Type a search term to find related articles by LIMS subject matter experts gathered from the most trusted and dynamic collaboration tools in the laboratory informatics industry.
Гепиди (лат. Gepidae, грч. Γήπαιδες) су били древни германски народ, који је у периоду велике сеобе народа од 4. до 6. века живео у разним областима централне Евеопе, а најдуже у источним крајевима Панонске низије, где је у периоду од друге половине 5. века до 567. године постојала Гепидска краљевина.[1][2]
Према Јордану, име Гепиди потиче од готске речи гепанта што значи „спор”, јер су Гепиди заостајали у сеоби из Скандинавије.
Гепиди се најпре спомињу око 260. године, када су заједно са Готима напали Дакију. Године 375. Хуни их потчињавају. Поставши хунски вазали учествовали су у бици на Каталаунским пољима 20. јуна 451. године, коју је водио хунски вођа Атила. У тој бици на једној страни су се борили Хуни и низ германских племена, међу којима Гепиди и Остроготи, док су на другој страни били Гало-Римљани и такође германска племена, између осталих Визиготи са њиховим краљем Теодорихом II, који је нашао своју смрт на овом бојишту. Након Атилине смрти 454. године Гепиди, Остроготи и друга германска племена побунила су се против Хуна и победила их у бици на реци Недао.
Гепиди су тиме добили хунске територије у Дакији, а са Римским царством су склопили частан мир. Након одласка Острогота из Паноније (473) привремено су запосели Сирмијум, али су одатле потиснути након повратка Острогота у Панонију (488). Потом су уследила даља ривалства са Остроготима, при чему Гепиди губе битке и бивају потиснути. Зенит достижу око 537. године када од Византије преотимају Сирмијум и пустоше околину Сингидунума. Град Сирмијум тада поново постаје средиште гепидске државе, а гепидски краљ Кунимунд ковао је и златнике у овом граду.
Византијско царство се 546. године удружује са Лангобардима како би истерало Гепиде. Гепиди су слабили у борби са Лангобардима, који су живели у западним областима Паноније. Године 552. Лангобарди су поразили Гепиде, а непријатељства су се настављала и касније.
Након смрти цара Јустијијана I (565), Лангобарди позивају Аваре да им помогну у борби против Гепида. Током 567. године, Авари су поразили Гепиде и разорили њихову државу, отворивши простор продору Словена. Уплашени аварским успехом, Лангобарди су напустили Панонију (568) и отишли у Италију, а у тој сеоби придружио им се и мањи број поражених Гепида, који се временом интегришу и престају да постоје као посебам народ.