Practical Applications of a SDMS (Scientific Data Management System)
Sadržaj
Jedarna pora | |
---|---|
Identifiers | |
TH | Šablon:Str rep.html H1.00.01.2.01005 |
FMA | 63148 |
Anatomska terminologija |
Found Latinski,
Jedarne pore (NPC, od Nuclear Pore Complex), lat. jednina porus nuclearis, su proteinski kompleksi u jedarnoj ovojnici ćelijskog jedra eukariota. Jedari ovoj sastoji se od dvostruke membrane. Nuklearne pore prolaze kroz obje membrane, a ponašaju se "vrata" i omogućavaju transport određenih molekula u i iz jedra.[1][2][3]
U nuklearnom omotaču kičmenjčkih ćelija, ima oko 2.000 pora.
Struktura
Rubna pora se sastoji od po osam vanjskih i unutrašnjih proteinskih kompleksa. Njihove žbice proširuje se do centra pora gdje se nalazi centralna granula, koja također predstavlja ribonukleoproteinski kompleks.
Pora sadrži kanal koji je izgrađen od 3D isprepletene mreže FG ponavljanja (F = fenilalanin G = glicin), koji se mogu slobodno difundirati kroz vodu.
.
Funkcija
Jedrove pore kataliziraju pasivni ili aktivni transport proteina, RNK, Ribonukleotid-proteinskih kompleka i malih molekula kroz jedrov ovoj.
Pasivni ransport
Male molekule veličine oko 5.000 Da (Daltona) mogu slobodno difundirati kroz ćelijske pore. Molekulam od oko 17.000 Da, za prolaz potrebno je oko 2 minuta. Veće čestice promjera do dva nm ili 40.000 Da nuklearne pora ne mogu proći samostalno.
Transport iRNK iz ćelijskog jedra
Sa povećanim stope transkripcije, za B u ćelijama koje proizvode mnoge proteine, broj nuklearnih pora je povećan, jer je dok je transkripcija u jezgru, translacija se, međutim, odvija izvan jedra i svaka gotova molekula iRNK stoga mora napustiti jedro.
Prvo, protein veže jedarni RNK eksportni faktor 1 za RNK - egzonski spojni kompleks (EJC). Ova jedinica zatim, s druge strane, veže eksportni receptor na poru NPC. Sve to zajedno naziva se eksportno kompetentni kompleks. Prolaz ovog kompleksa kroz pore zahtijeva energiju, u obliku koji pruža gvanozin-trifosfata (GTP). Na drugom kraju kompleks disocira natrag u svoje sastavne dijelove.[4]
Import proteina
Obrnuti transport – proteina u ćelijsko jedro odvija se samo kada protein ima sekvencu nuklearne lokalizacije. Ona je sastavljen od peptida sa sekverncom od nekoliko aminokiselina. Također su potrebne i specifične transportne molekule (importini) koji pokreću ovaj prijenos.
Povezano
Reference
- ↑ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2007). Biologija 1.. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8.
- ↑ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.
- ↑ Alberts B. et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed.. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9.
- ↑ G. Joshi-Tope/reactome: Transport of Mature Transcript to Cytoplasm[mrtav link] - DOI:10.3180/REACT_1281.1
Vanjski linkovi
- Michael Rout and Brian Chait explain how they resolved the structure of the nuclear pore complex, Nature Online video streaming archive
- Eintrag in der CORUM-Datenbank Arhivirano 2016-03-04 na Wayback Machine-u