The US FDA’s proposed rule on laboratory-developed tests: Impacts on clinical laboratory testing

28. март (28.03) је 87. дан у години по грегоријанском календару (88. у преступној години). До краја године има још 278 дана.

• 193 — Преторијанска гарда је убила римског цара Пертинакса и потом продала римски престо најиздашнијем понуђачу, сенатору Дидију Јулијану.
• 364 — Римски цар Валентинијан I је именовао свог брата Валенса за свог источног савладара.
• 1776 — У Москви основан театар „Бољшој“, велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година XVIII века извођене оперске представе.
• 1800 — Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Великом Британијом.
• 1802 — Хајнрих Вилхелм Олберс је открио 2 Палас, други познати астероид.
• 1814 — Британска краљевска морнарица је поразила Америчку морнарицу у бици код Валпараиса.
• 1850 — Постигнут Бечки књижевни договор између осморице јужнословенских књижевника.^[1]
• 1881 — У Бечу потписана „Железничка конвенција“ о изградњи пруге Београд-Ниш. Пруга дуга 243,5 km изграђена 1884, а уз финансијску помоћ страних конзорцијума у Србији до 1890. изграђено 1.060 километара пруге до аустроугарске, бугарске и турске границе.
• 1923 — Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили су нове називе: Истанбул и Анкара.
• 1939 — Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка.
• 1941 — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан.
• 1942 — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.
• 1945 — Адолф Хитлер сменио Хајнца Гудеријана са положаја начелника Врховне команде копнене војске.
• 1945 — САД признале владу Демократске Федеративне Југославије.
• 1970 — У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији погинуло најмање 1.100 људи.
• 1973 — Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими "Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, а на церемонију за доделу награде послао индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца.
• 1979 — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоктивног криптона.
• 1979 — Британски премијер Џејмс Калахан је изгубио на гласању у Дому комуна о поверењу његовој влади за један глас након што је његова влада није успела да се избори са раширеним штрајковима у зими незадовољства.
• 1989 — У Београду проглашени амандмани на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функциј (овај дан се од 1990. до 2001. славио као Дан државности Србије)
• 1992 — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Кутиљеровог плана.
• 2001 — У Демократску Републику Конго стигао први контингент „плавих шлемова“ са задатком да ојача присуство УН у тој земљи после грађанског рата.
• 2003 —
  • На Фрушкој гори нађено тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, отетог 25. августа 2000. Полиција ухапсила четири припадника распуштене Јединице за специјалне операције МУП-а Србије осумњичених за то убиство.
  • Са острва Танегашима Јапан лансирао своје прве шпијунске сателите у свемир, који ће тој земљи омогућити независност у прикупљању података, укључујући кретање севернокорејске војске. Јапан се раније ослањао на обавештајну службу САД.

• 1824 — Бранко Радичевић, српски песник. (прем. 1853)^[2]
• 1868 — Максим Горки, руски писац. (прем. 1936)^[3]
• 1895 — Игњат Јоб, српски сликар. (прем. 1936)^[4]
• 1901 — Кристиан Крековић, југословенски сликар. (прем. 1985)^[5]
• 1902 — Флора Робсон, енглеска глумица. (прем. 1984)^[6]
• 1905 — Мирко Бањевић, црногорски и југословенски песник. (прем. 1968)^[7]
• 1909 — Невенка Урбанова, српска глумица. (прем. 2007)^[8]
• 1911 — Ели Финци, српски и југословенски књижевник, позоришни и књижевни критичар, есејистa и преводилац. (прем. 1980)^[9]
• 1914 — Бохумил Храбал, чешки писац. (прем. 1997)^[10]
• 1921 — Дирк Богард, енглески глумац и писац. (прем. 1999)^[11]
• 1925 — Инокентиј Смоктуновски, руски глумац. (прем. 1994)^[12]
• 1926 — Властимир Радовановић, српски сценариста и редитељ. (прем. 2012)
• 1929 — Драган Лаковић, српски глумац. (прем. 1990)^[13]
• 1929 — Предраг Лаковић, српски глумац. (прем. 1997)^[14]
• 1930 — Џером Ајзак Фридман, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1990).^[15]
• 1936 — Марио Варгас Љоса, перуански књижевник, новинар, есејиста и политичар, добитник Нобелове награде за књижевност (2010).^[16]
• 1942 — Данијел Денет, амерички филозоф, писац и когнитивни научник. (прем. 2024)^[17]
• 1942 — Џери Слоун, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2020)^[18]
• 1944 — Рик Бари, амерички кошаркаш.^[19]
• 1944 — Крунослав Кићо Слабинац, хрватски музичар. (прем. 2020)^[20]
• 1954 — Гордана Лазаревић, српска певачица.^[21]
• 1955 — Риба Макентајер, америчка музичарка, глумица и музичка продуценткиња.^[22]
• 1962 — Дарко Русо, српски кошаркашки тренер.^[23]
• 1962 — Горан Скробоња, српски писац, сценариста стрипова, преводилац, уредник и издавач.^[24]
• 1965 — Срђан Тодоровић, српски глумац и музичар.^[25]
• 1968 — Олег Новковић, српски редитељ и сценариста.^[26]
• 1969 — Иван Готи, италијански бициклиста.^[27]
• 1972 — Ник Фрост, енглески глумац, комичар, сценариста и продуцент.^[28]
• 1974 — Јонас Ериксон, шведски фудбалски судија.^[29]
• 1980 — Сесил Корбел, француска музичарка.^[30]
• 1981 — Јелена Јевремовић, српска певачица.^[31]
• 1981 — Џулија Стајлс, америчка глумица.^[32]
• 1981 — Славко Стефановић, српски кошаркаш.^[33]
• 1984 — Менсур Мујџа, босанскохерцеговачки фудбалер.^[34]
• 1985 — Станислас Вавринка, швајцарски тенисер.^[35]
• 1986 — Лејди Гага, америчка музичарка и глумица.^[36]
• 1986 — Никола Петковић, српски фудбалер.^[37]
• 1986 — Барбора Стрицова, чешка тенисерка.^[38]
• 1987 — Кегни Лин Картер, америчка порнографска глумица. (прем. 2024)^[39]
• 1993 — Матија Настасић, српски фудбалер.^[40]
• 1995 — Џастин Џексон, амерички кошаркаш.^[41]
• 1996 — Бенжамен Павар, француски фудбалер.^[42]

• 193 — Пертинакс, римски цар (рођ. 126)^[43]
• 1811 — Доситеј Обрадовић, српски просветитељ, писац, филозоф и педагог (рођ. 1742)^[44]
• 1881 — Модест Мусоргски, руски музичар. (рођ. 1839)^[45]
• 1941 — Вирџинија Вулф, енглеска књижевница. (рођ. 1882)^[46]
• 1943 — Сергеј Рахмањинов, руски композитор и пијаниста (рођ. 1873)^[47]
• 1969 — Двајт Дејвид Ајзенхауер, амерички генерал и државник (рођ. 1890)^[48]
• 1980 — Милан Ајваз, позоришни, филмски и ТВ глумац. (рођ. 1897)^[49][50]
• 1985 — Марк Шагал, француски сликар руско-јеврејског порекла (рођ. 1887)^[51]
• 1994 — Ежен Јонеско, француски драмски писац румунског порекла (рођ. 1909)^[52]
• 2002 — Били Вајлдер, холивудски режисер и сценариста. (рођ. 1906)
• 2004 — Питер Јустинов, британски глумац, сценариста, писац, режисер и продуцент. (рођ. 1921)^[53]
• 2009 — Ранко Мунитић, филмски критичар и теоретичар. (рођ. 1943)^[54]

• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Агапија и седморицу са њим
  • Светог мученика Александра
  • Светог мученика Никандра Мисирца

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума