobili su unapređenje od cara.^[3]

• 3/4. 9. - Mletački eskadron Angela Ema je ušao u tunisku luku i preoteo napuljski brod koji su pirati upravo oteli.
  • U Tunisu i Magrebu je ove godine izbila i višegodišnja kuga.
• septembar - Napoleon je primljen na parisku École militaire.
• 18. 9. - Izlaskom dodatka je dovršeno desetotomno Drugo izdanje Encyclopædije Britannica (od 1777).
• 19. 9. - Braća Robert i još jedan putnik lete 6 sati i 40 minuta, prelaze 186 km.
• 20. 9. - Lelije Cipiko imenovan splitskim nadbiskupom (do 1807). Antun Ivan Luković imenovan novigradskim biskupom (do 1794).
• 22. 9. - Ruski trgovci uspostavljaju prvo naselje na otoku Kodiak na Aljasci.

• 5 - 7. 10. - Mletački eskadron Angela Ema bombarduje Sousse u Tunisu, i opet 12-og.
• 9. 10. - "Kotleni rat": jedan holandski hitac je pogodio kotao na habsburškom brodu, koji se predaje. Car Josip II objavljuje rat Holandiji krajem meseca, od ranije zahteva povratak Overmaasa i Zelandske Flandrije i otvaranje Scheldta.
• 13. 10. (kal.?) - Petar I Petrović Njegoš hirotonisan u Sr. Karlovcima od mitropolita Mojsija Putnika i trojice episkopa, zatim odlazi u Beč, pa u Rusiju.^[4]
• 22. 10. - Ugovor iz Fort Stanwixa je prvi između nezavisnih SAD i Indijanaca: potpisnici Iroquiske konfederacije se odriču teritorije Ohio, ali savet Šest nacija odbija ratifikaciju, kao i Severozapadna konfederacija - narednih godina če biti potpisani novi ugovori, a izbiće i Severozapadni indijanski rat.
• 24. 10. - Kralj Luj XVI kupuje zamak Saint-Cloud za kraljicu Mariju Antoanetu, što nije popularno.
• 31. 10. - Buna Horije, Kloške i Krišana: rumunjski seljaci dižu ustanak protiv austrijske vlasti u Transilvaniji - ugušen je u decembru. Izvesno vrenje je i u Banatu; potaknut ovim, Josip II. će ukinuti lično kmetstvo i u Ugarskoj - kmet se može odseliti sa vlastelinova imanja nakon izmirenih obaveza.^[5]

• 28. 11. - Umro je Antoine Grimaldi, regent Monaka već 52 godine - Honoré III je za to vreme živeo u Francuskoj (knez do 1793).

• 4. 12. - Maharadža Gwaliora Mahadaji Shinde postaje mogulski regent, Vakil-i-Mutlaq
• decembar - Glad u Egiptu, nakon dve slabe poplave Nila, usled erupcije Lakija - stradala je šestina stanovništva u dolini Nila.^[6]
• 21. 12. - John Jay je sekretar inostranih poslova SAD (do 1789).
• 24. 12. - Božićna konferencija: u Baltimoru je osnovana Metodistička episkopalna crkva.
• 31. 12. - Konbaunška Burma osvaja Arakansko kraljevstvo

• Dositej Obradović izdao "Sovjete zdravago razuma" u Lajpcigu.
• Zemunski major Miteser na izviđačkoj misiji u Srbiji.^[7]
• Defterdar Husni Jusuf piše kako je "beogradski serhat odvajkada čas pobunjen, čas miran, jer se nijedan poredak u njemu ne drži duže od tri meseca". Neredi u beogradskom pašaluku i susednim oblastima dostižu vrhunac u ovom dobu.^[8]
• Prema izveštaju austrijskih obaveštajaca, Negotinska krajina liči na oazu od 47 sela, između Beogradskog i Vidinskog pašaluka.^[9]
• Mitropolit Mojsije Putnik šalje predstavku caru u kojoj se zalaže za održanje ćirilice (car sledeće godine odustaje od odluke iz 1781. da se u srpske škole uvede latinica).^[10]
• 1784-87 - Treće naseljavanje Švaba dovodi 6.000 nemačkih porodica u Banat.^[11] Nemci grade selo Torža u Bačkoj, dan. Savino Selo.
• Topusko je pod upravom Vojne krajine.
• U Osijeku osnovano Građansko streljačko društvo.
• Žumberak prebačen iz Akvilejske patrijarhije u Zagrebačku biskupiju.
• Ukinut Collegium Croaticum Viennense,
• Josip Franjo Domin izvodi pokuse sa balonima za letenje.
• Nikola Bunić tiskao pravni priručnik.
• Crkve: nova Župna crkva sv. Mihaela Arkanđela u Promini, crkva Presvetoga Trojstva u Legradu, župna crkva sv. Mihovila Arkanđela u Oklaju
• Austrijska komora prodaje Kastavsku gospoštiju za 100.000 forinti francuskom plemiću Ivanu Thierryju.
• Osnovan Manzanillo na Kubi.
• Edward Pigott otkriva promenljivu zvezdu Eta Aquilae a John Goodricke Delta Cephei, prototip cefeidnih promenljivih.
• Carl Wilhelm Scheele izolirao limunsku kiselinu.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1784.

• 28. 1. - George Hamilton-Gordon, 4. earl od Aberdeena, britanski premijer († 1860)
• 14. 2. - Šimun Čučić, filozof († 1828)
• 22. 7. - Friedrich Wilhelm Bessel, astronom, matematičar († 1846)
• 14. 10. - Fernando VII, kralj Španjolske († 1833)
• 17. 10. - Fructuoso Rivera, urugvajski general i predsednik († 1854)
• 20. 10. - Henry John Temple, 3. vikont Palmerston, britanski premijer († 1865)
• 24. 10. - Moses Montefiore, jevrejski dobrotvor († 1885)
• 15. 11. - Jérôme Bonaparte, najmlađi Napoleonov brat, kralj Vestfalije († 1860)
• 24. 11. - Zachary Taylor, američki političar i predsjednik († 1850)
• 24. 11. - Johann Ludwig Burckhardt, putnik, orijentalist († 1817)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1784.

• 27. 2. - Grof Saint Germain, avanturist (* 1691/1712)
• 15. 5. - Arsenije Plamenac, mitropolit cetinjski
• 19. 7. - Adam Patačić, leksikograf, kaločki nadbiskup (* 1716)
• 31. 7. - Denis Diderot, francuski filozof i književnik (* 1713)
• 28. 8. - Junípero Serra, franjevački misionar, svetac (* 1713)
• 8. 9. - Ann Lee, osnivačica šejkera (* 1736)
• 28. 11. - Antoine Grimaldi, regent Monaka (* 1697)
• 13. 12. - Samuel Johnson, književnik i leksikograf (* 1709)
• Abdulah-paša Teftedarija, beglerbeg Bosne (* 1722)

Literatura

• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-1), drugi tom (IV-2)