Potency and safety analysis of hemp-derived delta-9 products: The hemp vs. cannabis demarcation problem

Diboran
Stereo skeletal formula of diborane with all explicit hydrogens added and assorted measurements
Ball and stick model of diborane
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 19287-45-7 DaY
ChemSpider[1] 17215804 DaY
EINECS broj 242-940-6
ChEBI 33590
RTECS registarski broj toksičnosti HQ9275000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H6B2
Molarna masa 27.67 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojni gas
Gustina 1,216 g/dm3
Tačka topljenja

−164.85 °C, 108 K, -265 °F

Tačka ključanja

-92.5 °C, 181 K, -135 °F

Struktura
Geometrija molekula Tetraedralna (za bor)
Dipolni moment 0 D
Opasnost
NFPA 704
4
4
3
 
Tačka spontanog paljenja 38 °C
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja bora Dekaboran
BF3

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Diboran je hemijsko jedinjenje, koje se sastoji od bora i vodonika sa formulom B2H6.[2] [3] On je bezbojni gas na sobnoj temperaturi sa repulzivno slatkim mirisom. Diboran se dobro meša sa vazduhom, lako formirajući eksplozivne smeše. Diboran se spontano pali u vlažnom vazduhu na sobnoj temperaturi. Sinonimi su boroetan, bor hidrid, i dibor heksahidrid.

Diboran je ključno jedinjenje bora sa mnoštvom primena. Ovo jedinjenje je klasifikovano kao "endotermno", što znači da je njegova toplota formiranja, ΔH°f pozitivna (36 kJ/mol). Uprkos njegove termodinamičke nestabilnosti, diboran je kinetički robustan i manifestuje ekstenzivnu hemiju, većina koje je vezana za gubitak vodonika.

Opšta formula borana

Četiri serije borana sa jednim klasterom imaju sledeće opšte formule, gde je "n" broj atoma bora:

Tip Formula Napomena
klozo− BnHn2− Neutralni BnHn+2 borani nisu poznati
nido− BnHn+4
arahno− BnHn+6
hifo− BnHn+8 samo su adukti poznati

Takoše postoje serije supstituisanih neutralnih hiperklozo-borana koji imaju teoretsku formulu BnHn. Primeri su B12(OCH2Ph)12, koji je stabilni derivat hiperklozo-B12H12.[4]

Reference

  1. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  
  2. Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  3. Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
  4. Peymann, Toralf; Knobler, Carolyn B.; Khan, Saeed I.; Hawthorne, M. Frederick (2001). „Dodeca(benzyloxy)dodecaborane, B12(OCH2Ph)12: A Stable Derivative of hypercloso-B12H12”. Angew. Chem. Int. Ed. 40 (9): 1664–1667. DOI:10.1002/1521-3773(20010504)40:9<1664::AID-ANIE16640>3.0.CO;2-O. 

Literatura

Spoljašnje veze