QLIMS Certified Developers’ Program & Inaugural Members
Auersicht
Erscheinungsbild
Tekst üüb Öömrang |
Република Србија Republika Srbija Republiik Serbien | |||||
| |||||
Amtelk spriak | Serbisk, steedenwis uk manertaalspriaken[1] | ||||
Hoodstääd | Belgrad | ||||
Stoot (skak) | Parlamentaarisk republiik | ||||
Regiarang (skak) | Parlamentaarisk demokratii | ||||
Stoot baas | President Aleksandar Vučić | ||||
Regiarang baas | Ministerpresident Miloš Vučević | ||||
Grate | 88.3611 (110.) km² 77.4742 (115.) km² | ||||
Iinwenern | 7.120.666[2] (Fulkstäälang 2011)2 | ||||
Iinwenern per km² | 91,922 Iinw./km² | ||||
BIP | 2010
| ||||
HDI | 0,735 (60.)[3] | ||||
Münt | Dinaar (RSD) | ||||
Grünjlaanj | 15. Febrewoore 1835 Iarst ferfaadang 5. Jüüne 2006 üs parlamentaarisk republiik | ||||
Suwereniteet | 25. Maarts 1867 Fürstendoom Serbien 13. Jüüle 1878 Internatsjuunaal gudkäänd | ||||
Natsionaalhümne | Bože Pravde | ||||
Natsionaalfeierdai | 15. Febrewoore (1835) | ||||
Tidjsoon | UTC+1 MEZ UTC+2 MESZ (Maarts bit Oktuuber) | ||||
Autokääntiaken | SRB | ||||
TLD | .rs | ||||
Tilefoonföörwool | +381 | ||||
1 = mä Kosovo 2 = saner Kosovo | |||||
Serbien (serbisk Србија/Srbija ) as en banenlun uun Süüduasteuroopa. A naiberlunen san uun't uasten Ungarn, Rumeenien an Bulgaarien, uun't süüden Nuurd-Matsedoonien, Albaanien an at Kosovo, an uun't waasten Montenegro, Bosnien an Herzegowina an Kroaatien.
Geografii
Grat stääden
Stääd | Iinwenern | Iinw. (Gemeen) |
---|---|---|
Belgrad | 1.154.589 | 1.639.121 |
Novi Sad | 221.854 | 335.701 (mä Petrovaradin) |
Niš | 182.208 | 257.867 |
Kragujevac | 147.281 | 177.468 |
Subotica | 105.681 | 141.554 |
Pančevo | 90.776 | 123.414 |
Novi Pazar | 85.996 | 125.000 |
Zrenjanin | 76.511 | 123.362 |
Čačak | 72.184 | 114.809 |
Kraljevo | 63.030 | 124.554 |
Smederevo | 63.028 | 107.528 |
Grat stääden uun Kosovo
Stääd (Albaansk/Serbisk) | Iinw. (Gemeen)[4] |
---|---|
Prishtinë/Priština | 198.214 |
Prizren | 178.112 |
Ferizaj/Uroševac | 108.690 |
Peja/Peć | 95.723 |
Gjakova/Đakovica | 94.158 |
Gjilan/Gnjilane | 90.015 |
Podujeva/Podujevo | 87.933 |
Mitrovica/Kosovska Mitrovica | 71.601 |
Vushtrria/Vučitrn | 69.881 |
Suhareka/Suva Reka | 59.702 |
Indialang faan Ferwaltang
Serbien hää 23 distrikten:
# | Distrikt | üüb Serbisk | Lidj (2022)[5] |
---|---|---|---|
1 | Bor | Борска област | 101.100 |
2 | Belgrad | Београдска област | 1.681.405 |
3 | Braničevo | Браничевска област | 156.367 |
4 | Jablanica | Јабланичка област | 184.502 |
5 | Kolubara | Колубарска област | 154.497 |
6 | Madel-Banat | Средњобанатска област | 157.711 |
7 | Mačva | Мачванска област | 265.377 |
8 | Moravica | Моравичка област | 189.281 |
9 | Niš | Нишавска област | 343.950 |
10 | Nuurd-Bačka | Севернобачка област | 160.163 |
11 | Nuurd-Banat | Севернобанатска област | 117.896 |
12 | Pčinja | Пчињска област | 193.802 |
13 | Pirot | Пиротска област | 76.700 |
14 | Pomoravlje | Поморавска област | 182.047 |
15 | Rasina | Расинска област | 207.197 |
16 | Raška | Рашка област | 296.532 |
17 | Süüd-Bačka | Јужнобачка област | 607.178 |
18 | Süüd-Banat | Јужнобанатска област | 260.244 |
19 | Srem | Сремска област | 282.547 |
20 | Šumadija | Шумадијска област | 269.728 |
21 | Toplica | Топличка област | 77.341 |
22 | Waast-Bačka | Западнобачка област | 154.491 |
23 | Zaječar | Зајечарска област | 96.715 |
24 | Zlatibor | Златиборска област | 254.659 |
Ferwisang efter bütjen
Wikimedia Atlas: Serbien – Geograafisk an histoorisk koorden
Commonskategorii: Serbien – Saamlang faan bilen of filmer