Search for LIMS content across all our Wiki Knowledge Bases.
Type a search term to find related articles by LIMS subject matter experts gathered from the most trusted and dynamic collaboration tools in the laboratory informatics industry.
Cilj budističke meditacije je napustiti razne uslovljenosti uma. Po budističkom shvatanju, to ne znači poricati ih ili kritikovati, već ne slediti ih. Ajahn Sumedho savetuje da ih osluškujemo kao stanja uma koja nastaju i nestaju. Uz pomoć stava budne, pažljive svesnosti, učimo da imamo poverenje u to da budemo samo slušalac, posmatrač, a ne neko ko pokušava da meditira da bi došao do nekakvog rezultata.[1]
Trevor Ling definiše budističku meditaciju kao delatnost kojom čovek nastoji da prevaziđe diskurzivno razmišljanje, da otkloni ili spreči nepovoljna stanja uma, te začne ili utvrdi povoljna.[2] Suština budističke meditacije je u sabranosti pažnje i svesnosti, pažljivosti i posmatranju. Poetski rečeno, cilj meditacije je "divna tišina, mirnoća i jasnoća uma."[3]
Osnovni alati budističke meditacije su mentalni kvaliteti kao energija, svesnost, koncentracija i razumevanje.[4]
Latinska reč meditacija (razmišljanje) se proizvoljno koristi kao objedinjujući termin za budističke tehnike razvoja uma. U sanskritskim i pali izvornicima se koriste reči bhavana (razvoj, nastajanje, "njega duha"[5]) i jhāna (motrenje).[6][7][8]
Meditativne tehnike
Ostanite sabrani, monasi, na odvratnosti tela. Neka pažnja usmerene na udah i izdah bude u vama čvrsto ustaljena. Ostanite usredsređeni na prolaznost svega što se u svesti javi. Jer onaj ko je sabran na odvratnosti tela, svaku sklonost ka zaluđenosti lepotom odbacuje. Jer u onome čija je pažnja usmerena na udah i izdah opsesivne misli i sklonosti ka onome što ga okružuje ne postoje. U onome ko je usredsređen na prolaznost svega što se u svesti javi neznanje se smanjuje, jasno znanje narasta.[9]
Jedan od najpoznatijih tehnika budističke meditacije je svesnost disanja. Sastoji se u tome da čovek bude svestan svakog udaha i izdaha. Buda je upravo ovu tehniku preporučivao kao glavno sredstvo postizanje budnosti.[10]
Monasi, jedna stvar kada je negovana i često praktikovana donosi veliki plod i korist. Koja je to stvar? Sabranost pažnje na dah.[11]
Budistička meditacija o smrti se odnosi na često podsećanje, svake večeri i zore, na mnogobrojne pogibelji kojima obiluje ljudski život, usled čega smrt može da nastupi iznenada. Monah tada mora da preispita rđava stanja u sebi koja nije prevazišao, a koja bi mogla da izazovu produženu buduću patnju u slučaju naprasne smrti.[2]
Sam Buda je svojim monasima savetovao motrenje tela u raspadanju:
Gledajući telo jedan dan posle smrti, dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto i pomodrelo, iz kojeg curi gnoj, bačeno na mesto za spaljivanje, monah tada to telo upoređuje sa svojim ovako: ‘Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći’.[12]
Ova vrsta predmeta služi prvenstveno razvijanju gađenja, jednog od životnih raspoloženja pesimizma i odrođavanja kojima Buda pridaje osobitu pažnju.[13]
Razmatranje odvratnosti (pali: patikulamanasikara) je budistička meditacija u kojoj se ljudsko telo posmatra na odbojan način. Ovaj vid meditacije se smatra učinkovitim za uklanjanje požude. Cilj meditacije je da oslabi polnu želju, razvijanjem gađenja prema telu.
Buda svojim učenicima savetuje razmišljanje o sastavnim delovima koji ispod kože čine naše delo, kako bi stekli istinsku sliku o njemu:
Tako monah razmišlja o ovom telu, ograničenom kožom i punom različitih prljavština od tabana naviše i od vrha glave naniže: “U ovom telu su: dlake glave, dlake tela, nokti, zubi, koža, meso, mišići, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, rebra, slezina, pluća, creva, stomak, izmet, žuč, gnoj, krv, znoj, salo, suze, limfa, pljuvačka, sluz, tečnost u zglobovima, mokraća (i mozak u lobanji).[14]