Search for LIMS content across all our Wiki Knowledge Bases.
Type a search term to find related articles by LIMS subject matter experts gathered from the most trusted and dynamic collaboration tools in the laboratory informatics industry.
Ратни заробљеник је лице кога су непријатељске снаге заробиле током или након оружаног конфликта. Једна од основних карактеристика борачког статуса је да уколико борци падну под власт непријатеља они добијају статус ратних заробљеника.[а]
Поред бораца, Трећом Женевском конвенцијом статус ратних заробљеника у случају заробљавања признат је цивилима који прате оружане снаге иако непосредно не улазе у њихов састав, као и члановима посада трговачкеморнарице и цивилног ваздухопловства страна у сукобу уколико у конкретном случају по међународном праву не уживају повољнији третман. Реч је о истом кругу лица којима је признат статус рањеника, болесника и бродоломника.
Поред ових лица статус ратних заробљеника имају и припадници оружаних снага окупираних земаља уколико окупатор одлучи да приступи њиховом имтернирању као и сва лица којима је признат овај статус која су на своју територију примиле неутралне и незараћене силе под условом да им не буде признат повољнији положај.
Постоје и лица којима, иако улазе у састав оружаних снага једне од зараћених страна, ни у случају заробљавања, неће бити признат статус ратних заробљеника. Реч је о плаћеницима и шпијунима.
Под плаћеницима се подразумевају пре свега лица која у непријатељствима учествују превасходно мотивисана личном коришћу, која нису држављани стране у сукобу и која су углавном регрутована у иностранству. Шпијунима се сматрају припадници оружаних снага стране у сукобу уколико су ухваћени у шпијунажи и налазе се у власти противничке стране. При томе, на основу традиционалног концепта прави се разлика између лица која су се бавила шпијунажом у униформи својих оружаних снага или без ње, тако да се униформисани обавештајци за разлику од ових других, неће сматрати шпијунима.
Сврха интернирања ратних заробљеника није њихово кажњавање, имајући у виду да они не могу да одговарају за учествовање у непријатељствима већ спречавање њиховог даљег учествовања у борби. Сагласно тома одредбе које се тичу њиховог положаја представљају компромис између интереса силе у чијој се власти налазе, интереса силе којој заробљеници припадају и интереса самих ратних заробљеника.[1]
Поред општег нивоа заштите који је признат и осталим категоријама заштићених лица а која подразумева обавезу поштовања физичког и психичког интегритета, ратни заробљеници сагласно свом специфичном статусу уживају и додатна права. Тако на пример они не смеју бити принудно испитивани, нити се према њима сме применити било која метода ради добијања информација. Сила која их држи у заробљеништву мора обезбедити адекватне услове за њихов смештај, исхрану и одевање, и ови услови не смеју бити неповољнији од услова обезбеђеним сопственим јединицама на тим местима. У случају покушаја бекства, ратни заробљеници могу бити само дисциплински кажњени док им за кривична дела извршена док су под овим статусом мора бити обезбеђен правичан и непристрасан судски поступак.
Древена времена
Током већег дела људске историје, зависно од културе победника, непријатељски борци поражене стране у бици који су се предали и постали ратни заробљеници могли су очекивати да ће бити погубљени или поробљени.[2] Рани римски гладијатори делом су бити ратни заробљеници, категорисани према етничким коренима као Самнити, Трачани и Гали (Galli).[3] Хомерова Илијада описује грчке и тројанске војнике који нуде изобилне надокнаде противничким снагама које су их победиле на бојном пољу у замену за милост, мада њихове понуде нису увек прихваћене; погледајте на пример Ликаона.[4][5][6]
Живи језик
„Живи језик” је термин који се најчешће односи на заробљеног противничког војника. Сврха је доћи до најновијих информација о супарничкој војсци (распоред, бројност, наоружање, морал...). „Живи језик“ се ређе користи због великог ризика хватања непријатељског војника на непријатељској територији и довођења истог на своју територију. Акцију спроводе обично припадници елитних јединица.
Напомене
^Compare Harper, Douglas. „camouflage”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 2017-10-28. – "Captives taken in war have been called prisoners since mid-14c.; phrase prisoner of war dates from 1630s".
^Wickham, Jason (2014) The Enslavement of War Captives by the Romans up to 146 BC, University of Liverpool PhD Dissertation. „Archived copy”(PDF). Архивирано из оригинала(PDF) 24. 5. 2015. г. Приступљено 2015-05-24.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Wickham 2014 notes that for Roman warfare the outcome of capture could lead to release, ransom, execution or enslavement.
^"The Roman Gladiator", The University of Chicago – "Originally, captured soldiers had been made to fight with their own weapons and in their particular style of combat. It was from these conscripted prisoners of war that the gladiators acquired their exotic appearance, a distinction being made between the weapons imagined to be used by defeated enemies and those of their Roman conquerors. The Samnites (a tribe from Campania which the Romans had fought in the fourth and third centuries BC) were the prototype for Rome's professional gladiators, and it was their equipment that first was used and later adopted for the arena. [...] Two other gladiatorial categories also took their name from defeated tribes, the Galli (Gauls) and Thraeces (Thracians)."
"Soviet Casualties and Combat Losses in the Twentieth Century", Greenhill Books, London, 1997, G. F. Krivosheev, editor.
"Keine Kameraden. Die Wehrmacht und die sowjetischen Kriegsgefangenen 1941–1945", Dietz, Bonn 1997, ISBN3-8012-5023-7
Bligh, Alexander. 2015. "The 1973 War and the Formation of Israeli POW Policy – A Watershed Line? ". In Udi Lebel and Eyal Lewin (eds.), The 1973 Yom Kippur War and the Reshaping of Israeli Civil–Military Relations. Washington, DC: Lexington Books (2015), 121–146.
Bligh, Alexander. 2014. "The development of Israel's POW policy: The 1967 War as a test case", Paper presented at the Seventh Annual ASMEA Conference: Searching for Balance in the Middle East and Africa (Washington, D.C., 31 October 2014).
Peter Dennis, Jeffrey Grey, Ewan Morris, Robin Prior with Jean Bou : The Oxford Companion to Australian Military History 2nd edition (Melbourne: Oxford University Press Australia & New Zealand, 2008) OCLC489040963.
H.S. Gullett, Official History of Australia in the War of 1914–18, Vol. VII The Australian Imperial Force in Sinai and Palestine 10th edition (Sydney: Angus & Robinson, 1941) OCLC220900153.
Alfred James Passfield (1984). The Escape Artist: An WW2 Australian prisoner's chronicle of life in German POW camps and his eight escape attempts. Artlook Books. ISBN0-86445-047-8.. Artlook Books Western Australia..
Rivett, Rohan D (1946). Behind Bamboo. Sydney: Angus. ISBN0-14-014925-2.& Robertson. Republished by Penguin, 1992; .
George G. Lewis and John Mewha, History of prisoner of war utilization by the United States Army, 1776–1945; Dept. of the Army, 1955.
Vetter, Hal, Mutine at Koje Island; Charles Tuttle Company, Vermont, 1965.
Sean Longden (2006). Hitler's British Slaves. First Published Arris Books.. Second Edition, Constable Robinson, 2007.
Desflandres, Jean, Rennbahn: Trente-deux mois de captivité en Allemagne 1914–1917 Souvenirs d'un soldat belge, étudiant à l'université libre de Bruxelles 3rd edition (Paris, 1920)
Devaux, Roger (2007). Treize Qu'ils Etaient: Life of the French prisoners of war at the peasants of low Bavaria (1939–1945). Roger DEVAUX. ISBN978-2-916062-51-8.. – Mémoires et Cultures—2007—
Doylem Robert C (2010). The Enemy in Our Hands: America's Treatment of Prisoners of War From the Revolution to the War on Terror. University Press.. (of Kentucky); 468 pages; Sources include American soldiers' own narratives of their experiences guarding POWs plus Webcast Author Interview at the Pritzker Military Library on 26 June 2010
Gascare, Pierre (28. 4. 1967). Histoire de la captivité des Français en Allemagne (1939–1945). Editions Gallimard. ISBN2-07-022686-7.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Éditions Gallimard, France, 1967 – .
McGowran, Tom, Beyond the Bamboo Screen: Scottish Prisoners of War under the Japanese. 1999. Cualann Press Ltd
Arnold Krammer (1979). Nazi Prisoners of War in America. Scarborough House. ISBN0-8128-8561-9.. Stein & Day; 1991, 1996 Scarborough House. .
Bob Moore,& Kent Fedorowich (ур.). Prisoners of War and Their Captors in World War II. Berg Press.. Oxford, UK, 1997.
Bob Moore, and Kent Fedorowich (2002). The British Empire and Its Italian Prisoners of War, 1940–1947. Palgrave Macmillan. ISBN0333738926.. excerpt and text search
David Rolf (1998). Prisoners of the Reich, Germany's Captives, 1939–1945.. on British POWs
Paul J. Springer (2010). America's Captives: Treatment of POWs From the Revolutionary War to the War on Terror. University Press of Kansas.. 278 pages; Argues that the US military has failed to incorporate lessons on POW policy from each successive conflict.
Richard D. Wiggers, "The United States and the Denial of Prisoner of War (POW) Status at the End of the Second World War", Militargeschichtliche Mitteilungen 52 (1993) pp. 91–94.
Winton, Andrew, Open Road to Faraway: Escapes from Nazi POW Camps 1941–1945. 2001. Cualann Press Ltd.
On 12 February 2013, three American POWs gathered at the Pritzker Military Library for a webcast conversation regarding their individual experiences as POWs and the memoirs they each published:
John Borling – a collection of his poetry. Taps on the Walls: Poems from the Hanoi Hilton. 2013. ISBN9780615659053..
Donald E. Casey – Casey, Donald E. (2009). To Fight for My Country, Sir!: Memoirs of a 19-year-old B-17 Navigator Shot Down in Nazi Germany. Sterling Cooper Pub. ISBN9781448669875..