Informatics Educational Institutions & Programs

Ovo je članak o godini 1600.

Godina 160 (MDC) bila je prijestupna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru odn. prijestupna godina koja počinje u utorak po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

Ovo je za gregorijanski kalendar bila sekularna prestupna godina - deljiva sa 100 ali i sa 400; sledeća je bila 2000.

1600 na Wikimedijinoj ostavi

• 1. 1. - Kraljevina Škotska usvojila 1. januar za početak godine - ranije je to bilo 25. marta, pa je 1599. trajala malo preko 9 meseci.
• 24. 1. - Sebald de Weert možda otkrio Falklande.
• 27. 1. - Koprivnički kapetan Alban Grasswein provalio do Slatine, zarobio Murat-agu i poharao okolna sela^[1].

• 1. 2. - Hrvatski sabor se žali zbog toga što su Štajerci naselili "Vlahe" na crkvenim i plemićkim zemljama i jer krajiški kapetani drže Vlahe pod svojom kontrolom^[2].
• 4. 2. - Tycho Brahe i Johanes Kepler se prvi put sreli (u Češkoj).
• 17. 2. - Giordano Bruno spaljen na lomači u Rimu.
• 19. 2. - Kolosalna (VEI-6) eksplozija vulkana Huaynaputina u južnom Peruu će izazvati par ledenih zima na severnoj polulopti i Rusku glad 1601-03.

• april - Spahijska pobuna u Carigradu, ubijena Esperanza Malchi, kira (kontakt sa spoljnim svetom) Safiye Sultanije.
• 19. 4. - Sa holandskog broda Liefde, ostatka trgovačke ekspedicije, preživeli su se iskrcali na japanskoj obali; među njima su i William Adams, prvi Englez u Japanu, i Jan Joosten van Lodensteijn, koji će postati "zapadni samuraji", šogunovi saradnici.

• svibanj, prvih dana - Ivanićki kapetan Gašpar Gleispach provaljuje u pakrački sandžak i dovodi 828 "Vlaha"^[1].
• 6. 5. - Vlaško-erdeljski vojvoda Mihaj Hrabri u Moldaviji zauzeo Sučavu, porazivši Žigmunda Batorija i moldavskog kneza Jeremiju Movilu - Mihaj će do septembra tako biti na čelu sve tri istorijske rumunske zemlje.

• lipanj - srpanj - Na inicijativu generala Lenkovića doselila se prva veća grupa "Vlaha" u (užu) Hrvatsku; u kolovozu im daje opustelu zemlju oko Gomirja^[1] (kaluđeri podižu manastir Gomirje).

• 2. 7. - Osamdesetogodišnji rat: bitka kod Nieuwpoorta je taktička anglo-holandska pobeda.
• 29. 7. - Adolf von Schwarzenberg poginuo tokom gušenja vojničke pobune u Pápi; u ovo vrijeme veliki vezir Damad Ibrahim-paša prešao Dunav kod Osijeka^[3].

• 8. 8. - U Gracu spaljeno 10.000 protestantskih knjiga.

• 8. 9. - Ibrahim-paša započeo opsadu Velike Kaniže, vojska na čelu s vojvodom de Mercœurom pokušavala pomoći tvrđavi^[3].
• 18. 9. - Bitka kod Mirăslăua - Giorgio Basta porazio Mihaja Hrabrog i Baba Novaka u Erdelju - Mihaj gubi tu zemlju; takođe tokom ovog meseca Poljaci vratili Jeremiju Movilu na čelo Moldavije.
• 22. 9. - Mlečani se iskrcali sa 300 Arbanasa i opljačkali grad Ledenice, od kastela ih suzbio Martin Posedarski i dr.^[4].

• 6. 10. - U toku svadbenih svečanosti (venčanje Marije Mediči i Anrija IV preko posrednika) u Firenci prikazana rana opera "Euridika" Jacopa Perija.
• ca. 7. 10. - Uskoci napravili štetu Mlečanima na Pagu^[4].
• 8. 10. - Ustav San Marina.
• oktobar - Poljaci (Jan Zamoyski) postavili Simiona Movilu za vladara u istočnoj Vlaškoj.
• 20. 10. - Velika Kaniža se predala Turcima, postaće sedište Kaniškog ejaleta (njen kapetan Georg Paradeiser će biti pogubljen zbog gubitka).
• 21. 10. - Bitka kod Sekigahare čini Tokugawa Ieyasua najmoćnijim čovekom u Japanu.

• jesen - Persijsko poslanstvo u Evropu (1599-1602) stiglo u Prag kod cara Rudolfa II.

• prosinac - Habsburzi i Mlečani dogovorili da će uskoci iz Senja biti preseljeni u Otočac, za sprovedbu određen Joseph von Rabatta^[4].
• 17. 12. - Maria de' Medici se udala za kralja Anrija IV u Lionu;
• 31. 12. - Istočnoindijska kompanija dobila kraljevsku povelju od Elizabete I.

• Deli Marko ranjen, zarobljen i poslan u Carigrad odakle je kasnije pobegao^[5].
• Popaljeni neki gradovi u turskoj Slavoniji^[6].
• 1597-1600 - Mnogi Vlasi/Srbi se preselili iz osmanske u habsburšku Slavoniju; 1600-05 veće naseljavanje Srba u užu Hrvatsku (Gomirje, Vrbovsko, Moravice, Lič), ali i kasnije tokom stoleća^[7].
• Legrad nakratko pod turskom vlašću.
• 1599-1600 - U Hrvatskoj hara kuga.
• Šekspir: A Midsummer Night's Dream i The Merchant of Venice.
• De Magnete Williama Gilberta objašnjava Zemljino magnetsko polje.
• Dželalijske pobune: Karayazici Abdulhalim potkupljen (i zavaran) tako što je postavljen za sandžakbega u Amasiji^[8].
• Počeo Poljsko-švedski rat (1600-1611): u pitanju je Livonija i porodični sukob između Sigismunda III Vase i strica Karla IX.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1600.

• 17. 1. - Pedro Calderón de la Barca, dramatičar i književnik († 1681)
• 28. 1. - Giulio Rospigliosi, papa Klement IX. († 1669)
• 3. 3. - Gheorghe Ghica, knez Vlaške, začetnik familije († 1664)
• 19. 11. - Karlo I., kralj Engleske, Irske i Škotske († 1649)
• ? - Claude Lorrain, slikar († 1682)
• ? - Frans Banning Cocq, centralni lik Rembrantove "Noćne straže" († 1655?)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1600.

• 17. 2. - Giordano Bruno, filozof (* 1548)
• april - Esperanza Malchi, saradnica Safiye-sultanije
• 4. 5. - Jean Nicot, diplomata po kome je nazvan nikotin (* 1530)
• 29. 7. - Adolf von Schwarzenberg, habsburški vojnik (* 1547)
• septembar - Claude Le Jeune, kompozitor (* 1528-30)
• 13. 12. - Šimun Budinić, književnik (* 1530-35)
• ? - Gelibolulu Mustafa Âlî, osmanski istoričar i književnik (* 1541)
• ? - Bâkî, osmanski pesnik (* 1526)
• ? - Mustafa Selaniki, osmanski istoričar

Literatura

• Vjekoslav Klaić, Svezak treći: dio prvi..... Prva knjiga: Doba kraljeva Ferdinanda I., Maksimilijana i Rudolfa (1527-1608) (archive.org)
• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959