Histopathology image classification: Highlighting the gap between manual analysis and AI automation

30. октобар (30.10.) је 303. дан године по грегоријанском календару (304. у преступној години). До краја године има још 62 дана.

• 1485 — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа.
• 1864 — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург.
• 1905 — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода.
• 1918 — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја.
• 1922 — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији.
• 1938 — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД.
• 1961 — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детонирало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану.
• 1974 — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу.
• 1975 —
  • Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка.
  • Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану.
• 1990 — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи.
• 1995 — Са 50,6% гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције.
• 1998 — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“.
• 2000 — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и возач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА.
• 2001 — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

• 1735 — Џон Адамс, амерички државник. (прем. 1826)
• 1762 — Андре де Шеније, француски писац. (прем. 1794)
• 1839 — Алфред Сисли, енглеско-француски сликар. (прем. 1899)
• 1871 — Пол Валери, француски пјесник. (прем. 1945)
• 1885 — Езра Паунд, амерички пјесник. (прем. 1972)
• 1906 — Ђузепе Фарина, италијански аутомобилиста. (прем. 1966)
• 1931 — Ђорђе Марјановић, српски певач. (прем. 2021)
• 1932 — Луј Мал, француски редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1995)
• 1932 — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар. (прем. 2001)
• 1934 — Милић од Мачве, српски сликар. (прем. 2000)
• 1939 — Грејс Слик, америчка музичарка и уметница, најпознатија као певачица група Jefferson Airplane, Jefferson Starship и Starship.
• 1941 — Теодор В. Хенш, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (2005).
• 1948 — Звонимир Зоричић, хрватски глумац. (прем. 2015)
• 1949 — Леон Рипи, амерички глумац.
• 1953 — Чарлс Мартин Смит, амерички глумац, редитељ, и сценариста.
• 1957 — Кевин Полак, амерички глумац и комичар.
• 1960 — Дијего Армандо Марадона, аргентински фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2020)
• 1961 — Зоран Туцић, српски ликовни уметник и архитекта.
• 1964 — Жан-Марк Босман, белгијски фудбалер.
• 1966 — Зоран Милановић, хрватски политичар и правник, премијер Хрватске (2011—2016).
• 1966 — Абу Мусаб ел Заркави, јордански герилац и терориста. (прем. 2006)
• 1967 — Илија Лупулеску, српско-амерички стонотенисер.
• 1970 — Нија Лонг, америчка глумица.
• 1973 — Адам Копланд, канадски глумац и рвач.
• 1978 — Џерод Хендерсон, амерички кошаркаш.
• 1981 — Морис Бејли, америчко-јамајкански кошаркаш
• 1981 — Иванка Трамп, амерички модел.
• 1982 — Клеманс Поези, француска глумица и модел.
• 1986 — Томас Моргенштерн, аустријски ски-скакач.
• 1991 — Томаш Саторански, чешки кошаркаш.
• 1994 — Душан Кутлешић, српски кошаркаш.
• 1996 — Девин Букер, амерички кошаркаш.
• 1997 — Предраг Васић, српски глумац.

• 1757 — Осман III, султан Османлијског царства
• 1830 — Петар I Петровић Његош, црногорски владика.
• 1895 — Тоша Анастасијевић, српски глумац. (рођ. 1851)^[1]
• 1902 — Јован Пачу, српски композитор и пијаниста (рођ. 1847)
• 1910 — Анри Динан, швајцарски филантроп.
• 1959 — Пио Бароха, шпански књижевник (рођ. 1872)
• 1975 — Густав Лудвиг Херц, њемачки физичар и добитник Нобелове награде за физику 1921.
• 1977 — Густав Крклец, хрватски књижевник (рођ. 1899)^[2]
• 1999 — Ратко Чолић, југословенски фудбалер. (рођ. 1918)
• 2002 — Рудолф Бручи, хрватски композитор (рођ. 1917)
• 2007 — Срђан Мркушић, српски фудбалер и тренер. (рођ. 1915)
• 2013 — Јанош Тот, српски глумац.
• 2017 — Милан Радуловић, српски књижевник и писац.
• 2020 — Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски.

• 1817 — Симон Боливар основао прву независну владу Венецуеле.
• 1869 — Извођењем алегоријске слике Ђорђа Малетића „Посмртна слава кнеза Михаила“, у Београду отворена нова зграда Народног позоришта, изграђена по пројекту Александра Бугарског.
• 1918 — Словачка прогласила одвајање од Мађарске и уједињењем с Чешком формирала Чехословачку, прву државу створену после распада Аустроугарске у Првом светском рату.
• 1973 — Пуштен у саобраћај мост на Босфору који повезује Европу и Азију.
• Српска православна црква данас прославља
  • Свети пророк Осија
  • Преподобномученик Андреј Критски

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума