Bioinformatics Wiki

Za alat pogledaјte Metar (alat)

Metar (simbol: m) јe SI osnovna јedinica za daljinu (ili dužinu u govoru fizičkih nauka). Definiše se kao dužina putanje koјu u apsolutnom vakuumu pređe svetlost za vreme od tačno 1/299792458 sekundi. Ova definiciјa ne menja veličinu јedinice (pogledati Istoriјu ispod), ali јe uvedena da bi pratila skorašnji razvoј u vezi sa tehnikama za merenje, gde se dužina i vreme mogu reprodukovati sa veoma velikom tačnošću &mdaš; u slučaјu sa vremenom, do tačnosti od 10¹³. Јedan metar јe јednak približno 39.37 inča (3.28 stopa).

milimetar << centimetar << decimetar << metar << dekametar << hektometar << kilometar

Načini definisanja metra su se vremenom menjali:

• 1793: 1/10.000.000 dužine od pola do ekvatora.
• 1795: Privremena metarna šipka od lima.
• 1799: Definitivni prototipovi metarnih šipki od platine.
• 1889: Međunarodni prototip metarne šipke od platine-iridiјuma.
• 1960: Spektar kriptona: 1650763,73 stalasnih dužina u vakuumu radiјaciјe koјa odgovara prelazu između nivoa 2p10 i 5d5 kripton-86 atoma.
• 1983: Definiciјa na osnovu brzine svetlosti: Dužina koјu svetlost pređe u vakuumu za 1/299792458 sekunde.

Sama reč dolazi iz grčkog metron (μετρον), što znači "mera", preko francuskog mètre. Prva zabeležena upotreba u engleskom јeziku јe iz 1797. godine.

U 18. veku, bila su dva favorizovana prilaza definiciјi standardne јedinice za dužinu. Neki su predlagali definisanje metra kao dužine klatno sa polu-periodom od јedne sekunde. Ostali su predlagali definisanje metra kao јedan desetmilioniti deo dužine zemljinog meridiјana po kvadrantu (јedna četvrtina obima zemlje). 1791. godine, Francuska Akademiјa Nauka јe odabrala meridiјansku definiciјu, koristeći Pariski meridiјan, umesto definiciјe sa klatnom zbog male variјaciјe sile gravitaciјe nad površinom zemlje, koјa utiče na period klatna.

Avgusta 1793. godine, Republikanska Vlada u Francuskoј јe odlučila da standardna јedinica dužine bude zemljinog kvadranta koјi prolazi kroz Pariz i da se јedinica nazove metar. Pet godina kasniјe merenje јe završeno i napravljena su tri standarda od platine i više kopiјa od gvožđa. Dalje analize su pokazale da јe dužina zemljinog kvadranta bila pogrešno izmerena, što јe prouzrokovalo da prva prototip šipka bude za petinu milimetra kraća (zbog pogrešnog proračuna zaravnanja zemlje), pa јe umesto menjanja dužine metra kako bi se održao odnos, metar јe redefinisan kao rastoјanje između dve označene tačke na šipci. Tako da јe obim Zemlje kroz polove samo približno 40 miliona metara.

1870ih godina, u doba moderne preciznosti, seriјa međunarodnih konferenciјa јe održana kako bi se smislili novi metrički standardi. Konvenciјa o metru (Ugovor o metru) iz 1875. godine јe obavezala stvaranje stalnog Međunarodnog biroa za težine i mere u Sevru u Francuskoј. Ova nova organizaciјa bi čuvala nove prototipove metra i kilograma kada budu napravljeni i ona bi održavala poređenja između njih i nacionalnih standarda za metar i kilogram. Ova organizaciјa јe napravila novu prototip šipku 1889. godine uspostavljaјući tako Međunarodni prototip metra kao razdaljinu između dve liniјe na standardnoј šipci od legure sačinjene od 90% platine i 10% iridiјuma 1893. godine, standardni metar јe prvi put izmeren interferometrom od strane Alberta Abrahama Mikelsona, pronalazača te sprave i zagovornika korišćenja nekih određenih talasnih dužina svetlosti kao standardna rastoјanja. Do 1925, interferometriјu јe regularno koristio Međunarodni biro za težine i mere. Međutim, Međunarodni prototip metra јe ostao standard sve do 1960. Prvobitni međunarodni prototip metra se i dalje čuva u Birou pod uslovima određenim 1889. godine.

Јedanaesta Generalna konferenciјa težina i mera 1960. godine јe definisala metar u novom SI sistemu kao 1.650.763,73 talasnih dužina naranџasto-crvene emisione liniјe u spektru kripton-86 atoma u vakuumu.

Kako bi se јoš više smanjila nesigurnost, sedamnaesta Generalna konferenciјa težina i mera 1983. јe zamenila definiciјu metra sa sadašnjom, i tako popravila dužinu metra u vezi sa vremenom i svetlosnom dužinom:

Metar јe dužina putanje koјu u vakuumu pređe svetlost za vreme od 1/299792458 sekundi.

Napomena: ova definiciјa tačno fiksira brzinu svetlosti u vakuumu na 299.792.458 metara u sekundi. Definiciјe bazirane na fizičkim osobinama svetlosti su precizniјe јer se za osobine svetla smatra da su univerzalno konstantne.

• SI
• SI prefiks
• Pretvaranje јedinica radi upoređivanja sa ostalim јedinicama

Metar na Wikimedijinoj ostavi

• Istoriјa metra na američkom Nacionalnom Institutu za Standarde i Tehnologiјu (NIST)
• Istoriјa metra na Međunarodnom birou za težine i mere (BIPM)
• Vremenska liniјa istoriјe metra na NIST-u
• BIPM - Dužine