Type a search term to find related articles by LIMS subject matter experts gathered from the most trusted and dynamic collaboration tools in the laboratory informatics industry.
Galaktični centar je pojam u astronomiji oko koga se rotira cela galaksija. Galaktički centar u Mlečnom putu nalazi se na 8.33±0.35 kpc (kiloparseka) od Zemlje u pravcu Strelaca gde je i najsjajniji. Postoje jaki dokazi da u centru galaksija postoji supermasivna crna rupa.
Sa Zemlje, centar Mlečnog puta se ne vidi u vidljivom i ultraljubičastom delu spektra jer se Zemlja nalazi u samom galaktičkom disku gde ima najviše prašine. Posmatranjem u gama, infracrvenom i radio delu spektra može se dobiti slika centra Mlečnog puta. Koordinate su prvi put zabeležene 1918. i u ekvatorijalnom koordinatnom sistemu iznose: za rektascenziju 17h45m40.04s, a za deklinaciju −29° 00' 28.1".
Tačna udaljenost od Zemlje do centra Mlečnog puta nije sigurna. Najnovija istraživanja gde je korišćena geometrija za dobijašnje rezultata pokazuju vrednosti između 7.6 i 8.7 kpc. Metoda merenja udaljenosti cefeidama u ovom slučaju nije precizna jer je centar galaksine previše blizu pa su greške pri merenju suviše velike.
Kompleksni izvor jakog signala u radio delu spektra Sagittarius A lociran je veoma blizu centra Mlečnog puta. Naučnici tvrde da je izvor ovog signa zapravo supermasivna crna rupa u centru galaksije, tačnije, akrecioni disk oko crne rupe. Prečnik ovog izvora određen je 2008. godine i iznosi 0.3 astronomske jedinice odnosno 44 miliona kilometara. Radi poređenja, to je približno ista vrednost kao i udaljenost Merkura od Sunca u perihelu. Masa ove crne rupe je procenjena na 4.31 miliona masa Sunca.
Okolina oko crne rupe u centru galaksije prečnika 1 parsek sadrži stotine zvezda. Većina tih zvezda su stare crvene i masivne zvezde. Takođe ima i zvezda koje su približno iste starosti pa se misli da su nastale sve u toku jednog događaja koji se odigrao pre par miliona godina. To su prilično mlade zvezde i naučnici nisu očekivali da ih nađu toliko blizu crne rupe. Dve najbliže crnoj rupi i najmlađe zvezde su S2 i S0-102. Naučnici imaju dve teorije kako su ove zvezde mogle nastati: ili su formirane negde drugde u nekom masivnom jatu zvezda pa migrirale do trenutne lokacije ili su formirane u samom akrecionom disku crne rupe gde je materija dovoljno vruća i zgusnuta.
Trenutno se oko centra galaksije ne stvaraju nove zvezde iako naučnici očekuju da se to dogodi u disku molekulske prašine koji se nalazi na 2 parseka udaljen od centra gde je materija dovoljno zgusnuta da se počnu stvarati zvezde. 2002. godine Antoni Štark i Kris Martin predvideli su da će u ovom regionu u narednih 200 miliona godina sigurno biti stvaranja novih zvezda. To takođe može dovesti do stvaranja džetova koji izbijaju iz crne rupe.
LIMS forum content by LIMS forum members is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License. Based on a work at www.limsforum.com.
