Sigma metrics as a valuable tool for effective analytical performance and quality control planning in the clinical laboratory: A retrospective study
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1889 на Викимедијиној остави.
| |
1889. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 2. јануар — Народна скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија.
- 8. јануар — Статистичар Херман Холерит је патентирао табеларну машину.
Фебруар
Март
- 4. март — Бенџамин Харисон је инаугурисан за 23. председника САД.
- 31. март — Отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина у свет, у оквиру Светске изложбе.
Април
- 11. април — САД од Шпаније преузеле Филипине после Шпанско-америчког рата.
Мај
Јун
- 3. јун — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом.
Јул
- 14. јул одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из Немачке и Француске, познат као Друга интернационала. Поред оснивања Друге интернационале, донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави 1. маја као дана међународне солидарности радника.
Август
Септембар
Октобар
Новембар
- 8. новембар — Монтана је постала 41. држава САД.
Децембар
Датум непознат
- Википедија:Непознат датум — Саграђен Мулен руж чувени париски ноћни клуб и кабаре.
- Википедија:Непознат датум — Ајзак Мерит Сингер произвео прву електричну шиваћу машину.[1]
Рођења
Јануар
- 22. јануар — Шарл Пелисје, француски бициклиста. (†1935).
Фебруар
- 2. фебруар — Жан де Латр де Тасињи, француски генерал
- 7. фебруар — Хари Никвист, шведско-амерички инжењер
- 23. фебруар — Виктор Флеминг, амерички редитељ
Март
- 12. март — Вацлав Нижински, руски балетан
Април
- 4. април — Анђело Јакино, италијански адмирал
- 4. април — Ханс Јирфен фон Арним, немачки генерал
- 7. април — Габријела Мистрал, чилеанска књижевница
- 7. април — Јефим Богољубов, украјински шахиста
- 16. април — Чарли Чаплин, британски филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент († 1977)
- 20. април — Адолф Хитлер, немачки и аустријски политичар. († 1945)
- 20. април — Љубов Попова, руска сликарка
- 26. април — Лудвиг Витгенштајн, енглески филозоф. († 1951)
- 28. април — Такео Курита, јапански адмирал
- 28. април — Антонио Салазар, португалски политичар
Мај
- 1. мај — Дороти Гибсон, америчка глумица и модел
- 25. мај — Игор Сикорски, руски конструктор хеликоптера. († 1972)
- 25. мај — Гинтер Литјенс, немачки адмирал
- 25. мај — Владимир Загородњук, руски вајар и сценограф
Јун
- 23. јун — Ана Ахматова, руска песникиња
Јул
- 5. јул — Жан Кокто, француски књижевник
- 14. јул — Анте Павелић, хрватски политичар
Август
- 21. август — Ричард О'Конор, британски генерал
- 30. август — Миле Будак, хрватски песник и политичар
Септембар
- 1. септембар — Гертруда Хурлер, немачка педијатрица
- 8. септембар — Роберт Тафт, амерички политичар
- 26. септембар — Мартин Хајдегер, немачки филозоф
Октобар
- 6. октобар — Марија Домбровска, пољска књижевница
Новембар
- 1. новембар — Филип Ноел-Бејкер, британски атлетичар и политичар
- 20. новембар — Едвин Хабл, амерички астроном. († 1953)
Октобар
- 8. октобар — Филип Тис, белгијски бициклиста. (†1971).
- 24. октобар — Мустафа Голубић, совјетски обавештајац
Новембар
- 14. новембар — Џавахарлал Нехру, индијски политичар
- 18. новембар — Золтан Тилди, мађарски политичар
- 19. новембар — Василиј Бљухер, маршал Совјетског Савеза
Смрти
Јун
- 23. јун — Јаков Игњатовић, српски писац. (*1822).
Октобар
- 11. октобар — Џејмс Џул, енглески физичар
- 19. октобар — Луис I, краљ Португалије
Референце
- ^ „History 1811—1889”. singer.es (на језику: шпански). Singer. Приступљено 4. 9. 2013.
Види још
Референце
