Infrastructure tools to support an effective radiation oncology learning health system

Za istoimenu knjigu vidi Čuang Ce (knjiga)

Čuang Ce
Stari vek
Kineska filozofija
Rođenje	oko 370. pne., Kina
Smrt	oko 301. pne., Kina
Filozofija
Škola/Tradicija	taoizam
Glavni interesi	metafizika, mistika, epistemologija, etika
Znamenite ideje
tao, te, preobražaj stvari
Inspiracija
Od Lao Ce
Na Kuo Hsijang

Čuang Ce (kin. 莊子) je bio kineski filozof koji je živeo približno u 4. veku pne. Smatra se jednim od velikih učitelja taoizma, a njegovo ima znači "učitelj Čuang".

Čuang Ce je živeo u periodu zaraćenih država, kako se naziva razdoblje kineske istorije od 475. do 223. godine pne. Pretpostavlja se da je živeo u 4. veku pne., otprilike između 370. i 300. godine pne. Bio je rodom iz grada Meng (蒙城), u državi Song (današnja provincija Henan).^[1] U to vreme na teritoriji Kine je postojalo 7 manjih država, koje su često ratovale jedne s drugima. U tom razdoblju se razvio velik broj filozofskih učenja, pa se to vreme još nazivalo i „razdobljem sto škola“.

Čuang Ce je bio savremenik Mencija i prijatelj Huj Šija.^[1] Živeo je povučenim životom, ali je ipak bio čuven po svojim idejama i spisima. Pripoveda se da je kralj Vej iz Č'ua, čuvši za njega, poslao glasnike s darovima da ga pozovu na njegov dvor, obećavajući da će ga postaviti za glavnog ministra. Čuang Ce se, međutim, samo nasmejao i rekao im:

Odlazite, ne prljajte me... Više volim da uživam u svojoj slobodnoj volji^[2].

Kada je umrla Čuang-ceova žena, njegov prijatelj Hui Si je krenuo da mu izrazi saučešće. Nađe ga kako sedi na podu, peva i bubnja po zdeli. Kad ga je upitao zar ne oseća žalost prema pokojnoj ženi, Čuang Ce mu reče:

Kada je umrla, bio sam jako žalostan. Potom sam razmislio polazeći od samog početka, u kome ona nije imala ni život, ni oblik, pa čak ni svojstva. Bila je deo velike bezobličnosti. Zatim se promenila, poprimivši svojstva, pa oblik i onda život. Sada se ponovno menja i prelazi u smrt. Ove promene su jednake sledu četiri godišnja doba, proleća, leta, jeseni i zime. Sada ona počiva u velikoj kući svemira. Da idem naokolo plačući i naričući, ponašao bih se kao čovek koji ne shvata nužnost zbivanja. Zato sam prestao.^[3]

Učitelj Čuang je skeptičan prema dometima ljudske spoznaje, argumentujući da je život ograničen, a količina znanja neograničena. Koristiti ograničeno radi sticanja neograničenog, odraz je gluposti.

Čuang Ce suprotstvlja pojmove prirodnog i ljudskog. Sleđenje prirode, izvor je vaskolike sreće i dobrote, dok je sleđenje onoga što je čovekovo izvor vaskolike patnje i zla.

Ono što je prirodno, unutarnje je. Ono što je čovekovo, spoljašnje je ... Prirodno je da volovi i konji imaju četiri noge, stavljanje ulara konju na glavu ili uzice u gubicu vola, čovekovo je delo.

Iako su razna stvorenja po svojoj prirodi različita, zajedničko im je da su podjednako srećna kad slobodno ispoljavaju svoje prirodne sposobnosti. Čuang Ce govori o dve ptice, velikoj koja leti hiljadama milja, i maloj koja jedva prelazi sa drveta na drvo, ali ipak su obe srećne čineći ono što mogu da čine. Čuang Ce zaključuje da ne postoji jednoobraznost prirode stvari, a nametanje jednoobraznosti može samo doneti patnju.

Noge patke su kratke, ali ako pokušamo da ih produžimo patka će osetiti bol, ždralove noge su duge, ali ako pokušamo da ih skratimo, ždral će osećati bol. Stoga ne treba da skraćujemo ono što je po prirodi dugo, niti produžavamo ono što je po prirodi kratko.

Ljudi, putem zakona, morala i institucija, pokušavaju da uspostave jednoobraznost i ukinu prirodne razlike. Čuang Ce se žestoko suprotstavlja upravljanju ljudima i smatra da je najbolji način upravljanja neupravljanje.^[1] On kaže:

Znam za ostavljanje ljudskog roda na miru, ali ne i za upravljanje ljudskim rodom. Ostavljanje na miru proizlazi iz brige da ljudi ne uprljaju svoju unutarnju prirodu i odbace svoj te. Kad ljudi ne kaljaju svoju unutarnju prirodu i ne odbacuju svoj te, ima li potrebe upravljati ljudskim rodom?

Za Čuang Cea, sreća je slobodno ispoljavanje sopstvene prirode, koja se naziva Te i proističe neposredno iz Taoa. Međutim, postoje mnoge nedaće kojima se to ispoljavanje može sprečiti, poput bolesti, starosti, itd. Stoga je sreća, koja zavisi od slobodnog ispoljavanja čovekovih prirodnih sposobnosti, ograničena i stoga relativna. Međutim, zahvaljujući razumevanju prirode stvari, na mudraca ne utiču promene u svetu. Na taj način on ne zavisi od spoljnjih stvari i stoga njegova sreća nije ograničena, već se može reći da je postigao apsolutnu sreću (odnosno blaženstvo).

Pretpostavimo da postoji čovek koji se vozi u normalnosti svemira, jaše na preobražaju šest elemenata i pravi izlet u beskonačnost, od čega on mora da zavisi? Zato se kaže da savršen čovek nema svoje ja, da duhovni čovek nema postignuća, a istinski mudrac nema imena

– Čuang Ce (knjiga), gl. 1

Za Čuang Cea, ono što se obično smatra ljudskom stvarnošću predstavlja samo veliki san.

Čovek u snu pije vino, a ujutru plače i kuka. Čovek plače u snu, ali ujutro veselo kreće u lov. Dok sanja ne zna da je to san. U snu pokušava da razjasni san. Tek kad se probudi, shvata da je sanjao. Tako i nakon velikog buđenja shvatamo da je ovo veliki san. Budale umišljaju da su budni i da znaju da li su kneževi ili čobani. U stvarnosti, međutim, i vi i ja smo san. Štaviše, i sama činjenica da vam ja govorim da sanjate, sama za sebe je san... Veliki mudrac sposoban da pronikne u tu tajnu teško da će se pojaviti na ovom svetu i za deset hiljada godina.

Iza velikog sna postoji istinska zbilja u koju se stupa nakon velikog buđenja.^[4]

Jednom sam ja, Čuang Ce, sanjao da sam leptir. Lepršajući naokolo, srećan i veseo, radio sam šta mi se prohte. Ne bejah svestan da sam Čuang Ce. Odjednom, probudih se, i gle, ponovo bejah Čuang Ce. Sada ne znam jesam li čovek koji je sanjao da je leptir, ili leptir koji sanja da je čovek? Između čoveka i leptira mora postojati razlika! To je ono što se naziva preobražaj stvari.

Preobražaj stvari (wu hua) predstavlja jedan od ključnih termina Čuang Ceove filozofije. On smatra da ništa ne poseduje neki nepromenljiv kvalitet ili suštinu. Sve predstavlja samo pojavni oblik jedne jedinstvene stvarnosti koja se odvija poprimajući različite oblike samo-ispoljavanja. Ko razume preobražaj stvari uviđa da sve stvari jesu večno jedno, izvan vremena i prostora.^[4]

Za Čuang Cea, smrt je jedan od pojavnih oblika večne stvarnosti. Čuang Ceovo shvatanje ljudskog postojanja neki^[5] nazivaju "optimističkim" jer ukida i samu razliku između života i smrti. A upravo je smrt problem koji najviše uznemiruje ljudski um. Međutim, kada čovek prevaziđe egzistencijalni strah od sopstvenog uništenja, to je znak da je dospeo do stupnja „istinskog čoveka“ odnosno mudraca. Budući jedno sa stvarnošću, um mudraca nikada ne biva uznemiren.^[4]

Mudracu nije stalo da zna zašto živi. Niti mu je stalo da zna zašto umire. On čak ni ne zna šta od toga dolazi pre a šta posle. Sledeći prirodni tok preobražaja postao je jedna određena stvar, sada jednostavno čeka dalji preobražaj. Pored toga, kada čovek prolazi kroz preobražaj, kako može biti siguran ne biva preobražen? A kada ne prolazi kroz preobražaj, kako može biti siguran da već nije preobražen?

Čuang Ce onima koji strahuju od smrti upućuje sledeće utešne reči: "Gde god da odemo, sve će biti u redu. Spokojno ćemo zaspati, i odjednom ćemo se naći budni".^[4]

Glavni članak: Čuang Ce (knjiga)

Glavni izvor učenja Čuang Cea predstavlja knjiga Čuang Ce, nazvana po njemu, napisana nakon njegove smrti.^[1] Knjiga je zbirka taoističkih spisa, iz različitih faza razvoja taoizma. Nije utvrđeno šta je pisao sam Čuang Ce, ali se uglavnom smatra da poglavlja koja predstavljaju misao treće faze taoizma, autentična filosofija samog Čuang Cea.^[1]

• (en) Stanford Encyclopedia of Philosophy: Zhuangzi
• (en) Internet Encyclopedia of Philosophy: Zhuangzi
• (en) Complete Works Of Chuang Tzu (prevod Burton Watson)
• Dušan Pajin, Humor i ironija kod Čuang Cea Arhivirano 2008-05-29 na Wayback Machine-u