Search for LIMS content across all our Wiki Knowledge Bases.
Type a search term to find related articles by LIMS subject matter experts gathered from the most trusted and dynamic collaboration tools in the laboratory informatics industry.
Рај у хришћанству означава место где обитава Бог и почивају душе свих оних који су прихватили Исуса Христа, сина Божјега, као свога спаситеља. Супротност је Паклу у кога одлазе сви они који су живели у греху и нису прихватили Исуса као спаситеља. Рај у Светоме Писму има неколико синонима тако да се може поистоветити са библијским терминима Царство небеско и Царство Божије.[1][2][3] Такође у хришћанској теологији термин рај може бити поистовећен са појмом Есхатон (грч.το εσχατον - крај, послетак) који у теологији означава идеалну димензију постојања Божијег Царства. Сама реч појављује се у Библији, тако на пример у Јеванђељу по Луки (23,43) или у Откривењу Јовановом (2,7).
Термин рај је изворно реч грчког порекла - грч.ο παραδεισος, и означава реално есхатолошко место или димензију постојања и то идеалну и савршену и у том смислу се и користи у библијском тексту, нарочито у новозаветним списима. У старозаветном тексту, реч рај означава и конкретно географски одређено место познато под именом Еденски врт који се налазио у Месопотамији, у долинама река Нил, Еуфрат и Тигар, која се сматра колевком човечанства, и тај идеаелни земаљски врт помиње се као религиозни архетип у свим цивилизацијама тако да је то, према Карлу Г. Јунгу, један од доказа да је човек према својој исконској природи религиозно биће - биће које тражи и жуди за својим Творцем Богом.
Библијска историја учи да је првобитни Едемски врт изгубљен Прародитељским грехом, али је зато на свет дошао Нови Адам, Спаситељ човечанства - Исус Христос. Христос је својом искупитељском жртвом на Часном Крсту поново отворио човечанству врата раја тако да сада, након Његовог Васкрсења, свако ко верује у Њега може наследити вечни живот у рају или Царству небеском. Заједно са овим, хришћанска теологија, нарочито православна, уче да ће пуноћа Царства небеског или раја бити остварена на земљи, у будућности, приликом Другог доласка Исуса Христа. То нарочито означава библијски термин за Исусов поновни долазак у слави који су користили и Свети Оци Хришћанске Цркве : то је термин Парусија. На грчком језику реч Парусија (грч.η παρουσια)означава присуство, појаву и долазак Христа и то реално и физичко присуство Христа у свету. Тако је рај поистовећен и са термином заједнице са Христом јер, у ствари, то је суштина учења о рају. То показује и једна дидактична православна химна (тропар): Ти си, Христе, рај пун зеленила, Ти си земља кротких, Ти си царство обећано.... То значи да је суштина поимања раја као места вечног блаженства и у његовом онтолошком својству - рај је заједница и то са Христом који је Носилац вечности и победитељ смрти. Тако учење о рају негира феномен смрти као небића. Смрт није небиће јер је рај знак Христове победе и присутности а Његова близина одгони сваку опасност од небића јер Христова божанска љубав је гаранција и залог вечнога живота. Тако смо дошли до једне од најлепших дефиниција раја: „Рај ... то је постојање у Христовој љубави“. Тако рај може почети за искреног хришћанина већ у току овоземаљског живота и наставити се у вечности кроз заједницу љубави са Христом. Јер, према Светоме Максиму Исповеднику (7. век), за оне који прихватају Христову љубав јединство са Њим ће бити божанско и непојмљиво уживање и радост,[4] јер постоји само један најважнији квалитет рајског живота или начина постојања Осмога дана (рај који долази изнад категорија времена и простора) а тај рајски квалитет постојања јесте онтологија љубави. То је идеални начин постојања са божанским Христом у непосредној близини Његове савршене Богочовечанске Личности и љубави.
Етимологија и историја појмова
Реч „рај“ је ушла у енглески из францускогparadis, наслеђеног од латинскогparadisus, од грчкогparádeisos (παράδεισος), од староиранског облика, из протоиранског*parādaiĵah- „ограђени простор“, одакле потиче староперсијски 𐎱𐎼𐎭𐎹𐎭𐎠𐎶 p-r-d-y-d-a-m /paridaidam/, авестијски𐬞𐬀𐬌𐬭𐬌⸱𐬛𐬀𐬉𐬰𐬀pairi-daêza-.[7][8] Дословно значење ове речи на источном староиранском језику је „ограђено (ограђено)“,[9] од pairi- 'около' (сродно са грчком περί, енглеском peri- идентичног значења) и -diz „направити, формирати (зид), градити“ (сродно са грчким τεῖχος 'зид').[10][11] Етимологија речи је на крају изведена из PIE корена*dheigʷ „залепити и поставити (зид)“, и *per „около“.[8][9][12]
Идеја о ограђеном ограђеном простору није сачувана у већини иранске употребе, и генерално се односила на плантажу или другу култивисану површину, која није нужно ограђена. На пример, староиранска реч опстаје као Пардис у новоперзијском, као и њен дериват pālīz (или „jālīz“), који означава повртњак.
Smith, Gary Scott, Heaven in the American Imagination (Oxford University Press; 2011) 339 pages; draws on art, music, folklore, sermons, literature, psychology, and other realms in a study of how Americans since the Puritans have imagined heaven.
Barret, C. E. (2007), „Was dust their food and clay their bread?: Grave goods, the Mesopotamian afterlife, and the liminal role of Inana/Ištar”, Journal of Ancient Near Eastern Religions, 7 (1): 7—65, ISSN1569-2116, doi:10.1163/156921207781375123
Black, Jeremy; Green, Anthony (1992), Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia: An Illustrated Dictionary, London, England: The British Museum Press, ISBN978-0-7141-1705-8
Hundley, Michael B. (2015), „Heaven and Earth”, Ур.: Balentine, Samuel E., The Oxford Encyclopedia of the Bible and Theology, 1: ABR – JUS, Oxford, England: Oxford University Press, стр. 451—457, ISBN978-0-19-023994-7
Sanders, E. P. (1993), The Historical Figure of Jesus, London, England, New York City, New York, Ringwood, Australia, Toronto, Ontario, and Auckland, New Zealand: Penguin Books, ISBN978-0-14-014499-4
Cohen, Chaim (2011). „Eden”. Ур.: Berlin, Adele; Grossman, Maxine. The Oxford Dictionary of the Jewish Religion. Oxford University Press. ISBN9780199730049.
Levenson, Jon D. (2004). „Genesis: Introduction and Annotations”. Ур.: Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi. The Jewish Study Bible. Oxford University Press. ISBN9780195297515.
Tigchelaar, Eibert J. C. (1999). „Eden and Paradise: The Garden Motif in some Early Jewish Texts (1 Enoch and Other Texts Found at Qumran)”. Ур.: Luttikhuizen, Gerard P. Paradise Interpreted. Themes in Biblical narrative. Leiden: Konninklijke Brill. ISBN90-04-11331-2.