Knowledge Base Wiki

Search for LIMS content across all our Wiki Knowledge Bases.

Type a search term to find related articles by LIMS subject matter experts gathered from the most trusted and dynamic collaboration tools in the laboratory informatics industry.

Универзитет Колумбија града Њујорка
Columbia University in the City of New York
лат. Universitas Columbia Neo Eboracensis[1]
Бивша именаKings College (1754—1784)
Columbia College (1784—1896)[2]
МотоIn lumine Tuo videbimus lumen[3] (Psalms 36:9)
Типкраљевски (1754—1776)
приватни (данас)
Оснивање1754.
Задужбина$11,26 милијарди (2020)[4]
ПредседникLee Bollinger
ПотканцеларJohn Henry Coatsworth
Академско особље4.370 (2019)[5]; 3.999 (2016)[6]
Број студената33.413 (2019)[7]; 27.942 (2014)[8]
Додипломци8.410 (2014)
Постдипломци19.332 (2014)
ЛокацијаЊујорк,  САД
Кампусурбан
Боје  [9]
Спортски надимакLions (Лавови)
АфилијацијеAAU,
URA,
568 Group,
NAICU
Веб-сајтwww.columbia.edu

Универзитет Колумбија града Њујорка (енгл. Columbia University in the City of New York), који се често назива само Универзитет Колумбија, амерички је приватни истраживачки универзитет, члан Ајви лиге, који се налази у кварту Морнингсајд Хајтс на Горњем Менхетну у Њујорку. То је најстарија установа вишег образовања у држави Њујорк, пета најстарија у САД и једна од 9 колонијалних колеџа који су основани пре Америчке револуције.[10] Универзитет данас води Колумбија глобалне центре у Аману, Пекингу, Истанбулу, Паризу, Мумбају, Рио де Жанеиру, Сантијагу и Најробију.[11]

Универзитет је основан 1754. као Краљевски колеџ повељом краља Џорџа II као реакција на оснивање Принстонског колеџа.[12] Након Америчког рата за независност, Краљевски колеџ је накратко постао државна установа, а име му је промењено у Колумбија колеџ 1784. Универзитет данас ради под повељом из 1787. која је ставила установу под управу приватног одбора повереника, а 1896. године установи је промењено име у Универзитет Колумбија.[13] Исте године универзитетски кампус је пресељен из авеније Медисон на његову садашњу локацију у Морнингсајд Хајтсу, где заузима шест градских блокова, односно 13 ha.[14][15] Универзитет обухвата 20 факултета и повезан је са бројним установама, међу којима су Учитељски колеџ (који је академско одељење универзитета), Колеџ Барнард и Обједињени теолошки семинар, а има и заједнички студијски програм са Јеврејским теолошким семинаром Америке, као и Џулијард школом.[16]

Колумбија управља додељивањем Пулицерове награде.[17] Универзитет има 101 добитника Нобелове награде међу алумнијима, бившим студентима и сарадницима, други је иза универзитета Харвард међу свим академским установама на свету. Универзитет Колумбија је један од четранаест оснивача Удружења америчких универзитета и био је прва образовна установа у САД која је додељивала титулу доктора медицине.[13][18] Међу значајним дипломираним студентима универзитета и његовог претходника, Краљевског колеџа су петорица Очева оснивача САД, деветорица судија Врховног суда САД[19], 53 живих милијардера[20][21], 26 добитника Оскара[22] и 29 шефова држава, укључујући и тројицу председника САД,[23] и 122 члана Националне академије наука.[24] Задужбина универзитета је 2020. године износила 11,26 милијарди долара, што је међу највећима од свих академских институција.[25]

Колумбијски научници и учењаци су одиграли важну улогу у научним достигнућима, укључујући интерфејс мозак-рачунар;[26][27][28] ласер и масер;[29][30] нуклеарна магнетна резонанца;[31] први нуклеарни реактор;[32] прва реакција нуклеарне фисије у Америци;[33] први докази за тектонике плоча и континенталних померања;[34][35][36] и већи део почетних истраживања и планирања за Пројекат Менхетн током Другог светског рата. Колумбија је организована у двадесет школа, укључујући четири додипломске и 15 постдипломских школа. Универзитетска истраживачка настојања укључују Земаљску опсерваторију Ламонт-Доерти, Годардов институт за свемирске студије, и акцелераторске лабораторије са великим технолошким фирмама као што је ИБМ.[37] Универзитет Колумбија је оснивачки члан Асоцијације америчких универзитета и био је прва школска установа у Сједињеним Државама која је произвела медицински докторат.[13][38] Са преко 14 милиона књига, Универзитетска библиотека Колумбија је трећа по величини приватна истраживачка библиотека у Сједињеним Државама.[39]

Историја

Колонијални период

Кингс колеџ хол, 1770

Дискусије у вези са оснивањем колеџа у провинцији Њујорк започеле су већ 1704. године. У то време је пуковник Луис Морис писао је Друштву за ширење јеванђеља у страним деловима, мисионарском огранку Енглеске цркве, убеђујући друштво да је Њујорк идеална заједница у којој се може основати колеџ.[12] Међутим, тек након оснивања Колеџа у Њу Џерзију (преименованог у Принстон) преко реке Хадсон у држави Њу Џерзи, град Њујорк је озбиљно размишљао о оснивању колеџа.[12] Године 1746, генерална скупштина Њујорка донела је одлуку о прикупљању средстава за оснивање новог колеџа. Године 1751, скупштина је именовала комисију од десет становника Њујорка, од којих су седам били чланова Цркве Енглеске, да усмери средства прикупљена државном лутријом у корист оснивања колеџа.[40]

Референце

  1. ^ Universitas Columbiae Neo Eboracensis image miami.edu
  2. ^ Moore, Nathanal Fischer (1846). A Historical Sketch of Columbia. New York, New York: Columbia University Press. стр. 53—60. 
  3. ^ University, Columbia (2012). „Columbia University at a Glance”. Приступљено 12. 04. 2012. 
  4. ^ As of June 30, 2020. Onyechere, Faith (22. 10. 2020). „Columbia reports $310 million increase in endowment during pandemic while smaller schools flounder”. Columbia Daily Spectator. Приступљено 24. 10. 2020. 
  5. ^ „Full-time Faculty Distribution by School/Division, Fall 2009-2019” (PDF). Office of the Provost. Columbia University. Приступљено 23. 3. 2020. 
  6. ^ „Full-time faculty distribution by school/division, Fall 2004-Fall 2014”. Columbia University Office of Planning and Institutional Research. 19. 03. 2015. 
  7. ^ „Fall Headcount Enrollment by School, 2009-2018” (PDF). Columbia University Office of Provost. 23. 5. 2019. 
  8. ^ „Full-time, part-time headcount and full-time equivalent enrollment by degree status, Fall 2014”. Columbia University Office of Planning and Institutional Research. 09. 09. 2014. 
  9. ^ „Colors | Identity Guidelines”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2018. г. Приступљено 9. 8. 2018. 
  10. ^ „The Course of History”. Columbia University. 2004. Приступљено 22. 11. 2004. 
  11. ^ „Columbia University Global Centers”. Columbia University. Архивирано из оригинала 28. 10. 2011. г. Приступљено 04. 05. 2011. 
  12. ^ а б в McCaughey, Robert (2003). Stand, Columbia : A History of Columbia University in the City of New York. New York, New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13008-0. 
  13. ^ а б в „A Brief History of Columbia”. Columbia University. 2011. Архивирано из оригинала 17. 05. 2016. г. Приступљено 14. 04. 2011. 
  14. ^ „Residential Life”. Studentaffairs.columbia.edu. Архивирано из оригинала 06. 08. 2012. г. Приступљено 3. 8. 2015. 
  15. ^ Hewitt, Abram S (1965) [First published 1937 by Columbia University Press]. „Liberty, Learning, and Property : Dedication of the New Buildings of Columbia University, Morningside Heights, May 2, 1896” (PDF). Ур.: Nevins, Allan. Selected writings, with Introduction by Nicholas Murray Butler (на језику: енглески). Port Washington, N.Y.: Kennikat Press. стр. 315—337. OCLC 264897. „the time has come for a new and nobler civilization,"…when…"the wealth which has accumulated in this city by the joint association of its people, and to which every human being contributes by his industry, shall come to be regarded as a sacred trust to be administered in the public interest for works of beneficence to all.” 
  16. ^ „Columbia College Academics > Special Programs > Juilliard”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2008. г. Приступљено 25. 12. 2013. 
  17. ^ Topping, Seymour. „Pulitzer Administration”. Pulitzer.org. Приступљено 18. 04. 2011. 
  18. ^ „Member Institutions”. Association of American Universities. Приступљено 18. 04. 2011. 
  19. ^ Dorf, Michael C. „Two Centuries of "Columbian" Constitutionalism”. Columbia University: Living Legacies. Приступљено 18. 04. 2011. 
  20. ^ Kathleen Elkins. „More billionaires went to Harvard than to Stanford, MIT and Yale combined”. CNBC. Приступљено 5. 7. 2018. 
  21. ^ Thibault, Marie. „In Pictures: Billionaire University”. Forbes. Приступљено 12. 04. 2011. 
  22. ^ „Columbia Arts Alumni”. Columbia University. Архивирано из оригинала 23. 01. 2011. г. Приступљено 28. 06. 2011. 
  23. ^ „The Presidents of the United States - Biographical Sketches”. US National Park Service. Приступљено 13. 04. 2011. 
  24. ^ „Member Profile Search - Columbia University”. National Academy of Sciences. Приступљено 24. 11. 2020. 
  25. ^ „Columbia endowment returns 5.5% for fiscal year”. Pensions & Investments (на језику: енглески). 2020-10-07. Приступљено 2020-11-17. 
  26. ^ Paez, Danny. „Incredible New Brain-Computer Interface Can Translate Thoughts Into Speech”. Inverse (на језику: енглески). Приступљено 2019-01-30. 
  27. ^ „Artificial intelligence translates thoughts directly into speech in scientific first”. The Independent (на језику: енглески). 2019-01-29. Приступљено 2019-01-30. 
  28. ^ „Columbia Researchers Developed Technology That Can Translate Brain Activity Into Words”. Fortune.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-01-30. 
  29. ^ Nykolaiszyn, J. M. (2009-06-01). „Curating Oral Histories: From Interview to Archive”. Oral History Review. 36 (2): 302—304. ISSN 0094-0798. S2CID 161615270. doi:10.1093/ohr/ohp054. 
  30. ^ Taylor, Nick (2000). Laser : the inventor, the Nobel laureate, and the thirty-year patent war. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-83515-0. OCLC 44594104. 
  31. ^ „Isidor Isaac Rabi”. Aps.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 02. 12. 2018. г. Приступљено 2018-12-02. 
  32. ^ „Fermi at Columbia | Department of Physics”. Physics.columbia.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 6. 2019. г. Приступљено 2018-12-02. 
  33. ^ „December 2, 1942: First self-sustained nuclear chain reaction” (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-20. 
  34. ^ N. D. Opdyke, et al., "Paleomagnetic study of Antarctic deep-sea cores," Science 154  349–357.
  35. ^ Heirtzler, J. R., et al., „Marine magnetic anomalies, geomagnetic field reversals, and motions of the ocean floor and continents,”. Journal of Geophysical Research. 73: 2119—2136. 1968. .
  36. ^ Pitman, W. and M. Talwani, „Sea-floor spreading in the North Atlantic,”. GSA Bulletin. 83: 619—646. 1972. .
  37. ^ „Columbia University and IBM Establish New Center to Accelerate Innovation in Blockchain and Data Transparency | Columbia Engineering”. Engineering.columbia.edu. Архивирано из оригинала 22. 12. 2018. г. Приступљено 2019-01-23. 
  38. ^ „Member Institutions”. Association of American Universities. Приступљено 18. 4. 2011. 
  39. ^ Morris, Shaneka; Roebuck, Gary (2019-07-11). „ARL Statistics 2017-2018” (на језику: енглески). 
  40. ^ Keppel, Fredrick Paul (1914). Columbia. Oxford, England: Oxford University Press. стр. 26. 

Литература

Спољашње везе

source: https://sr.wikipedia.org/wiki/Columbia_University