Type a search term to find related articles by LIMS subject matter experts gathered from the most trusted and dynamic collaboration tools in the laboratory informatics industry.
Auskultacija | |
---|---|
Intervencija | |
MeSH | D001314 |
MedlinePlus | 002226 |
Auskultacija, osluškivanje, (lat. auscultatio), je jedna od objektivnih (fizikalnih) metoda utvrđivanja bolesti, kojom se osluškuju šumovi (zvuci) koji se stvaraju u organizmu. Pri radu pojedinih organa stvaraju se određeni zvučni fenomeni (šumovi i tonovi), kao što je to kod srca, disajnih organa, velikih krvnih sudova, organa za varenje... Ovi zvučni fenomeni se kroz tkiva, vazdušne i tečne prostore organizma, prenose na površinu tela, gde se mogu osluškivati, neposredno uvom ili uz pomoć određenih aparata (stetoskop-slušalice).
Ovu metodu kao, jedan od oblika objektivnog pregleda bolesnika prvi je pronašao i osmislio Rene-Teofil-Ijasent Laenek, francuski lekar, rođen u Kemperu 17. februara 1781.,[1] koji je primenom ove metode fizikalnog pregleda dao poseban napredak u razvoju propedevtike i brojnim saznanjima o simptomima i znacima pojedinih bolesti. Ovaj pronalazak Laenek objavljuje 1819. u knjizi, fr. Traite d Auscultation Mediate, u kojoj detaljno opisuje stetoskop i način njegove primene u utvrđivanju bolesti.[2]
Pod pojmom auskultacija najčešće se, u svakodnevnoj lekarskoj praksi, misli na osluškivanje upotrebom stetoskopa-slušalica. Auskultacija je i slušanje šapata, govora, kašlja, izbacivanja gasova, ali za ove vidove osluškivanja ne postoje posebani nazivi.
Kod neposredne auskultacije, ispitivač osluškuje pacijenta prislanjanjem uha direktno na površinu njegovog tela.
Osluškivanje, kod posredne auskultacije, ispitivač obavlja uz upotrebu određenog pribora i instrumenata (fonedoskopa, stetoskopa)
Auskultacija ima izuzetan značaj u procesu utvrđivanja bolesti, i njenom primenom se mogu otkriti brojne promene u organizmu;