Knowledge Base Wiki

Рај у хришћанству означава место где обитава Бог и почивају душе свих оних који су прихватили Исуса Христа, сина Божјега, као свога спаситеља. Супротност је Паклу у кога одлазе сви они који су живели у греху и нису прихватили Исуса као спаситеља. Рај у Светоме Писму има неколико синонима тако да се може поистоветити са библијским терминима Царство небеско и Царство Божије.^[1]^[2]^[3] Такође у хришћанској теологији термин рај може бити поистовећен са појмом Есхатон (грч. το εσχατον - крај, послетак) који у теологији означава идеалну димензију постојања Божијег Царства. Сама реч појављује се у Библији, тако на пример у Јеванђељу по Луки (23,43) или у Откривењу Јовановом (2,7).

Термин рај је изворно реч грчког порекла - грч. ο παραδεισος, и означава реално есхатолошко место или димензију постојања и то идеалну и савршену и у том смислу се и користи у библијском тексту, нарочито у новозаветним списима. У старозаветном тексту, реч рај означава и конкретно географски одређено место познато под именом Еденски врт који се налазио у Месопотамији, у долинама река Нил, Еуфрат и Тигар, која се сматра колевком човечанства, и тај идеаелни земаљски врт помиње се као религиозни архетип у свим цивилизацијама тако да је то, према Карлу Г. Јунгу, један од доказа да је човек према својој исконској природи религиозно биће - биће које тражи и жуди за својим Творцем Богом.

Библијска историја учи да је првобитни Едемски врт изгубљен Прародитељским грехом, али је зато на свет дошао Нови Адам, Спаситељ човечанства - Исус Христос. Христос је својом искупитељском жртвом на Часном Крсту поново отворио човечанству врата раја тако да сада, након Његовог Васкрсења, свако ко верује у Њега може наследити вечни живот у рају или Царству небеском. Заједно са овим, хришћанска теологија, нарочито православна, уче да ће пуноћа Царства небеског или раја бити остварена на земљи, у будућности, приликом Другог доласка Исуса Христа. То нарочито означава библијски термин за Исусов поновни долазак у слави који су користили и Свети Оци Хришћанске Цркве : то је термин Парусија. На грчком језику реч Парусија (грч. η παρουσια)означава присуство, појаву и долазак Христа и то реално и физичко присуство Христа у свету. Тако је рај поистовећен и са термином заједнице са Христом јер, у ствари, то је суштина учења о рају. То показује и једна дидактична православна химна (тропар): Ти си, Христе, рај пун зеленила, Ти си земља кротких, Ти си царство обећано.... То значи да је суштина поимања раја као места вечног блаженства и у његовом онтолошком својству - рај је заједница и то са Христом који је Носилац вечности и победитељ смрти. Тако учење о рају негира феномен смрти као небића. Смрт није небиће јер је рај знак Христове победе и присутности а Његова близина одгони сваку опасност од небића јер Христова божанска љубав је гаранција и залог вечнога живота. Тако смо дошли до једне од најлепших дефиниција раја: „Рај ... то је постојање у Христовој љубави“. Тако рај може почети за искреног хришћанина већ у току овоземаљског живота и наставити се у вечности кроз заједницу љубави са Христом. Јер, према Светоме Максиму Исповеднику (7. век), за оне који прихватају Христову љубав јединство са Њим ће бити божанско и непојмљиво уживање и радост,^[4] јер постоји само један најважнији квалитет рајског живота или начина постојања Осмога дана (рај који долази изнад категорија времена и простора) а тај рајски квалитет постојања јесте онтологија љубави. То је идеални начин постојања са божанским Христом у непосредној близини Његове савршене Богочовечанске Личности и љубави.

Етимологија и историја појмова

Реч „рај“ је ушла у енглески из француског paradis, наслеђеног од латинског paradisus, од грчког parádeisos (παράδεισος), од староиранског облика, из протоиранског *parādaiĵah- „ограђени простор“, одакле потиче староперсијски 𐎱𐎼𐎭𐎹𐎭𐎠𐎶 p-r-d-y-d-a-m /paridaidam/, авестијски 𐬞𐬀𐬌𐬭𐬌⸱𐬛𐬀𐬉𐬰𐬀 pairi-daêza-.^[7]^[8] Дословно значење ове речи на источном староиранском језику је „ограђено (ограђено)“,^[9] од pairi- 'около' (сродно са грчком περί, енглеском peri- идентичног значења) и -diz „направити, формирати (зид), градити“ (сродно са грчким τεῖχος 'зид').^[10]^[11] Етимологија речи је на крају изведена из PIE корена *dheigʷ „залепити и поставити (зид)“, и *per „около“.^[8]^[9]^[12]

До 6/5 века пре нове ере, староиранска реч је позајмљена у асирски pardesu „домен”. Касније је почела да указује на простране вртове ограђене зидинама Првог персијског царства, а потом је позајмљена у грчком као παράδεισος parádeisos „парк за животиње“ у Анабази из раног 4. века пре нове ере атински Ксенофонт, арамејски као pardaysa „краљевски парк“, и хебрејски као פַּרְדֵּס pardes, „воћњак“ (појављује се три пута у Танаху; у Соломоновој песми (Song of Songs 4:13), Проповедник (Ecclesiastes 2:5) и Немији (Nehemiah 2:8). У Септуагинти (трећи до првог века пре нове ере), грчки παράδεισος parádeisos је коришћен за превод и хебрејског פרדס пардес и хебрејскор גן gan, „башта“ (нпр. Genesis 2:8, Ezekiel 28:13): ово произилази из употребе „раја" за означавање Рајског врта. Иста употреба се такође појављује у арапском језику и у Курану као џенет فردوس.^[7]

Идеја о ограђеном ограђеном простору није сачувана у већини иранске употребе, и генерално се односила на плантажу или другу култивисану површину, која није нужно ограђена. На пример, староиранска реч опстаје као Пардис у новоперзијском, као и њен дериват pālīz (или „jālīz“), који означава повртњак.

Види још

Пад човека

Референце

^ Лука 17:20-21
^ Марко 12:34
^ Марко 10:15
^ Св. Максим, Богословска поглавља, I, 51. Patrologia Graeca 90, 1101 °C
^ „Wall panel; relief British Museum”. The British Museum (на језику: енглески).
^ British Museum notice in 2018 temporary exhibit "I am Ashurbanipal king of the world, king of Assyria"
^ ^а ^б Charnock, Richard Stephen (1859). Local Etymology: A Derivative Dictionary of Geographical Names (на језику: енглески). Houlston and Wright. стр. 201.
^ ^а ^б „Paradise: Origin and meaning of paradise by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески).
^ ^а ^б New Oxford American Dictionary
^ „Online Etymology Dictionary”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 2. 10. 2014.
^ „An Etymological Dictionary of Astronomy and Astrophysics”. Архивирано из оригинала 2015-01-15. г. Приступљено 15. 1. 2015.
^ R. S. P. Beekes, Etymological Dictionary of Greek, Brill, 2009, p. 1151.

Литература

Charnock, Richard Stephen (1859). Local Etymology: A Derivative Dictionary of Geographical Names (на језику: енглески). Houlston and Wright. стр. 201.
Smith, Gary Scott, Heaven in the American Imagination (Oxford University Press; 2011) 339 pages; draws on art, music, folklore, sermons, literature, psychology, and other realms in a study of how Americans since the Puritans have imagined heaven.
Barret, C. E. (2007), „Was dust their food and clay their bread?: Grave goods, the Mesopotamian afterlife, and the liminal role of Inana/Ištar”, Journal of Ancient Near Eastern Religions, 7 (1): 7—65, ISSN 1569-2116, doi:10.1163/156921207781375123
Black, Jeremy; Green, Anthony (1992), Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia: An Illustrated Dictionary, London, England: The British Museum Press, ISBN 978-0-7141-1705-8
Casey, Maurice (2010), Jesus of Nazareth: An Independent Historian's Account of His Life and Teaching, New York City, New York and London, England: T & T Clark, ISBN 978-0-567-64517-3
Choksi, M. (2014), „Ancient Mesopotamian Beliefs in the Afterlife”, Ancient History Encyclopedia, ancient.eu
Hundley, Michael B. (2015), „Heaven and Earth”, Ур.: Balentine, Samuel E., The Oxford Encyclopedia of the Bible and Theology, 1: ABR – JUS, Oxford, England: Oxford University Press, стр. 451—457, ISBN 978-0-19-023994-7
Lambert, W. G. (2016), George, A. R.; Oshima, T. M., ур., Ancient Mesopotamian Religion and Mythology: Selected Essays, Orientalische Religionen in der Antike, 15, Tuebingen, Germany: Mohr Siebeck, стр. 118, ISBN 978-3-16-153674-8
Lange, Armin; Tov, Emanuel; Weigold, Matthias (2011), The Dead Sea Scrolls in Context: Integrating the Dead Sea Scrolls in the Study of Ancient Texts, Languages, and Cultures, Leiden, The Netherlands: Brill, ISBN 978-90-04-18903-4
McGrath, Alister E. (2003), A Brief History of Heaven, Malden, Massachusetts, Oxford, England, Victoria, Australia, and Berlin, Germany: Blackwell Publishing, ISBN 978-0-631-23354-1
Nemet-Nejat, Karen Rhea (1998), Daily Life in Ancient Mesopotamia, Greenwood, ISBN 978-0313294976
Russell, Jeffrey Burton (1997), A History of Heaven: The Singing Silence, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-00684-0
Sanders, E. P. (1993), The Historical Figure of Jesus, London, England, New York City, New York, Ringwood, Australia, Toronto, Ontario, and Auckland, New Zealand: Penguin Books, ISBN 978-0-14-014499-4
Stephens, Kathryn (2013), „An/Anu (god): Mesopotamian sky-god, one of the supreme deities; known as An in Sumerian and Anu in Akkadian”, Ancient Mesopotamian Gods and Goddesses, University of Pennsylvania Museum
Wright, J. Edward (2000), The Early History of Heaven, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-195-15230-2
Brown, John Pairman (2001). Israel and Hellas, Volume 3. Walter de Gruyter. ISBN 9783110168822.
Cohen, Chaim (2011). „Eden”. Ур.: Berlin, Adele; Grossman, Maxine. The Oxford Dictionary of the Jewish Religion. Oxford University Press. ISBN 9780199730049.
Curtius, Ernst Robert (1953). European Literature and the Latin Middle Ages. Princeton UP. ISBN 978-0-691-01899-7. Translated by Willard R. Trask.
Davidson, Robert (1973). Genesis 1-11 (commentary by Davidson, R. 1987 [Reprint] изд.). Cambridge, Eng.: Cambridge University Press. ISBN 9780521097604.
Levenson, Jon D. (2004). „Genesis: Introduction and Annotations”. Ур.: Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi. The Jewish Study Bible. Oxford University Press. ISBN 9780195297515.
Mathews, Kenneth A. (1996). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. ISBN 9780805401011.
Smith, Mark S. (2009). „Introduction”. Ур.: Pitard, Wayne T. The Ugaritic Baal Cycle, volume II. BRILL. ISBN 978-9004153486.
Speiser, E.A. (1994). „The Rivers of Paradise”. Ур.: Tsumura, D.T.; Hess, R.S. I Studied Inscriptions from Before the Flood. Eisenbrauns. ISBN 9780931464881.
Stordalen, Terje (2000). Echoes of Eden. Peeters. ISBN 9789042908543.
Swarup, Paul (2006). The self-understanding of the Dead Sea Scrolls Community. Continuum. ISBN 9780567043849.
Tigchelaar, Eibert J. C. (1999). „Eden and Paradise: The Garden Motif in some Early Jewish Texts (1 Enoch and Other Texts Found at Qumran)”. Ур.: Luttikhuizen, Gerard P. Paradise Interpreted. Themes in Biblical narrative. Leiden: Konninklijke Brill. ISBN 90-04-11331-2.
Willcocks, W.; Rassam, H. (1910). „Mesopotamian Trade. Noah's Flood: The Garden of Eden”. The Geographical Journal. 35 (4): 459—460. JSTOR 1777041. doi:10.2307/1777041. ]

Спољашње везе

Опис раја
Свети Амвросије Медиолански - О рају Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
Митрополит Јеротеј (Влахос) - РАЈ И АД Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2015)
Heaven on In Our Time at the BBC. (listen now)
Catechism of the Catholic Church I believe in Life Everlasting Explanation of Catholic teaching about Heaven, Hell, and Purgatory
Catholic Encyclopedia: Heaven
Jewish Encyclopedia: Heaven
Stanford Encyclopedia of Philosophy entry on heaven and hell
In Films, Heaven’s No Paradise New York Times, Wed. July 22, 2009
Heaven: A fool's paradise, The Independent, April 21, 2010
Swedenborg, E. Heaven and its Wonders and Hell. From Things Heard and Seen (Swedenborg Foundation, 1946)
Maps of heaven at the "Hell and heaven" subject, the Persuasive Cartography, The PJ Mode Collection, Cornell University Library

[1] Лука 17:20-21

[2] Марко 12:34

[3] Марко 10:15

[4] Св. Максим, Богословска поглавља, I, 51. Patrologia Graeca 90, 1101 °C

[5] „Wall panel; relief British Museum”. The British Museum (на језику: енглески).

[6] British Museum notice in 2018 temporary exhibit "I am Ashurbanipal king of the world, king of Assyria"

[RSC-7] а ^б Charnock, Richard Stephen (1859). Local Etymology: A Derivative Dictionary of Geographical Names (на језику: енглески). Houlston and Wright. стр. 201.

[etymonline.com-8] а ^б „Paradise: Origin and meaning of paradise by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески).

[New_Oxford-9] а ^б New Oxford American Dictionary

[10] „Online Etymology Dictionary”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 2. 10. 2014.

[11] „An Etymological Dictionary of Astronomy and Astrophysics”. Архивирано из оригинала 2015-01-15. г. Приступљено 15. 1. 2015.

[12] R. S. P. Beekes, Etymological Dictionary of Greek, Brill, 2009, p. 1151.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Израел Сједињене Државе Летонија
Остале	Енциклопедија Британика