Type a search term to find related articles by LIMS subject matter experts gathered from the most trusted and dynamic collaboration tools in the laboratory informatics industry.
| Balthus | |
|---|---|
 Balthus; fotografija čiji je autor Damian Pettigrew (1996) | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | Balthasar Klossowski 29. 2. 1908. Pariz |
| Smrt | 18. 2. 2001. (dob: 92) Rossinière, Švicarska |
| Pseudonim | Balthasar Klossowsi de Rola |
| Nacionalnost | francuska |
| Opus | |
| Polje | slikanje, crtanje, akvarel |
| Znamenita djela | |
Ulica (1933-35) Planina (1937) Akt pred ogledalom (1955) | |
| Nagrade | |
Baltazar Klosovski (de Rola) (fr. Balthasar Kłossowski (de Rola), zvani „Baltus” (fr. Balthus), rođen je u Parizu, 29. februara 1908, umro je u Rosinjeru, Švajcarska, 18. februara 2001. Bio je francuski slikar simbolizma, poljskog porekla. Brat mu je pisac Pjer Klosovski.
„Najbolje je početi ovako: Baltus je slikar o kome se ništa ne zna. I sada pogledajmo slike”, ovaj lakonski odgovor je slikar uputio galeriji Tejt, koja mu je zatražila da pošalje nekoliko redova o svome životu, kojima bi dopunili izložbu njegovih dela.
Ovaj „Kralj mačaka” (fr. Roi des chats) – što je naziv jednog njegovog autoportreta – uvek je nastojao da sebe obavije velom misterije, čime je sačuvao dosta detalja o svojoj ličnosti i delu od pogleda javnosti.
Od rođenja bio je povučen i diskretan, a i sam taj datum, 29. februar, čini deo legende o Baltusu. Otac mu je bio Poljak, Erih Klosovski, istoričar umetnosti, slikar i scenograf, a majka Ruskinja, Baladina Klosovska (mada su oboje bili pruski državljani). Baltus je rođen u Parizu, ali je njegova porodica izbegla u Švajcarsku tokom Prvog svetskog rata. Njegovi roditelji su se rastavili malo kasnije i Baltus je proveo svoje detinjstvo u blizini Ženeve, pored svoje majke i njenog ljubavnika Rilkea.
Baladina je upoznala pesnika Rilkea 1919, kada je Baltazaru bilo tek jedanaest godina. Pod njegovim uticajem objavio je prvu zbirku crteža, Micu (fr. Mitsou). Ovu knjigu potpisao je nadimkom Baltus fr. Baltusz, kako su ga tada nazivali, i koji je pretvorio najpre u fr. Baltus, a zatim u fr. Balthus. Tokom mladosti upoznaje mnoge majčine prijatelje koji joj dolaze u posetu, kao što su: Andre Žid, Pjer Bonar, Moris Deni...
Godine 1924. otišao je u Pariz sa majkom i sestrom, gde su ga Bonar i Vlamnk učili slikanju. Na početku je kopirao slike iz Luvra. Dve godine kasnije otišao je u Italiju da proučava renesansne slikare, posebno su ga zanimali Pjero dela Frančeska i njegove freske u Arecu i Mazačove freske u Firenci.
Godine 1929. po prvi put izlaže u Cirihu, ali bez mnogo uspeha.
Baltus se doselio u Pariz 1933. godine. Stupio je u kontakt sa nadrealistima, ali se nije osećao posebno bliskim sa idejama Andrea Bretona.
Godine 1934. izložio je prvu seriju slika koje predstavljaju devojčice u dvosmislenim pozama. Upravo je ovo tema po kojoj je poznat.
Baltus i Antoaneta de Vatevil (1912-1997) venčali su se 1937. Ona mu je pozirala na nekoliko slika, npr: „Toaleta” (fr. La Toilette) i „Devojčica u kostimu amazonke” (fr. Jeune fille en costume d’amazone).
Na početku Drugog svetskog rata Baltus je mobilisan u Alzasu, ali je ubrzo i demobilisan iz nepoznatih razloga. Zatim je živeo u Šamprovanu u Savoji, pa u Friburu, gde su mu se rodila dva sina, i u Kolonjiju blizu Ženeve. Tamo je završio sliku „Dobri dani” (fr. Les beaux jours), 1946. godine. Iste godine on i njegova žena su se rastavili i ona se vraća u Pariz.
Radio je scenografiju i kostime za jednu predstavu Albera Kamija, „Opsadno stanje”, i naslikao „Sobu” (fr. La Chambre. Sledi scenofrafija za Mocartovu operu Tako čine sve godine 1950.
Baltus je napustio Pariz 1953. godine da bi otišao u Šasi u Burgonji, gde je proveo osam godina. Tamo je dovršio „Sobu” i „Pasaž trgovine Sent-Andre” (fr. Le Passage de Commerce-Saint-André). Uradio je i nekoliko pejzaža koji oslikavaju prizor viđen sa njegovog prozora. Ponašao se kao dendi i feudalni aristokrata, kako je sebe nazivao, iako nije pripadao plemstvu.
Andre Malro imenovao je Baltusa, 1961. za direktora Francuske Akademije u Rimu, u Vili Mediči. Tamo dolazi i jedna mlada studentkinja iz Japana, u koju je bio zaljubljen Secuko Idata. Ona mu je pozirala za nekoliko slika, npr: „Turska soba” (fr. La Chambre turque). Njih dvoje su se venčali 1967. prilikom jednog putovanja u Japan.
Kada je jednom 1977. popio čaj u Velikoj kolibi u Rosinjeru, u Švajcarskog, zaljubio se u ovo mesto i kupio ga. Do kraja života živeo je tamo sa svojom ženom i kćerkom Harumi. Njegova platna učestvovala su u brojnim izložbama širom sveta, i zbog njih je dobijao pohvale i štampe i kritičara.
Njegov opus je relativno mali, broji samo oko tri stotine slika, koje većinom nisu datirane. Baltus je oprezan slikar, pojedine slike je radio po nekoliko godina uz brojne pripremne studije.
Ostao je poznat po slikama mladih devojaka i devojčica, najčešće u dvosmislenim pozama, u kojima se igra idejom nevinosti koja se gubi u adolescenciji. Ostaje simboličar u vremenu u kome vlada apstraktnost.
Neke slike
„Čas gitare” fr. La Leçon de guitare (1934), je nesumnjivo njegovo najčuvenije delo, ono izaziva snažne sporove, jer je predstava jedne seksualno eksplicitne scene. „Ja devojčice posmatram kao simbol. Nikada ne bih mogao da naslikam ženu. Lepota devojčica je zanimljivija. Devojčica predstavlja budućnost, biće koje će pretvoriti u savršenu lepotu. Žena je već pronašla svoje mesto u svetu, a devojčica nije. Telo žene je već potpuno. Misterija je iščezla.”
„Baltus sa druge strane ogledala” fr. Balthus de l’autre côté du miroir (1996), Damjana Petigrua, dugometražni dokumentarac u produkciji Olivjea Gala i Planete (iz Francuske). Film je nekoliko puta nagrađivan, a govori najviše o slikarevom radu. Sniman je u Švajcarskoj, Italiji, i Engleskoj (u mračnim delovima Jorkšira).
LIMS forum content by LIMS forum members is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License. Based on a work at www.limsforum.com.
