Infrastructure tools to support an effective radiation oncology learning health system

Ксантелазма
Синонимиxanthelasma palpebrarum; xanthoma palpebrarum

Ксантелазма је оштро ограничена жућкаста наслага холестерола испод коже.[1] Често се сврстава као подтип ксантома, који се односи на таложење холестерола у различитим деловима тела.

Обично се јавља на или око очних капака као ксантелазма капака ока, али се може јавити и на другим деловима тела.[1][2]

Иако нису штетне за кожу нити болне, ове мање израслине могу бити естетски неугодне и могу се уклонити.[1]

Све је више доказа о повезаности између наслага ксантелазме, нивоа липопротеина ниске густине у крви и повећаног ризика од атеросклерозе.[3][4]

Ксантелазма се може назвати и ксантом када постане већа и нодуларна, и поприми величину тумора.[5]

Етимологија

Реч ксантелазма је изведена од грчког јетика од речи = xanthós, ξανθος жуто и речи= έλασμα - фолија. Множина је кантелазме xanthelasmata..

Епидемиологија

Ксантелазма на рукама

Морбидитет/морталитет

Ксантелазма је редак поремећај у општој популацији, са променљивом инциденцом од 0,56 до 1,5% у западним развијеним земљама.

Неке мале студије сугеришу да ксантелазма може бити фактор ризика за смрт од коронарне болести срца, чак и ако је ниво холестерола нормалан. Међутим, потребно је више студија да би се ово потврдило.

Старост

Старост почетка се креће од 15 до 75 година, са врхунцем у 4. до 5. деценији живота.

Пол

Сматра се да постоји већа преваленција ксантелазме код жена, али то може бити и због веће свести о козметичким дефектима, која је присутна код особа женског пола.[6]

Раса

Ксантелазма се чешће повезује са пацијентима азијског или медитеранског порекла.

Дијагноза

Ксантелазма на палпебри

Ксантелазма у облику ксантелазме очног капка (КОК) може да се дијагностикује на основу клиничког прегледа, Типичан клинички утисак КОК су меке, жућкасте папуле, плакови или нодули, симетрично распоређени на медијалној страни горњих капака; понекад су захваћени и доњи капци.

Отприлике половина пацијената са ксантелазмом има повишене нивое липида који су обично повезани са наследним облицима високог холестерола или одређеним обољењима јетре. Друга половина пацијената има нормалан ниво холестерола.

Код нејасних случајева дијагноза и диференцијална дијагноза се може постићи хируршком ексцизијом праћеном микроскопским прегледом патолога (биопсија ради утврђивања хистопатологије промена).[2]

Диференцијална дијагноза

Ксантелазму треба диференцијално дијагностички разликовати од следећих стања:[2]

  • некробиотичког ксантогранулома,
  • сирингома,
  • палпебралне саркоидозе,
  • хиперплазије лојнице,
  • липоидне протеинозе,
  • синдрома астме са почетком код одраслих
  • периокуларног ксантогранулома.

Терапија

Ксантелазма се може уклонити:[2]

  • пилингом уз помоћ трихлоросирћетне киселине,
  • операцијом,
  • ласером,
  • криотерапијом.

Компликације

Уклањање може изазвати, иако ретко, ожиљке и промене пигмента.

Прогноза

Понављање ксантелазме очник капака након терапије је уобичајено:

  • 40% пацијената имало је рецидив након примарне хируршке ексцизије,
  • 60% након секундарне ексцизије,
  • 80% када су захваћена сва четири очна капка.

Могући узрок може бити недовољно дубока ексцизија или наследни облици високог холестерола.[2]

Види још

Извори

  1. ^ а б в Frew, John W.; Murrell, Dédée F.; Haber, Richard M. (2015-07-30). „Fifty shades of yellow: a review of the xanthodermatoses”. International Journal of Dermatology. 54 (10): 1109—1123. ISSN 0011-9059. doi:10.1111/ijd.12945. 
  2. ^ а б в г д Nair, Pragya; Singhal, Rochit (2017). „Xanthelasma palpebrarum – a brief review”. Clinical, Cosmetic and Investigational Dermatology. Volume 11: 1—5. ISSN 1178-7015. doi:10.2147/ccid.s130116. 
  3. ^ Chang, Hua-Ching; Sung, Chih-Wei; Lin, Ming-Hsiu (2020). „Serum lipids and risk of atherosclerosis in xanthelasma palpebrarum: A systematic review and meta-analysis”. Journal of the American Academy of Dermatology. 82 (3): 596—605. ISSN 0190-9622. doi:10.1016/j.jaad.2019.08.082. 
  4. ^ Özdöl, Sevil; Şahin, Sedef; Tokgözoğlu, Lale (2008-07-17). „Xanthelasma palpebrarum and its relation to atherosclerotic risk factors and lipoprotein (a)”. International Journal of Dermatology. 47 (8): 785—789. ISSN 0011-9059. doi:10.1111/j.1365-4632.2008.03690.x. 
  5. ^ Roth, Mark (2018-07-01). „Eyelid, Conjunctival, and Orbital Tumors. An Atlas and Textbook, third edition Jerry A Shields, Carol L Shields Wolters Kluwer 2015, 824 pages, $456.00”. Clinical and Experimental Optometry. 101 (4): 618—619. ISSN 0816-4622. doi:10.1111/cxo.12618. 
  6. ^ Jain, A.; Goyal, P.; Nigam, P. K.; Gurbaksh, H.; Sharma, R. C. (2007). „Xanthelasma Palpebrarum-clinical and biochemical profile in a tertiary care hospital of Delhi”. Indian Journal of Clinical Biochemistry. 22 (2): 151—153. ISSN 0970-1915. doi:10.1007/bf02913335. 

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).