Search for LIMS content across all our Wiki Knowledge Bases.
Type a search term to find related articles by LIMS subject matter experts gathered from the most trusted and dynamic collaboration tools in the laboratory informatics industry.
2. 1. - Potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između Kanade i SAD, na snazi od sledeće godine (Meksiko se pridružuje 1994, → NAFTA)
4. 1. - Dio konstrukcije mosta na Poljičkoj ulici u Splitu se odvojio od potpornih stupova i srušio nekoliko centimetara ispred autobusa koji je stajao na stanici usmrtivši troje prolaznika.[1]
januar - Nakon 16 meseci lutanja, teretni brod Khian Sea izručio 4.000 tona toksičnog otpada na Haiti.
januar - U SSSR se feljtonski objavljuje roman "Doktor Živago".
januar - Radio Slobodna Evropa feljtonizira knjigu "Crveni horizonti" prebega iz Securitatee gen. Iona Mihaia Pacepe: rumunske ulice su navodno puste tokom emisija, a direktor programa Vlad Georgescu umire od raka kasnije tokom godine, navodno ozračen od tajne službe[2].
29. 1. - SFRJ i Italija potpisale memorandum o razumevanju, trogodišnji program saradnje i razvoja po kome će Italija dati 417 miliona dolara pomoći i kredita[3].
30 - 31. 1. - Mateja Svet pobedila u veleslalomu i slalomu na Kranjskoj gori.
31. 1. - Nedeljnik "Špigel" objavljuje tekst telegrama koji bi doveo u vezu austrijskog predsednika Kurta Waldheima sa ratnim zločinima u Jugoslaviji, ali komisija istoričara koja se bavi njegovim slučajem ne može naći original telegrama.
31. 1. - U Jugoslaviji zabeležen 21 slučaj AIDS[4], u aprilu se pominje 34, u septembru 40.
Februar/Veljača
4. 2. - Nikolaj Buharin rehabilitovan, kasnije tokom godine posmrtno vraćen u Akademiju nauka i partiju, tokom godine rehabilitovani još neki stari boljševici.
10. 2. - Jugoslovenska komisija istoričara i eksperata izjavljuje da je telegram koji povezuje Valdhajma sa ratnim zločinima falsifikat[5][6].
12. 2. - Incident u Crnom moru: sovjetska fregata Bezzavetni namerno udarila u američku krstaricu USS Yorktown koji je tvrdila pravo nevinog prolaza kroz sovjetske vode.
12. 2. i 19. 2. - Brojevi 8 i 9 "Mladine": uvodnik "Mamula Go Home" kritikuje prodaju oružja gladnoj Etiopiji, a sledeći broj izveštava o navodnoj upotrebi regruta za gradnju vile Branka Mamule, saveznog sekretara narodne odbrane, u Opatiji.
14. 2. - Požar u Biblioteci Akademije nauka SSSR u Lenjingradu, uništeno između 300 i 400 hiljada knjiga od 12 miliona; 3,5 miliona jedinica je nakvašeno ali je većinom spašeno.
februar-april - Iračko-iranski rat: peti i najjači "Rat gradova", Iračani ispaljuju rakete na 37 iranskih gradova, a Iranci uzvraćaju.
17. 2. - Eksplozija auto-bombe ispred banke u Oshakatiju na severu Namibije, 27 mrtvih, Južna Afrika i SWAPO se međusobno optužuju.
19. 2. - Egipat traži od Jugoslavije izručenje Halida Abdela Nasera, sina pokojnog predsednika, pod optužbom da je finansirao grupu koja je napadala američko i izraelsko diplomatsko osoblje.
24. 2. - Hustler Magazine v. Falwell - Vrhovni sud SAD staje na stranu časopisa Hustler, Prvi i Četrnaesti amandman sprečavaju naknadu za duševne boli zbog karikature, parodije ili satire koju razumna osoba ne bi protumačila kao stvarne.
27. 2. - JAT-ov avion Boeing 727-200 iznajmljen turskoj avio-kompaniji udario u planinu na Kipru - poginulo 7 članova jugoslovenske posade i 15 putnika.
27. 2. - Izraelac Mordechai Vanunu osuđen na 18 godina zatvora zbog otkrivanja nuklearnog programa te zemlje, od čega će 11 provesti u samici.
Mart/Ožujak
3. 3. - Rumunsko Nacionalno veće pokreće program Sistematizacije koji podrazumeva da se do 2000. poruši polovina od 14.000 sela; hiljade etničkih Mađara beže u Mađarsku[7][8].
3. 3. - Spajanjem Liberalne i Socijaldemokratske partije u Britaniji nastaju Liberalni demokrati (naziv od oktobra 1989), sledećeg jula lider postaje Paddy Ashdown (do 1999).
6. 3. - Operacija Flavius: SAS-ovci ubili trojicu pripadnika IRA-e na Gibraltaru - trebalo je da ih uhapse jer su pripremali bombu.
8. 3. - Porodica Ovečkin, majka i 11-oro dece, otela avion kako bi pobegli iz SSSR - u napadu specijalaca poginula četiri taoca, petoro Ovečkinih izvršilo samoubistvo.
13. 3. - Članak Nine Andrejeve "Ne mogu se odreći principa" u "Sovjetskoj Rosiji": kritika Gorbačova i perestrojke - otkriveni konzervativni otpori promenama, strah liberala do odgovora u "Pravdi" 5. aprila.
14. 3. - Mihail Gorbačov stigao u petodnevnu posetu Jugoslaviji (Beograd, Ljubljana, Dubrovnik), potpisan dokument o poštovanju "jednakih prava i jednake sigurnosti" svih država (nemešanje u unutrašnje stvari drugih država), poziva na ujedinjenu Evropu s manje naoružanja.
16. 3. - Napad na groblju Milltown u Belfastu: militantni unionista napao pištoljem i bombama okupljene na sahrani trojice pripadnika IRA, ubijeno troje, šezdeset ranjenih.
17. 3. - Operacija Golden Pheasant: američko pojačanje honduraskoj vojsci, nakon što su nikaragvanske trupe ušle u Honduras protiv kontraških pozicija.
19. 3. - "Ubistvo kaplara" u Belfastu: dvojica britanskih kaplara ubijena nakon što su se uvezli u pogrebnu povorku ubijenih tri dana ranije.
23. 3. - Angolski građanski rat: okončana sedmomesečna Bitka kod Cuito Cuanavalea - obe strane tvrde da su pobedile, levičari iz FAPLA imaju više mrtvih.
23. 3. - Nikaragvanska vlada i kontraši potpisali sporazum u Sapoi: primirje i neki ustupci kontrašima, sporazum propao posle nekoliko meseci[9].
24. 3. - U kooperaciji sa Genexom, otvoren restoran Mekdonalds na beogradskoj Slaviji, prvi u Jugoslaviji i nekoj socijalističkoj zemlji, stotine ljudi u redu[10].
14. 4. - Operacija Earnest Will: američka fregata USS Samuel B. Roberts (FFG-58) naletela na minu u Persijskom zalivu.
april - Militanti na čelu sa Vojislavom Šešeljom prekinuli beogradsko predavanje ekonomiste Branka Horvata, zbog njegovih stavova o kosovskom pitanju[11].
16. 4. - Crvene brigade u Italiji ubile senatora Ruffillija, savetnika premijera de Mite.
17. 4. - Operacija Ramadan Mubarak ili Druga bitka za Fao: Iračani proterali Irance sa poluostrva u Šat al-Arabu uz pomoć hemijskog oružja. To je prva od pet Operacija Tawakalna ala Allah (Verovali smo u Boga), uspešnih iračkih ofanziva do jula.
18. 4. - Operacija Praying Mantis, odmazda za štetu na na Samuel B. Robertsu: američka mornarica potopila pet iranskih plovila uz 56 ubijenih i uništila dve naftne platforme.
22. 4. - Sporazum Jugoslavije i komiteta banaka-kreditora kojim je obuhvaćeno 6,5 milijardi dolara dugova bankama (reprogram u vidu 18-godišnjeg kredita sa grejs periodom od 6 godina na glavnicu).
22. 4. - 5. 5. - Talačka kriza na francuskoj Novoj Kaledoniji, nacionalisti ubili četiri žandarma.
13. 5. - Vijetnamski politbiro usvojio rezoluciju br. 13 o inostranoj politici: proširiti odnose, okončati embargoe, privući strane investicije. U toku je povlačenje vijetnamskih trupa iz Kampućije.
14. 5. - Savezna skupština podržala Savezno izvršno vijećeBranka Mikulića, što otvara put za sporazum sa MMF[13]. Mikulić odbacuje pozive za ostavku iz Slovenije i Hrvatske zbog loše ekonomske situacije.
15. 5. - Počinje povlačenje Sovjeta iz Afganistana.
16. 5. - Rekonstrukcija Saveznog izvršnog veća, gen. Veljko Kadijević postaje savezni sekretar za narodnu odbranu nakon adm. Branka Mamule (do 1992).
SIV uvodi ograničenje uvećanja plata, u skladu sa sporazumom sa MMF (stand-by kredit od 430 mil. dolara); prethodnog dana Skupština donela i zakon kojim se smanjuje javna potrošnja. Ovo izaziva nove štrajkove, npr. marš rudara iz Tuzle do Savezne skupštine krajem meseca[14].
maj - Perestrojka: stupa na snagu Zakon o kooperativama, po prvi put od Nove ekonomske politike 1920-tih dozvoljeno privatno vlasništvo u preduzećima.
maj - Gilgitski masakr: ugušena pobuna šiita na severu Pakistana, u čemu je učestvovala i oružana grupa na čelu sa Osamom bin Ladenom.
22. 5. - János Kádár se povukao sa čela Mađarske radničke socijalističke partije, sledi Károly Grósz (do 1989). Mađarska je u ekonomskim problemima, ove godine je olakšano putovanje na zapad.
24. 5. - Section 28: u Velikoj Britaniji zabranjena promocija homoseksualnosti - povučeno 2000. u Škotskoj i 2003. u Engleskoj i Velsu.
25. 5. - Skupština SR Srbije donela Zakon o zabrani pušenja u javnim i radnim prostorijama.
26. 5. - Predsedništvo SFRJ demantuje pisanje "Mladine" da je vojska planirala puč i hapšenje nekih intelektualaca u SR Sloveniji prošlog marta.
27. 5. - Somalilandski rat za nezavisnost: gerila pokreće Hargeisa-Buraosku ofanzivu - Burao pada danas a Hargeisa do 1. juna. Vladine trupe vrše masovnu pljačku i ubijanje, oba grada su razorena u artiljerijskom i avionskom bombardovanju vlade.
28. 5. - SIV najavljuje ostatak paketa mera: kontrola plata, uklanjanje kontrole sa nekih uvoznih artikala i većine cena (što izaziva nezadovoljstvo radnika) - ovo je uslov da MMF reprogramira dugove i dâ nove kredite. Dinar devalviran 23,9%[15].
29 - 31. 5. - Konferencija SKJ: kritika rukovodstva jer ekonomska kriza podriva autoritet partije (zaduženost 21 mlrd. dolara, inflacija 170%, nezaposlenost 15%, životni standard pao 40% od 1980). CK SKJ dobio ovlašćenje da sazove vanredni kongres i zameni rukovodstvo ako se ekonomske reforme ne sprovedu brzo[16].
31. 5. - Janez Janša, član predsedništva Socijalističke omladine u Sloveniji i saradnik "Mladine", pritvoren u Ljubljani pod optužbom "odavanja vojne tajne", kao i zastavnik Ivan Borštner. Novinar David Tasić uhapšen 4. juna, svi su predati vojnom sudu.
14. 6. - Počinje mali požar u Yellowstone-u koji će do jeseni sagoreti 3.000 kv.km (36%) parka.
jun - U intervjuu NIN-u Milošević poziva na slogu svih nacionalnih snaga, "Srbija mora da se... konstituiše kao država, odnosno kao republika, bez obzira na specifičnosti, na način na koji su to druge republike u Jugoslaviji".
jun - Samit Arapske lige u Alžiru, odlučeno da se finansijski pomaže Prva intifada.
16. 6. - Demonstracije u Budimpešti povodom 30-godišnjice pogubljenja Imre Nagya, policija pretukla stotinak ljudi i uhapsila 19.
17. 6. - Demonstracije radnika "Zmaja" pred zgradom Skupštine SFRJ. Taj prvobitno socijalni protest, kao i mnogi masovni protesti koji su usledili, predstavljao je uvod u "događanje naroda".
20. 6. - Vojni udar na Haitiju: odgovor komandanta vojske i bivšeg šefa države Henrija Namphyja na pokušaj predsednika Manigata da ga smeni.
21. 6. - U Ljubljani veliki miting podrške uhapšenoj trojici (Janša, Borštner, Tasić, kao i Zavrl - optužnica podignuta 30. juna). Istog dana počinje štrajk radnika mariborskog TAM-a[17], traže 50% povišice, u jednom trenutku su blokirali međunarodnu prugu. JNA tvrdi da se uvećalo neprijateljstvo prema njenom osoblju u Sloveniji[18].
1. 7. - Završena XIX konferencija KPSS: okončava se monopol partije u ekonomskim i drugim nepolitičkim pitanjima, najesen izmene ustava i izbornog sistema, biće osnovan Kongres narodnih deputata.
4. 7. - Izdat je debitantski album Kylie Minogue, Kylie (godinu dana nakon debitantskog singla Locomotion).
6. 7. - Radnici iz Borova pred Saveznom skupštinom, deo upao u zgradu, traže duplo veće plate. Radnici varaždinskog "Vartilena" u Zagrebu.
6. 7. - Eksplozija gasne platforme Piper Alpha u Severnom moru, poginulo 165 radnika i dvojica na spasilačkom brodu.
7. 7. - Sastanak Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV) u Pragu ističe cilj stvaranja integrisanog tržišta, uz više pažnje prema kapitalističkim zakonima ponude i potražnje - Rumunija protiv.
9. 7. - U Novom Sadu održan prvi miting u znak podrške srpskom državnom rukovodstvu: došlo je oko 1000 Srba sa Kosmeta kojima se pridružuje više desetina hiljada Novosađana. U toku naredna tri meseca u svim većim mestima Srbije se pod pokroviteljstvom Socijalističkog saveza organizuju mitinzi podrške Srbima i Crnogorcima sa Kosova, kao i predsedniku CK SK SrbijeSlobodanu Miloševiću). Ova događanja nazvana su "mitinzi istine" ili "mitinzi solidarnosti".
9. 7. - U "Politici" prvi put objavljena rubrika "Odjeci i reagovanja"[19].
11. 7. - Palestinski militanti napali grčki kruzer City of Poros, ubijeno devet turista, ranije tokom dana na doku u Pireju eksplodirala auto-bomba s dvojicom putnika, možda namenjena brodu.
jul - Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja izneo Predlog za kritičko preispitivanje istorijske uloge Josipa Broza Tita.
18. 7. - Počelo suđenje Četvorici pred vojnim sudom u Ljubljani, pred zgradom su protesti. Dva dana kasnije, deo delegata slovenačke skupštine stoji minut tišine, protestujući zbog suđenja trojici novinara.
19. 7. - Početak masovnih pogubljenja političkih zatvorenika u Iranu, uglavnom Narodnih mudžahedina ali i ostalih levičara - narednih meseci ubijeno najmanje 4.400 ljudi. Između ostalih, stavljeno na teret zameniku teheranskog tužitelja Ebrahimu Raisiju (izabran za predsednika 2021).
25. 7. - Skupština Srbije usvojila Nacrt amandmana na Ustav SR Srbije. Iste večeri, CK SK Srbije oštro osudio "autonomaško ponašanje vojvođanskih komunista" i pozvao narod da masovno izađe na ulice i dâ podršku "ugroženim Srbima sa Kosova".
26. - 30. 7. - Operacija Mersad ("Zaseda") je poslednja velika operacija Iračko-iranskog rata, uspešan iranski kontranapad na Narodne mudžahedine.
27. 7. - Četvorica osuđena na zatvorske kazne u Ljubljani (na slobodi do pravosnažnosti), 10.000 okupljenih pred zgradom suda.[21] Vrhovni vojni sud potvrdio u oktobru.
avgust - Jarkko Oikarinen napravio u Finskoj protokol Internet Relay Chat (IRC), krajem godine se povezuje američka i skandinavska mreža.
16 - 18. 8. - Talačka kriza u Gladbecku: pljačka banke se pretvara u talačku krizu i jurnjavu po Nemačkoj i Holandiji.
17. 8. - U avionskom udesu poginuo vojni predsednik PakistanaMuhammad Zia-ul-Haq, kao i načelnik generalštaba i američki ambasador u toj zemlji.
18. 8. - Potpredsednik George H. W. Bush prihvata nominaciju Republikanske stranke i obećava: "Čitajte mi s usana: nema novih poreza" (što će ga progoniti u kampanji 1992.).
20 - 21. 8. - U Titogradu i Kolašinu masovni mitinzi solidarnosti sa Srbima i Crnogorcima na Kosovu - prvi takvi van Srbije, u Titogradu se skandira "Hoćemo oružje".
21. 8. - Nepalski zemljotres pogodio tu zemlju i severnu Indiju, najmanje 700 mrtvih.
ca. 23. 8. - Stampedo u redu za hleb u Titovom Velesu, povređeno 20 osoba.
26. 8. - Aung San Suu Kyi se obraća masi pred pagodom Shwedagon i postaje simbol borbe protiv burmanskog režima.
26. 8. - Iranski izbeglica Mehran Karimi Nasseri se "zaglavio" na aerodromu De Gaulle u Parizu do 2006.
28. 8. - Nesreća na aero-mitingu u bazi Ramstein u Nemačkoj - tri aviona iz akro-grupe Frecce Tricolori se sudarila, jedan pao u masu, poginulo 75 ljudi.
31. 8. - Autobus se sudario sa kamionom kod Jablanice i pao u jezero, poginula 32 putnika iz Paraćina.
Krajem leta u Jugoslaviji uveden "narodni hleb/kruh".
septembar?[22] - Afera Neum dobija publicitet: partijski funkcioneri SR BiH su dobijali povoljne kredite za podizanje vikendica u Neumu.
3. 9. - Veliki miting u Smederevu, traži se ujedinjena Srbija.
5. 9. - U opticaj ulazi novčanica od 50.000 (novih) dinara (zelena, lik devojke i Dubrovnik), vredi oko 17,8 dolara, prosečna plata je 316.000 dinara.
7. 9. - SKJ traži od Miloševića da zabrani mitinge, što on odbija[23].
11. 9. - Masakr u St. Jean Bosco na Haitiju: napad na parohiju Jean-Bertrand Aristida, gine najmanje 13 ljudi, crkva izgorela a učesnici sledećeg dana prete novim napadima.
13. 9. - Na Kosovo poslato još 270 milicionera zbog velikih tenzija (prošlog oktobra poslato 300); srpska deca iz Prekala bojkotovala školu jer ih Albanci maltretiraju[23].
14. 9. - Predsednik Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije gen. Petar Matić Dule dao ostavku nakon što je u medijima kritikovan kao separatista; ostavku podneo i sekretar gen. Dušan Pekić koji je bio s njim u sporu[24].
23. 9. - Oko 10.000 srpskih i crnogorskih srednjoškolaca bojkotuje nastavu i protestuje u Prištini. "Oslobođenje" javlja da su četvorica vojnika Albanaca osuđeni za planiranje ubistva stražara i krađu oružja iz skladišta[25].
24. 9. - Ben Johnson postavlja svetski rekord na 100 metara sa 9,79 sekundi, ali tri dana kasnije je diskvalifikovan zbog dopinga.
24 - 26. 9. - Veliki protesti oko sastanka Svetske banke i MMF-a u Zapadnom Berlinu.
26. 9. - Franc Šetinc i Boško Krunić, članovi politbiroa SKJ, dali ostavku; Šetinc napada srpski nacionalizam i "bezumlje koje nas... gura u katastrofu...".
28. 9. - Na Kosovu uhapšeno 42-oje osumnjičenih separatista koji su delili letke u kojima se pozivalo na pobunu.
29. 9. - NASA nastavlja sa letovima Space Shuttle-a, prekinutim 1986. zbog tragedije "Čelendžera".
30. 9. - Dr. Josip Sokolić izveo prvu transplantaciju srca u Zagrebu.
4. 10. - Ispred savezne skupštine u Beogradu se okupili radnici iz Rakovice, nezadovoljni platama - Slobodan Milošević im obećao ispunjenje zahteva, kao i izmene ustava Srbije te "zaustavljanje kontrarevolucije na Kosovu" ("A sad svako na svoj radni zadatak!").
5. 10. - Demonstranti iz Bačke Palanke dolaze u Novi Sad, gde sa još nekoliko desetina hiljada ljudi traže ostavke pokrajinskih i lokalnih rukovodilaca ("Srušićemo vladu u Novome Sadu"); SK Srbije podržava demonstracije, optužuje vojvođansko rukovodstvo da je ohrabrilo albanski separatizam odbijanjem podrške mitinzima istine[27][28]. "Banovina" i rukovodioci tadašnje SAP Vojvodine su gađani jogurtom.
6. 10. - "Jogurt revolucija": sukob demonstranata i milicije, Milovan Šogorov i predsedništvo SK Vojvodine daju ostavku (protesti se nastavljaju i sutradan).
8. 10. - Milicija razbija demonstracije oko crnogorske skupštine, kod Žute Grede bačen suzavac na radnike koji su dolazili iz Nikšića; savezna partija osuđuje "nacionalističke snage" koje koriste proteste za "podrivanje ustavnog položaja" ove republike.
9. 10. - Radnici i studenti u Titogradu i Nikšiću štrajkuju zbog upotrebe sile prethodnog dana.
9. 10. - Predsednik predsedništva Raif Dizdarević se obratio naciji preko televizije, upozorava na mogućnost vanrednog stanja usred krize u kojoj se zemlja nalazi.
9. 10. - Dva vagona ekspresnog voza Skopje-Beograd iskočila iz šina u Lapovu, 33 mrtvih.
11. 10. - CK SK Srbije osuđuje podršku koju je slovenački CK dao intervenciji milicije u Titogradu i odbacuje optužbe za nacionalizam.
12. 10. - Izašao prvi broj hrvatskog časopisa za žene "Mila" (izlazi do 2005.).
13. 10. - Crnogorski sekretar za unutrašnje poslove Lazar Đođić podneo ostavku (titogradski studenti štrajkuju glađu, pridružilo im se nekoliko stotina beogradskih kolega). Peticija radnika banjalučkog "Rudija Čajavca" zahteva hitne reforme i rešavanje kosovskog problema. Ivica Račan indirektno optužuje Miloševića da želi biti "novi Tito".
13. 10. - Druga predizborna debata u SAD, Dukakis kaže da ne bi podržao smrtnu kaznu čak i ako bi njegova supruga bila žrtva - misli se da mu je to bio glavni razlog za neuspeh.
14. 10. - Intervju predsednika predsedništva Slovenije Janeza Stanovnika, u kome optužuje svog srbijanskog pandana Miloševića za staljinističke tendencije i nameru prevlasti u federaciji.
14. 10. - SIV najavljuje olakšavanje programa štednje.
15. 10. - Milošević u intervjuu: biće ustavne krize ako Srbija ne dobije veću kontrolu nad pokrajinama[29].
oktobar - Salvadorski građanski rat: izveštaj Amnesty International tvrdi da su odredi smrti oteli, mučili i ubili stotine osumnjičenih disidenata u proteklih 11 meseci.
16. 10. - Milanko Renovica i Kolj Široka, članovi predsedništva CK SKJ dali ostavke (prvi se dovodi u vezu sa "nezakonitim dozvolama za građenje").
17 - 19. 10. - XVII (vanredna) sednica CK SKJ koja se trebala baviti krizom u zemlji, ali bez rezultata; na glasanju o poverenju predstavnik Srbije Dušan Čkrebić nije dobio dovoljan broj glasova (ponudio ostavku, ali Milošević to nije dozvolio); Vasil Tupurkovski prvi put koristi izraz "neprincipijelna koalicija"; Vinko Hafner preti prstom Miloševiću.
19. 10. - U Ujedinjenom Kraljevstvu zabranjeno prenošenje intervjua sa pripadnicima IRA-e - BBC ovo zaobilazi angažovanjem glumaca.
20. 10. - Oko 40.000 Srba protestuje u Kosovu Polju zbog glasa nepoverenja Dušanu Čkrebiću, učenici i studenti nastavljaju bojkot nastave.
22. 10. - Savezna skupština odobrila ustavne amandmane - više tržišnih mehanizama, Srbija ima veću kontrolu na Kosovu (treba da ih odobre i republičke i pokrajinske skupštine).
25. 10. - Predsjednik crnogorskog izvršnog vijeća Vuko Vukadinović daje ostavku nakon što pet članova vlade nije dobilo povjerenje u skupštini.
27. 10. - Predsednik Regan odlučio da se zbog ugrađenih prislušnih uređaja sruši skoro završena nova ambasada u Moskvi.
29. 10. - Masakr kod El Ampara u Venecueli, 14 ribara ubijeno jer su zamenjeni za gerilce.
29. 10. - U Japanu puštena konzola Sega Mega Drive (u Evropi od 1990).
30. 10. - Prva intifada: autobus kod Jerihona napadnut Molotovljevim koktelima, stradalo pet Izraelaca.
30. 10. - Ayrton Senna dobio prvi od tri šampionata Formule 1.
10. 11. - Predsednik Bundestaga Philipp Jenninger drži kontroverzan i loše oblikovan govor povodom 50-godišnjice Kristalne noći, sutradan podnosi ostavku.
13. 11. - Američki ABC prikazao prvu epizodu serije "Rat i sećanje", snimljenu 1986-87, nastavak "Vetrova rata" iz 1983. Dvanaest epizoda je prikazano do maja 1989, tada je to bio najskuplji TV projekt. Nagrađena je ali i izgubila dosta novca - sa širenjem video uređaja i kablovske televizije dolazi do opadanja formata mini serije.
15. 11. - Palestinska deklaracija nezavisnosti: PLO proglasio u Alžiru Državu Palestinu uz pominjanje UN-ovog Plana o podeli iz 1947 i svih rezolucija od tada, što se smatra indirektnim priznanjem Izraela (→ Rešenje sa dve države). SFRJ sutradan priznaje Palestinu.
15. 11. - Prvi i poslednji let sovjetskog "šatla" Buran.
16. 11. - Na prvim slobodnim izborima u 10 godina, glasači u Pakistanu izabiru Benazir Bhutto za premijera. Time je postala prva žena u modernoj historiji muslimanskih zemalja koja je izabrana za ovako visoku funkciju.
16. 11. - Vrhovni Sovjet Estonske SSR usvojio Deklaraciju suverenosti, po kojoj su zakoni republike iznad zakona SSSR - prvi takav čin (ocenjeno neustavnim 26. 11.).
17. 11. - Na sednici Pokrajinskog komiteta SK Kosova, sa dužnosti predsednika Predsedništva PK SKK smenjena Kaćuša Jašari, a Azem Vlasi razrešen članstva u tom telu.
17 - 21. 11. - Masovne demonstracije Albanaca u Prištini zbog smene Jašari i Vlasija, došli i rudari iz Trepče - najveća albanska okupljanja od 1981.
18. 11. - Američki predsjednik Ronald Reagan potpisao zakon o smrtnoj kazni rasparčivačima droge.
25. 11. - Amandmani IX-XLVIII na Ustav SFRJ. Nema više predstavnika SKJ u Predsedništvu SFRJ, koje tako ima 8 članova. Ozvaničena himna "Hej Sloveni". Više nezavisnosti za državne i privatne firme, pravo na štrajk, utrostručen zemljišni maksimum, mogućnost akcionarstva.
27. 11. - Demonstracije Hrvata ispred jugoslovenskog konzulata u Sidneju, jedan od tinejdžera koji su pokušali da preskoče ogradu pogođen u vrat.
29. 11. - Bangladeš i Zapadni Bengal u Indiji pogođeni ciklonom, 6.240 mrtvih.
Decembar/Prosinac
1. 12. - Bahrudin Bijedić, generalni konzul SFRJ u Čikagu, Vinko Mir, šef njujorškog ogranka Ljubljanske banke, i još trojica optuženi u SAD za pranje novca (Bijedić i Mir oslobođeni optužbi sledećeg septembra); sumnjiče se i za špijunažu[30][31].
1. 12. - Vrhovni sovjet SSSR sproveo amandmane na ustav i izbornu reformu, izbori za Kongres narodnih deputata SSSR sledećeg marta.
1. 12. - Počinje desetogodišnji Bugenvilski građanski rat za otcepljenje otoka Bougainvilla od Papue Nove Gvineje.
2. 12. - Australska vlada zatvorila jugoslovenski konzulat u Sidneju, jer nisu želeli predati policiji čuvara koji je ranio hrvatskog demonstranta pre pet dana.
5. 12. - Kosovski PK odbio povratak Kaćuše Jašari i Azema Vlasija na položaje i ocenio da su novembarske demonstracije u Prištini bile spontane i nisu bile antijugoslovenske (podele između Albanaca i Srba u tom telu).
5 - 6. 12. - Štrajk u rudniku uglja u Labinu (traže bonus jer su ispunili godišnju kvotu), radnici iz obućarske industrije pred Saveznom skupštinom u Beogradu.
7. 12. - Spitački zemljotres na severu Jermenske SSR, poginulo više od 25.000 ljudi, 12.000 je povrijeđeno, a pola miliona ostalo bez domova. Uništeno je deset odsto jermenske industrije.
7. 12. - Samit Gorbačov-Reagan-Bush na Governors Islandu kod New Yorka. Gorbačov u UN najavljuje smanjenje sovjetske vojske za 500.000 ljudi (10%) i povlačenje 10.000 tenkova, 8.500 artiljerijskih cevi i 800 borbenih aviona iz istočne Evrope i evropskog SSSR.
19. 12. - Fudbaler Miodrag Belodedić legalno stigao iz Rumunije u Jugoslaviju, gde zatim i ostaje - igraće za Zvezdu, u početku bez ugovora[32].
20. 12. - "Imigranti iz Jugoslavije" ukrali na njujorškoj Petoj aveniji dijamante vredne 700.000 dolara (ekvivalent 1,4 miliona iz 2016) - uhapšeni kasnije tokom dana, dok su pregledali plen i pili šampanjac[33].
21. 12. - Eksplodirao Pan Am-ov avion iznad Lokerbija u Škotskoj - 259 mrtvih iz aviona i 11 iz naselja (teroristički akt).
22. 12. - Potpisani Njujorški sporazumi između Kube, Angole i Južne Afrike kojim se strane trupe povlače iz Angole i omogućava nezavisnost Namibije 1990. Rezolucijom SB UN osnovana Verifikaciona misija UN za Angolu (tamošnji građanski rat se nastavlja).
22. 12. - Ubijen Chico Mendes, brazilski sindikalista i ekologista.
28. 12. - Savezna skupština odbila prihvatiti zakon potreban za nastavak podrške MMF-a Jugoslaviji - povod za ostavku vlade.
29. i 30. 12. - Savezna skupština usvojila Zakon o preduzećima (stupa na snagu 1. januara)[34] - osnova Markovićeve privatizacije. Sutradan usvojen i Zakon o stranim ulaganjima.
30. 12. - Predsednik SIV-a Branko Mikulić dao ostavku, ne želeći da prihvata odgovornost za nagomilane ekonomske probleme (inflacija 250% itd.) - prvi pad jugoslovenske vlade od 1939.
Kroz godinu
Prosečna radnička plata u Jugoslaviji 116 dolara[35] (ekvivalent 238 dolara iz 2017. prema CPI Inflation Calculator u SAD).
Književnost: Naguib Mahfouz (koji je, putem dela bogatih u nijansi - sad jasno realističan, sad evokativno dvosmislen - formirao arapsku narativnu umetnost koja važi za celo čovečanstvo)