Trends in LIMS

Ovo je članak o godini 1751.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	17. vijek – 18. vijek – 19. vijek
Decenija:	1720-e  1730-e  1740-e  – 1750-e –  1760-e  1770-e  1780-e
Godine:	1748 1749 1750 – 1751 – 1752 1753 1754

1751. po kalendarima

Gregorijanski	1751. (MDCCLI)
Ab urbe condita	2504.
Islamski	1164–1165.
Iranski	1129–1130.
Hebrejski	5511–5512.
Bizantski	7259–7260.
Koptski	1467–1468.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1806–1807.
• Shaka Samvat	1673–1674.
• Kali Yuga	4852–4853.
Kineski
• Kontinualno	4387–4388.
• 60 godina	Yin Metal Koza (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11751.
p • r •
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1751 (MDCCLI) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u utorak po julijanskom kalendaru.

• početkom god. - Crnogorski vladika Vasilije Petrović je u Beču, tuži mitropolita Pavla Nenadovića jer mu nije dao sve tražene crkvene utvari, zatim se s njima vraća u Crnu Goru^[1] U martu je pritvoren u manastiru Krušedol, u julu se vratio u Zadar, a odatle u Crnu Goru.^[2]
• početkom god. - Ahmed-šah Durani napušta opsadu Nišapura u Persiji zbog velikih žrtava.
• januar - Luj XV osniva vojnu školu (École militaire) u Parizu za siromašne plemiće. Gradnja velikog kompleksa počinje sledećeg septembra, po projektu Ange-Jacques Gabriela (radovi traju do 1780).
• 17. 1. - Ponovno naseljavanje Krstura: ugovor o doseljavanju 200 grkokatoličkih rusinskih porodica iz Kule.
• 18. 1. - Epilog nereda u Lhasi prošlog novembra: ćingovski general stiže u grad, vođe pobune su isečene 23-ćeg.
  • Vlada Tibeta je reorganizovana, ukinut je regent (desi), na čijem mjestu je četvoročlani kašag; Dalaj Lama VII ima značajniju ulogu.

• 13. 2. - Nizam Hajderabada Muhyi ad-Din Muzaffar Jang Hidayat je poginuo u bici, Francuzi pod de Bussy-Castelnauom postavljaju Salabat Junga za njegovog naslednika (do 1762).
• 17. 2. - Planovi Luja XV da oporezuje crkvu: rok sveštenstvu da deklarišu svoje prihode prolazi bez i jedne objave. Ispostavlja se da je kralj prošlog decembra odustao od poreza, oslanjaće se i dalje na "slobodni dar" crkve (Don gratuit).
• 20. 2. - Dekretom Marije Terezije obećana sloboda veroispovesti pravoslavnim trgovcima koji se dosele u Trst - u početku organizovana zajednička srpsko-grčka opština i crkva.^[3]

• 11. 3. - Dekret carice Marije Terezije, preko ugarske Dvorske Kancelarije: svima oficirima sa deset godina službe iz ukinute pomoriške i potiske krajine daje se plemstvo pri stupanju u građanski stalež i po jedan komad zemljišta za deset godina.^[4]
• 18. 3. - Papina bula Providas Romanorum ponavlja osudu masona (In eminenti apostolatus iz 1738).
• 31. 3. - Frederick, princ od Walesa umire, novi nasljednik britanskog trona je George (kralj 1760-1820, s različitim titulama i s periodima regentstva).

• 5. 4. - Umro švedski kralj Frederik I, iz kuće Hessen, nasleđuje ga Adolf Frederik (do 1771), iz kuće Holstein-Gottorp (do 1818). Pravu vlast ima Riksdag staleža.
• april - Kineski ćingovski car Qianlong je u prvoj od šest inspekcionih putovanja na jug carstva, posetio je Nanking.
• 18. 4.^[5] - Ugarski sabor:
  • Člankom 23 određeno da će slavonske županije biti neposredno predstavljene u Ugarskom saboru, što ipak ne znači da su izdvojene ispod hrvatske banske vlasti.^[6] Ugarsko plemstvo je odbilo prijedlog o preuređenju vojske po austrijskom uzoru.^[7]
  • Marija Terezija je potvrdila odluku iz 1741 da se manastir Marča vrati unijatima (sprovedeno 1753).^[8], takođe traženo i da se sprovede odluka iz iste godine o proterivanju srpskih episkopa, što je carica odbila.^[9]

• 8 - 10. 5. - Dijecezanska Splitska sinoda nadbiskupa Pacifika Bizze.^[10]
• 11. 5. - Benjamin Franklin i dr. Thomas Bond osnovali Pennsylvanijsku bolnicu u Filadelfiji, jednu od prvih javnih bolnica u američkim kolonijama (zgrada završena 1756).
• maj - Mirovni sporazum Marati i bengalskog nawaba, nakon pet maratskih invazija u deset godina: Marate dobijaju Orisu, bengalski nawab je vazal (gubi nezavisnost nakon poraza od Britanaca 1757).
• 24. 5. - Osnovana Emdenska kompanija, pruska firma za trgovinu sa Kinom - uspešan početak, do ratnog prekida 1757.
• 25. 5. - Razorni zemljotres praćen cunamijem u Čileu, pogođeni Concepcion i još nekoliko gradova.

• 26. 5. - Hrašćinski meteorit: kod Hrašćine, tj. u Domovcu, pala dva željezna meteora, od 39,76 i 8,96 kg.
• 27. 5. - Posebnom privilegijom osnovan Potiski distrikt^[11] sa sedištem u Bečeju (do 1848. i 1860-72), sa 13-14 naselja (od 1769. sa deset); privilegija o određivanju ko se može naseliti nije poštovana^[12].
• 27. 5. - U Velikoj Britaniji usvojen Kalendarski zakon - promenjen je početak godine, 1752. će početi 1. januara umesto 25. marta. U septembru 1752. će biti izostavljeno 11 dana, što je implicitno izjednačenje sa gregorijanskim kalendarom.

• lipanj, početkom - U Banskoj krajini izbija pobuna na čelu sa knezom Todorom Kijukom (Teodorom Kijugom^[13]) - krajišnici su nakon regulacije bili opterećeni novim dužnostima i teretima.^[14] Ove godine provedena nova konskripcija u regulisanoj Banskoj krajini, krajišnici moraju kupovati nove uniforme. Nove banske regimente se zaklinju kralju i kruni umjesto kraljevstvu, habsburška centralna vlast može bez ograničenja raspolagati vojnom silom Krajine.^[15]
• 8. 6. - U Stokholmu izbija veliki Klarin požar, u kome je stradala 221 kuća.
• jun? - Iz Bačke u Banat prelazi oko 2.200 porodica ljudi koji nisu želeli postati "paori" nakon demilitarizacije - tamo ih kontaktiraju emisari srpskog husarskog puka iz Rusije.

• jun - Denis Diderot objavljuje prvi tom Francuske enciklopedije, sa d'Alembertovim "Preliminarnim diskursom", opisom strukture članaka i objašnjenjem predistorije projekta, tj. francuskog Prosvjetiteljstva.
  • Preko 150 enciklopedista je do 1772. stvorilo 28 tomova, 17 + 11 sa tablama, 71.818 članaka i 3.129 ilustracija.

• 25. 6. - U Britaniji je donesen Zakon o prodaji žestokog pića, poznatiji kao Zakon o džinu: efekat je eliminacija malih prodavnica džina i opadanje "Ludila za džinom", ohrabruje se uvoz čaja i pijenje piva.

• 6. 7. - Akvilejska patrijaršija je podeljena između Udinske nadbiskupije, za mletačke Friule, i Goričke nadbiskupije za habsburške Friule - ostala je samo parohijska crkva u Akvileji.
• 11. 7. - Ruska carica šalje poslaniku u Beču, Mihailu Bestuževu-Rjuminu, uputstvo u vezi doseljavanja Srba, dva dana kasnije unapređeni srpski oficiri koji su se odlučili za seobu, Jovan Horvat je general-major (u austrijskoj službi su teško bili više od kapetana)^[16]
• jul - Drugi karnatski rat: započinje franko-karnatska opsada Trichinopolyja (do sledećeg aprila).
• 28. 7. - Bitka kod Kirhbulaha, blizu Jerevana, koji je razoren u opsadi: gruzinska Kraljevina Kaheti pod Erekleom II se odbranila od napada zapadnopersijskog moćnika Azad-šah Afganca.
• 30. 7. - Josip Antun Ćolnić je imenovan za đakovačko-bosanskog biskupa (1752-1773, posljednji s tim naslovom).

• 13. 8. - Otvorena je Akademija i koledž Filadelfija, prvi predsednik odbora poverenika je Benjamin Franklin (od 1791. Univerzitet Pensilvanija).
• avgust - Marija Terezija posećuje Budim, daje 200 dukata pravoslavnoj crkvi. Prilikom manevara na Rakoškom polju je odlikovala pukovnika Raškovića.^[17]
  • Okončava se ugarski sabor: Ludvig I. Batthyány je izabran za palatina, nadora (do 1765, poslednji izvan habsburške porodice).
• 29. 8. - U Hajdelberškom zamku je završena četvrta verzija Velike bačve (Das Große Fass), teoretske zapremine 221.726 litara.
• avgust - novembar - Vladika Sava je u kontaktu sa napuljskim dvorom, dobija pozitivan odgovor na uslove za preseljenje crnogorskog stanovništva - ovome se protive vladika Vasilije i mletačka vlada.^[18]

• 14. 9. - Osvećena Kalvarija u Banskoj Štiavnici, na severu tadašnje Ugarske, kompleks tri crkve i 22 kapele (na prošle Duhove, mesto je posetio car Franc i drugi istaknuti gosti).
• rujan - Pobunjeni banski krajišnici se nagodili s vlastima. U ovo vreme je izbila pobuna u ličkim selima Bruvno i Lovinac, koja je ubrzo ugušena^[8] - mesta su simbolično obešena, imena su im promenjena u Sv. Mihailo odn. Sv. Petar.^[19]
• septembar - Pošto su uhapšene neke sluge Jovana Horvata, koje su uhvaćene u vrbovanju za Rusiju, on kreće i stiže 10. oktobra u Kijev; sa njim je 218 lica a do sledećeg proleća oko hiljadu.^[20] Pominje se i prva grupa od oko 4.000 ljudi iz Potisja, Pomorišja i drugih krajeva - preko Tokaja stižu u Kijev u oktobru, Horvat zatim upućuje molbu ruskoj carici da se Srbima dozvoli naseljavanje u Rusiji.
• 15. 9. - Pećki patrijarh Atanasije II u poseti Sarajevu, deputacija dalmatinskih Srba traži da im rukopoloži Simeona Končarevića za episkopa, što on prepušta dabro-bosanskom mitropolitu Gavrilu Mihiću.^[21][22] Končareviča su posvetila trojica episkopa u manastiru Dužima, dolazi do spora sa crnogorskim vladikom Vasilijem zbog Boke.^[23]
• 23. 9. - 14. 11. - Drugi karnatski rat, Opsada Arcota u kojoj trupe Britanske istočnoindijske kompanije pod Robertom Cliveom uspješno brane strateški važno uporište Arcot od mogulskih snaga.

• 10. 10. (29. 9. po j.k.) - Miholjdan je rok da se graničari iz Potiske i Pomoriške krajine opredele za vojnički ili civilni stalež.^[24] Završeno razvojačenje Tamiško-pomoriške krajine. Ne želeći da postanu kmetovi, neki Srbi se sele u južni Banat ili Rusiju.
  • U Banatu su se izdvojili vojni od civilnih poslova, pod vojnom upravom su ostali pančevački, palanački i oršavski, a osam distrikata je dobila komora na upravu.^[25]
  • Temeswarer Wasserschub: u Banat će iz Austrije biti deportovani nemoralni i asocijalni elementi - 3.130 osoba 1752-68, a prvi transport je bio još 1744.^[26]

• 
  Tamiški Banat do 1751
• 
  Banat 1751-78

• 22. 10. - Umro je Willem IV, holandski stadtholder; nasleđuje ga mali Willem V (3), prvi regent mu je majka Anne, britanska princeza (do 1759).

• 14. 11. - Drugi karnatski rat: Opsada Arcota se okončava indo-francuskim neuspehom.
• 17. 11. - Indijanci Pima pokreću pobunu na severu današnje Sonore.
• 18. 11. - Teolog Jean-Martin de Prades brani doktorsku tezu na Sorboni - dolazi do skandala zbog ireligioznih stavova (dogodine odlazi u Holandiju, zatim Prusku).
• 21. 11. - Nedavno osnovani Port-au-Prince pogođen zemljotresom i cunamijem.
• 24. 11. - Ukaz carice Jelisavete "O primanju u podanstvo Srba koji žele da se nasele u Rusiju i služe u posebnim pukovima...".^[27] Iz ovoga nastaje Nova Srbija u današnjoj centralnoj Ukrajini (1752-64).

• 3. 12. - Bitka kod Arneeja: britansko-maratske snage pod Cliveom porazile franko-arkotske snage.
• 14. 12. - U Bečkom Novom Mestu osnovana Terezijanska vojna akademija, prvi komandant je gen. Leopold Joseph von Daun.
• zima - Ahmed-šah Durani ponovo upada u Pendžab.

• Zemun je dobio magistrat.
• Ukinuto pravo habsburškim gradovima da naplaćuju carinu na robu koja se prevozi rekom pored njihovih obala - podsticaj za trgovinu.^[28]
• Daniele Farlati objavljuje prvi tom Illyricum Sacrum o istoriji katoličke crkve na Balkanu (osmi tom 1819).
• Aksentije II Palikuća je hercegovačko-zahumski episkop (do 1763).^[29]
• Ropstvo u britanskoj Americi: u Džordžiji je u januaru ukinuta zabrana na ropstvo a u Južnoj Karolini u junu porez na kupovinu afričkih robova smanjen sa 100 na 10 funti, što znači obnovu trgovine.
• Nauka i tehnika:
  • Axel Fredrik Cronstedt otkriva elementarni nikl.
  • David Hume: "Istraživanja o načelima morala", tvrdi da je osnova morala osećanje a ne razum.
  • Ferdinando Galiani objavljuje Della Moneta, "O novcu", što se smatra jednim od prvih traktata o ekonomici, konkretno monetarnoj teoriji.
  • 1751-52 - Astronomska osmatranja de Lacaillea na Rtu Dobre Nade i kartiranje južnih sazvežđa. U tandemu sa mladim Lalandom u Berlinu meri paralaksu Meseca, tj. njegovu udaljenost.
  • Montesquieuov "Duh zakona" je stavljen na Index librorum prohibitorum.
  • Carolus Linnaeus objavio Philosophia Botanica, udžbenik sa binarnom nomenklaturom.
  • U Hanoverskom vojvodstvu osnovana Göttingenska akademija nauka, druga najstarija u Nemačkoj.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1751.

• 12. 1. - Ferdinand I, kralj Dvije Sicilije († 1825)
• 15. 2. - Johann Heinrich Wilhelm Tischbein, slikar († 1829)
• 18. 2. - Stjepan/Stefan Zanović, crnogorski pustolov († 1786)
• 16. 3. - James Madison, predsednik SAD († 1836)
• 19. 3. - Petar Bašić, dubrovački književnik († 1814)
• 24. 5. - Karlo Emanuel IV., kralj Sardinije († 1819)
• 30. 7. - Maria Anna Mozart, Nannerl, sestra W. A. († 1829)
• 1. 9. - Emanuel Schikaneder, libretista, glumac, pevač († 1812)
• 9. 12. - Maria Luisa od Parme, kraljica Španjolske († 1819)
• 12. 12. - Tekle Georgis I Etiopski, etiopski car.

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1751.

• 17. 1. - Tomaso Albinoni, kompozitor (* 1671)
• 29. 1. - Martin Knutzen, filozof, Kantov učitelj (* 1713)
• 5. 2. - Henri François d'Aguesseau, kancelar Francuske (* 1668)
• 24. 2. - Ivan Pálffy, feldmaršal, ugarski palatin, bivši hrvatski ban (* 1663)
• 14. 3. - Ivan Krstitelj Weitz, zagrebački štampar
• 31. 3. - Frederick, princ od Walesa, otac Georgea III (* 1707)
• 5. 4. - Frederik I, kralj Švedske (* 1676)
• 12. 4. - Sigismund von Kollonitsch, kardinal, knez-nadbiskup Beča (* 1677)
• 23. 4. - Jacques I., bivši knez Monaka (* 1689)
• 24. 4. - Charles Calvert, 5. baron Baltimore, vlasnički guverner Marylanda (* 1699)
• 30. 4. - Peter Lacy, ruski feldmaršal (* 1678)
• 19. 5. - Józef Potocki, poljski državnik (* 1673)
• 12. 7. - Tokugawa Yoshimune, bivši japanski šogun (* 1684)
• 22. 10. - Willem IV van Oranje-Nassau, stadtholder Holandije (* 1711)
• 11. 11. - Julien Offray de La Mettrie, lekar, filozof (* 1709)
• 12. 12. - Henry St John, 1. vikont Bolingbroke, politički filozof (* 1678)

Literatura

• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-1), drugi tom (IV-2)