FAIR and interactive data graphics from a scientific knowledge graph

Mikrobiologija (od grčkog mikron - mali i biologos - nauka o životu) je jedna od nauka koja je imala i ima veoma važnu ulogu u društvu. Mikrobiologija je često definisana kao nauka koja proučava organizme koji su premali da bi se videlu golim okom, tj. nauka koja proučava mikroorganizme. Organizmi i objekti manji od jednog milimetra u prečniku se ne mogu videti golim okom, te su mikroskopi naišli na ogromnu primenu u mikrobiologiji. Mikroorganizmi su od velikog značaja. Mikroorganizmi su neophodni za pravljenje hleba, sira, piva, vina, antibiotika, enzima, vakcina, vitamina i mnogih drugih bitnih produkata. Mikroorganizmi su neophodni za ekološki sistem. Zahvaljujući njima postoje azotni i ugljenikovi ciklusi koji se odvijaju duboko u zemljištu i u dubokim vodama.

Mikroorganizmi su takođe pravili puno problema u istoriji čoveanstva. Bolesti izazvane mikroorganizmima su bile od značaja u nekoliko navrata, na primer pad Rimskog Carstva i osvajanje Novog Sveta. 1347. Crna cmrt je harala Evropom, i do 1351, samo četiri godine kasnije, 1/3 populacije je umrla. Danas jedna od najvećih bitaka koje moderna mikrobilogija vodi je sa virusom HIV-a, koji vodi do boleti side.

• 1546 - Frakastoro je pretpostavio da bolesti mogu da budu rezulat nevidljivih organizama
• 1590 - Džensen pravi prvi mikroskop
• 1676 - Levenhok otkriva prve organizme
• 1688 - Redi objavljuje rad o spontanoj generaciji crva
• 1765 - Spalancani napada teoriju spontane generacije
• 1786 - Miler pravi prvu sistematsku klasifikaciju bakterija
• 1798 - Jener prvi put upotrebljava vakcinu protiv boginja
• 1838 - Švan i Šlajden objavljuju rad Teorija ćelija
• 1844 - Basi potvrđuje da su mnoge bolesti izazvane mikroorganizmima
• 1847 - Semelvajs potvrđuje da se bolesti mogu preneti sa osobe na osobu, i prvi primenjuje dezinfikaciju
• 1849 - Snou istražuje epidemiologiju kolere u Londonu 1849. godine
• 1857 - Luj Paster potvrđuje da je fermentacija rezultat rada mikroorganizma
• 1858 - Virčov potvrđuje da ćelije nastaju deobom ćelija
• 1861 - Paster za sva vremena opovrgnuje teoriju spontane generacije
• 1867 - Lister objavljuje svoj rad o primeni dezinfekcije tokom operacija
• 1869 - Mišer otkiva nukleinske kiseline
• 1880 - Lavren pokazuje da je uzrok malarije mikroorganizam Plasmodium
• 1882 - Koh otkriva da je uzrok tuberkuloze bacil Mycobacterium tuberculosis
• 1884 - Gramovi metodi dele bakterije na gram pozitivne i gram negativne
• 1884 - Mečnikof objašnjava proces fagocitoze
• 1885 - Paster pravi vakcinu protiv besnila
• 1886 - Ešerih otkriva uzrok dijareje - mikroorganizam Escherichia Coli
• 1896 - Van Ermengem otkriva uzrok botulizma – Clostridium botulinum
• 1897 - Ros pokazuje da malariju prenosi komarac
• 1900 - Rid pokazuje da žutu groznicu takođe prenosi komarac
• 1902 - Lendštajner otkriva krvne grupe
• 1903 - Rajt otkriva prisustvo antitela
• 1905 - Šaudin i Hofman otkrivaju da se sifilis prenosi
• 1910 - Ehrlih proizvodi prvi lek za sifilis
• 1911 - Rous otkriva virus koji dovodi do raka kod kokošaka
• 1915 - D'Herel i Tvort otkrivaju prve viruse koji napadaju bakterije
• 1921 - Fleming otkriva lizozome
• 1928 - Grifit otkriva bakterijsku transformaciju
• 1929 - Fleming otkriva penicilin
• 1937 - Čaton deli organizme na prokariote i eukariote
• 1941 - Bidl i Tatum postavljaju hipotezu Jedan gen - jedan enzim
• 1944 - Averi pokazuje da je DNK nosilac genetske informacije
• 1945 - Vaksman otkriva streptomicin
• 1946 - Tatum opisuje bakterijsku konjugaciju
• 1951 - Herši i Čejs opisuje način na koji virus napada bakterije
• 1952 - Medaver otkriva da organizam ima osobinu tolerantnosti
• 1953 - Votson i Kirk otkrivaju strukturu molekula DNK
• 1962 - Porter opisuje osnovnu strukturu imunoglobulina G
• 1966 - Nirenberg, Korana i drugi otkrivaju Genetski kod - Genetska šifra
• 1970 - Arber i Smit otkrivaju restriktivne enzime
• 1971 - Baltimor otkriva obrnutu trankripciju kod virusa
• 1977 - Gilber i Senger otkrivaju tehnike za sekvenciranje DNK molekula
• 1979 - Sinteza insulina putem tehnologije rekombinacije DNK
• 1980 - Objavljena svetska eliminacije variole vere
• 1982 - Sinteza vakcine za Hepatitis B
• 1984 - Lik Montanjer identifikuje HIV virus
• 1985 - Mulis razvija polimerizovanu lančanu reakciju – PCR
• 1986 - Prvi put upotrebljena genska terapija
• 1995 - Objavljena DNK sekvenca Haemophilus influenzae
• 1997 - Otkrivena najveća bakterija na svetu
• 1999 - Potpuno poznat ljudski genom u Projektu ljudskog genoma

• Girolamo Fracastoro
• Zacharias Janssen
• Antonie van Leeuwenhoek
• Francesco Redi
• Lazzaro Spallanzani
• Edward Jenner
• Johannes Müller
• Theodor Schwann
• Matthias Jakob Schleiden
• Agostino Bassi
• Ignaz Semmelweis
• John Snow
• Louis Pasteur
• Rudolf Virchow
• Joseph Lister
• Friedrich Miescher
• Charles Louis Alphonse Laveran
• Hans Christian Gram
• Élie Metchnikoff (Ilya Mechnikov)
• Theodor Escherich
• Émile van Ermengem
• Ronald Ross
• Walter Reed
• Karl Landsteiner
• Almroth Wright
• Fritz Schaudinn
• Erich Hoffmann
• Paul Ehrlich
• Félix d'Herelle
• Frederick Twort
• Walther Flemming
• Édouard Chatton
• Francis Peyton Rous
• George Beadle
• Edward Tatum
• Simon Flexner
• Francis Crick
• James Watson
• Maurice Wilkins
• Peter Medawar
• Selman Waksman
• Oswald Avery
• Alfred Hershey
• Colin Munro MacLeod
• Har Gobind Khorana
• Marshall Warren Nirenberg
• Robert W. Holley
• Werner Arber
• Hamilton O. Smith
• David Baltimore
• Luc Montagnier
• Harald zur Hausen
• Kary Mullis
• Françoise Barré-Sinoussi
• Ludwik Hirszfeld
• Jana i Djurdja
• Mehmed Mulahusejnović

Mikrobiologija na Wikimedijinoj ostavi

• Microbiology, fifth Edition, Harley, John - Eastern Kentucky University, 2003.

• O mikrobiologiji