HL7 Wiki

Godina 1343 (MCCCXLIII) bila je redovna godina koja počinje u srijedu u julijanskom kalendaru (1. januar/siječnja).

• 4. 1. - Andrea Dandolo je izabran za mletačkog dužda (do 1354).
• 19. 1. - Malestroitsko primirje, drugo u Stogodišnjem ratu.
• 20. 1. - Umro je Robert, kralj Napulja. Testamentom je odredio da ga nasledi isključivo 17-godišnja unuka Ivana, dok bi njen 15-godišnji suprug Andrija Ugarski bio samo knez od Salerna. Na čelu namesničkog veća je udova kraljica Sanča (do 1344).
• 27. 1. - Papina bula Unigenitus Dei Filius: godina jubileja će biti već 1350. a ne tek 1400; papa poseduje "blagajnu zasluge" iz kojih može davati indulgencije onima koji čine vredna dela.^[1]
• početkom g. - Dušan zauzima posede pokojnog Hrelje (Strumica, Melnik...)
• početkom g. - Knez Nelipić je na vrhuncu moći. Njegov šurjak Gregorije Kurjaković je radije otišao u službu kraljici Elizabeti. Šubići su se priklonili Mlecima.^[2]
• početkom g. - Isihastički spor: Grigorije Palama je zatvoren na traženje patrijarha Jovana.

• 28. 2. - Bračni savez zapadnopomeranskog vojvode Bogusława V i poljskog kralja Kazimira III - Bogusław se oženio princezom Elżbietom.

• 20. 3. - U Francuskoj je uveden (ili učvršćen) monopol i porez na sol - Gabelle du sel će biti jedna od najmrskijih odlika "starog režima", ali će, uz pauze, trajati do 1946.

• 23. 4. - Mletačka općina imenuje Šubiće za svoje građane: Pavla od Ostrovice (drugi put) i njegove sinovce Mladena III i Pavla III. Mladen im nudi Skradin na prodaju.^[3]
• 23. 4. - Jurjevski noćni ustanak estonskih domorodaca protivu danskih i njemačkih gospodara i kršćanstva - ubijeno je dosta Nijemaca, ali ustanak je ubrzo ugušen.

• proleće - Građanski rat u Vizantiji (1341–1347): Dušan i Kantakuzin nastavljaju rat. Dušan zauzima područje vojvode Hrelje, koji je umro krajem decembra. Kantakuzin je pod Serom, gde su raščerečili njegovog poslanika.^[4]
  • Nesuglasice u savezništvu: srpski vojnici su nekoliko puta otkazivali poslušnost Kantakuzinu, ovaj je na prevaru dobio Ber (Veriju), kojeg je hteo Dušan.^[4]
  • Samostalni pokreti Dušanovih trupa su 1342-43. usmereni prema Albaniji (Berat, Kanina, Kroja) i Makedoniji (tvrđave na prilazima Solunu - Voden, Kostur, Hlerin).^[5] Od ovog proleća, u Dušanovom potpisu se pominju grčke zemlje.^[6][7]
• proleće - Aleksije Apokavk je na ušću Strume, želi da se sastane sa Dušanom, a ovaj planira da ga zarobi.^[6]

• 9. 5. - Kralj Dušan izdaje povelju za Isposnicu Svetog Petra Koriškog - pominje se gradnja manastira Svetih arhangela kod Prizrena (1343-52).

• mart - jun - Umro je ban Slavonije Mikac Mihaljević.^[8]
• maj - Pošto je Pedro IV od Aragona proglasio Jaimea III od Mallorce za neposlušnog vazala, poslao je flotu na taj otok i ubrzo zauzeo sve Baleare.
• jun - Kroja, glavni grad srednje Albanije je u Dušanovim rukama.^[4]
• 22. 6. - Umro je Aimone, grof Savoje, nasleđuje ga 9-godišnji sin Amadeo VI, zvani Zeleni Grof (do 1383).

• 8. 7. - Kališki mir između Poljske i Teutonskih vitezova.
• srpanj - Novi slavonski ban je Nikola Banić (Bannfy), gospodar Donje Lendave u zalajskoj županiji. Od hrvatskih knezova priznaju ga samo Frankopani.^[8]
• srpanj - Mletački providuri spremaju rat u Dalmaciji i Hrvatskoj, protiv Nelipića, možda i kralja Ludviga; Andrea Morosini izabran za vojvodu vojske. Uplašeni Nelipić nudi mir u kolovozu.^[3]
• srpanj - Ugarska kraljica-majka Elizabeta ide preko Senja u Napulj^[9] sa 21.000 maraka zlata, 27.000 maraka srebra i do 2.5 milijuna forinti, u pomoć svom mlađem sinu Andriji.^[10] Ovaj je žrtva spletaka Katarine Valois, da se Ivana preuda za njenog sina Filipa Tarentskog.
• 26. 7. - Gautier VI de Brienne, prošle godine proglašen za večnog gospodara Firence, mora pobeći od narodne pobune.
  • Grad je u finansijskim nevoljama, ove godine je bankrotirala bankarska kuća Peruzzi.
• leto - Mletački poslanik Marin Venijer je kod Dušana - treba da ispita kakav je njegov stav prema ponudama Ane Savojske.^[6] Dolazi do raskida Dušanovog i Kantakuzinovog savezništva - ovaj je pokušao protiv Soluna ali se zbog napada sa dve strane povukao u Ber. Dogovorena je, krajem avgusta, veridba kraljevića Uroša i sestre mladog cara Jovana V Paleologa.^[4]
  • Vojvoda Momčilo se nakratko priključuje Kantakuzenu, okuplja pljačkašku vojsku u Rodopima i Ksantiju.
  • Kantakuzen se obraća za pomoć Umuru, gospodaru Smirne - njegovi odredi će se pridružiti Kantakuzenu na severnim egejskim obalama,^[6] neuspešno opsedaju Solun.

• 8. 8. - Slavonski sabor u Križevcima: ustanovljeno je da se tridesetina (tricesima, harmica), koju je uzimala kraljica Elizabeta, pobira samo od robe iz Njemačke ili Italije koja se uvozi u Slavoniju (ranije je bila proširena i na domaće trgovce, pa i na izvezenu robu i gotov novac).^[11]
• avgust? - Carica-majka Ana Savojska je založila vizantijske krunske dragulje Mlečanima za 30.000 dukata.^[12]
• 15. 8. - Švedski kralj Magnus IV se odriče norveškog trona u korist trogodišnjeg sina Haakona kojemu je regent (Haakon vlada samostalno 1355/58-1380, bio je i kralj Švedske 1362-64). Stariji brat Erik je određen za naslednika švedskog trona (suvladar s ocem 1356-59).
• avgust - Francuski kralj Filip VI obećava da će naslednici francuskog prestola imati titulu Dauphin de Viennois, kasnije samo dauphin ("delfin") - kneževina Dauphiné de Viennois, na jugoistoku, pripasti će francuskoj kruni 1349. Titula "dofen" postoji 1350-1791. i 1824-30.

• 3. 9. - Papinom bulom In Supremae dignitatis zvanično je osnovan Pizanski univerzitet kao Studium Generale s raznim privilegijama (škola je postojala još u 12. stoleću).
• 30. 9. - Sprema se Smirnski križarski pohod protiv Turaka: papina bula Insurgentibus contra fidem daje indulgencije križarima. Papa je 1. 12. odredio trogodišnju desetinu na crkvene beneficije iz šezdesetak provincija za pohod. Pripreme teku kroz zimu u Veneciji, na Rodosu i Kipru.^[13]

• 4. 10. - Kod Slapa rijeke Krke kod Skradina sklopljen mir, uz mletačko posredovanje: Nelipić obećava za sebe i sinovca Konstantina da neće napadati Šibenik, u mir su uključeni i Šubići i Kurjakovići. Ali, rat se nastavlja već početkom sljedeće godine.^[14]

• 25. 11. - Zemljotres i cunami kod Napulja; uništeni su luka i donji grad Amalfija, još gradova je pretrpelo štetu.

• 1339-43 - Kanonizacija i žitije Stefana Dečanskog - kralj Dušan ga naziva svetim u ovogodišnjoj povelji manastiru Svetoga Petra i Pavla na Limu.^[15]
• Župan Pribil je sagradio manastir Dobrun kod Višegrada - izgleda da su slikari bili isti kao u Beloj crkvi karanskoj kod Užica prošle godine.^[16]
• Kralj Ludovik je svladao manji ustanak Sasa u Erdelju, krenuo je na Vlašku ali mu je vojvoda Aleksandar prisegnuo na vjernost (ili 1344?) - kralj sada razmišlja pokoriti i hrvatske knezove.^[2]
• Nakon svađe Italijana i muslimana u Tani/Azovu, vladar Zlatne horde Džani beg je opsedao Tanu i Kafu/Feodosiju na Krimu. Ozbiljnija Opsada Kafe sledi 1345-47, iz koje će se po Evropi raširiti Crna smrt.
• Madžapaitski državnik Gadža Mada je osvojio Bali.
• 1343-44 - Giovanni Boccaccio napisao roman Elegia di Madonna Fiammetta, valjda prvi psihološki u zapadnoj književnosti.
• Trstenica (Orebić) postaje sjedište kneza pod dubrovačkom upravom.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1343.

• c. Jovan Dragaš, velikaš († ca. 1378)
• Chōkei, japanski car († 1394)
• Tommaso Mocenigo, mletački dužd († 1423)
• c. - Geoffrey Chaucer, književnik († 1400)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1343.

• Marsilio Padovanski, politički mislilac (* 1275)

Literatura

• Svezak drugi: dio prvi. Treće doba: Vladanje kraljeva iz raznih porodica (1301-1526). Prva knjiga: Anžuvinci i Sigismund do gubitka Dalmacije (1301-1409), Vjekoslav Klaić (archive.org)
• Istorija srpskog naroda, Prva knjiga, Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371), SKZ Beograd 1981 (I)

1343. na Wikimedijinoj ostavi