Search for LIMS content across all our Wiki Knowledge Bases.
Type a search term to find related articles by LIMS subject matter experts gathered from the most trusted and dynamic collaboration tools in the laboratory informatics industry.
Постоје опречни извештаји о Тензинговом раном животу. Извештај дат у његовој аутобиографији је да је био Шерпас рођен и одрастао у Тенгбочеу, Кумбу, на североистоку Непала.[10] У интервјуу за Ал Индија Радио 1985. он је изјавио је да су му родитељи дошли са Тибета, али да је рођен у Непалу.[11] Према многим каснијим извештајима, као и у књизи коју је написао његов син Јамлинг Тензин Норгај, рођен је у Тибету,[12][13] у Це Чу у долини Кама, а одрастао је у Тами.[14] Рано детињство је провео је Карти, близу севера земље. Норгај је као дете отишао у Непал да ради за породицу Шерпаса у Кумбу.[3][15][16][17][18][19]
Кумбу лежи у близини планине Евереста, који Тибетанци и Шерпаси називају Чомолунгма; на стандардном тибетанском, то име значи „Света мајка“, или богиња врха.[20] Будизам је традиционална религија Шерпаса и Тибетанаца, и Норгај је био будиста.[10]
Иако је његов тачан датум рођења непознат, знао је да је то било крајем маја по времену и усевима. Након успона на Еверест 29. маја 1953. године, одлучио је да тог дана прославља рођендан. Његова година рођења, према тибетанском календару, била је година зеца, те је вероватно да је рођен 1914.[10] Ово се слаже са Хантовом изјавом да је 1953. године имао 39 година и да се „успоставио (као) не само најистакнутији пењач своје расе, већ и као планинар светског гласа.”[21]
Тензинг се првобитно звао „Намгјал Вангди”, али је као дете његово име промењено по савету поглавара ламе и оснивача манастира Ронгбук, Нгаванг Тензин Норбу.[22] „Тензинг Норгај“ се преводи као „богати-срећни-следбеник религије“. Његов отац, тибетански пастир јака, био је Ганг Ла Мингма (умро 1949), а мајка, која је била Тибетанка, била је Докмо Кинзом. Она је доживела да га види како се пење на Еверест. Тензинг је био 11. од 13 деце, од којих је неколико умрло младо.[10]
Тензинг је у тинејџерским годинама два пута бежао од куће, прво у Катманду, а касније у индијски Дарџилинг, у то време полазиште за већину експедиција у источним Хималајима. Једном је послат у манастир Тенгбоч да се замонаши, али је одлучио да то није за њега и напустио је манастир.[23] Са 19 година настанио се у заједници Шерпаса у округу Ту Сонг Бусти у Дарџилингу.[10]
Наслеђе
Награде
Године 2003, у знак сећања на златни јубилеј Норгајевог врха на Евересту, индијска влада је преименовала своју највећу награду за авантуристички спорт, у Националну награду за авантуру Тензинг Норгај по њему.[24]
^Norgay, Jamling Tenzing; Coburn, Broughton (2002). „"Introduction" written by Jon Krakauer, February 2001”. Touching My Father's Soul: a Sherpa's Journey to the Top of Everest. Forward by His Holiness the Dalai Lama. San Francisco, California: HarperSanFrancisco. стр. XV. ISBN0062516876. OCLC943113647. „"Born in Tibet, raised in Nepal, and a resident of India since the age of 19, he had become a symbol of hope and inspiration for millions of caste-bound Indians, poverty-stricken Nepalese, and politically oppressed Tibetans- all of whom regard him as a countryman."”
^Coburn, Broughton (1997). Everest : Mountain Without Mercy. Washington, DC: National Geographic Society. стр. 112. ISBN0792270142. OCLC36675993. „"Jamling pulled out the string of flags he intended to display on the summit: Nepal, India, Tibet, U.S.A. and the United Nations. 'My parents are from Tibet, but lived for long periods in Nepal and India, where I was raised.' "”
Tenzing Norgay and Malcolm Barnes, After Everest (1978)
Tenzing Norgay and James Ramsey UllmanMan of Everest (1955) (also published as The Tiger of the Snows)
Gill, Michael (2017). Edmund Hillary: A Biography. Nelson, NZ: Potton & Burton. ISBN978-0-947503-38-3.
Hunt, John (1953). The Ascent of Everest. London: Mountaineers' Books. ISBN0-89886-361-9. American edition called The Conquest of Everest (The Summit (Ch. 16, pp. 197–209) by Hillary)
Morris, James (1954). Coronation Everest. London: Faber.