HL7 Wiki

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1910-е 1920-е 1930-е 1940-е 1950-е
Године:	1936 1937 1938 1939 1940 1941 1942
1939 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1939. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 15. март — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Нацистичкој Немачкој, немачке трупе су окупирале Чехословачку.
• 23. март — Мађарско ратно ваздухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат.
• 28. март — Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка.

• 1. април — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага.
• 7. април — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу.

• 22. мај — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије.

• 7. јун — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД, што је била прва посета британског монарха овој земљи.

• 2. август — Ајнштајн–Силардово писмо председнику Рузвелту након што је у Немачкој откривена нуклеарна фисија, САД би морале истражити производњу атомске бомбе (зачетак Пројекта Менхетн).
• 12. август — Претпремијера "Чаробњака из Оза" у Висконсину (у Холивуду три дана касније).
• 19. август — Током преговора са Совјетима, Хитлер наређује Кригсмаринеу да започне операције Фал Вајс, плана инвазије на Пољску.
• 20. август — Совјетско-јапански погранични сукоби: одлучујућа Жуковљева совјетска офанзива код Халхин Гола.
• 23. август — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању и тајни додатак о подели интересних сфера у источној Европи.
• 24. август — На Брду код Крања званично саопштење о споразуму Цветковић—Мачек (након чега Цветковић даје оставку и одмах добија мандат за састав нове владе).

+ Ванредно заседање британског парламента: донесен Акт о ратним овлашћењима, Морнарица у ратној готовости. Истог дана британским и француским грађанима у Немачкој речено да се врате кући.

• 25. август — Хитлер одлаже напад на Пољску за пет дана (они који нису обавештени, накратко почели напад сутрадан ујутру).
• 26. август — Споразум Цветковић—Мачек; формирана Бановина Хрватска, од Савске и Приморске бановине и још неколико срезова. На Бледу формирана нова влада чији је председник опет Драгиша Цветковић а потпредседник Влатко Мачек (и још 4 министра из ХСС) Милан Недић министар војске и морнарице. Распуштени су Народна скупштина и Сенат и укинут изборни закон — повратак демократије. (против Споразума су усташе, десница ХСС, већина српских политичара, војска, СПЦ и муслимани)
• 27. август — Први лет Хајнкел He 178, првог турбомлазног авиона.
• 31. август — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи.

• 1. септембар — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат.
• 3. септембар — Уједињено Краљевство и Француска објављују рат Немачкој.
• 3. септембар — Немачка подморница У-30 је торпедовала и потопила британски путнички прекоокеански брод СС Атенија, усмртивши 117 особа.
• 3. септембар — Велика награда Београда 1939. на кружној стази око Калемегдана за Краљев пехар; први је Италијан Тацио Нуволари, други Немац Манфред фон Браухич (синовац генерала Валтера), четврти Бошко Миленковић. Процењених 75.000 гледалаца.
• 5. септембар — САД прогласиле своју неутралност у рату
• 7. септембар — Румунија проглашава неутралност.
• 8. септембар — Немачке претходнице стигле у близину Варшаве.
• 15. септембар — Варшава опкољена.

+ Бугарска проглашава неутралност.

+ Поринут брод „Козара“, најстарије пловило речне флотиле Војске Србије.

+ Крећу емисије југословенске редакције BBC-ја.

• 16. септембар — Примирје у сукобу између Совјета (и монголских савезника) и Јапанаца.
• 17. септембар — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака.
• 17. септембар — Носач авиона ХМС Курејџос британске Краљевске морнарице је у Западним прилазима торпедовала и потопила немачка подморница У-29, уз губитак живота 519 чланова посаде.
• 21. септембар — Припадници фашистичке паравојне организације Гвоздена гарда су убили румунског премијера Арманда Калинескуа..
• 28. септембар — Пад Варшаве.

• 8. октобар — Немачка анектирала западну Пољску.
• 11. октобар — Амерички председник Френклин Рузвелт одобрио почетак пројекта Менхетн, пројект израде атомске бомбе.
• 14. октобар — Више од 800 британских морнара погинуло када је немачка подморница У 47 упловила у британску ратну луку Скапа Флоу и торпедима потопила бојни брод ХМС Ројал Оук.
• 19. октобар — Турска, Француска и Уједињено Краљевство потписали споразум у Анкари о узајамној помоћи уколико их нека европска сила нападне на Медитерану.

+ Главни генералштаб ЈКВ предлаже формирање концентрационих логора за комунисте и њихове помагаче.

• 20. октобар — Summi Pontificatus, прва већа енциклика папе Пија XII, осуђује расизам, тоталитаризам, тражи обнову Пољске (сматра се нападом на нацистички режим).
• 25. октобар — Наредба министарства војске и морнарице о сузбијању комунистичке активности у војсци.

• 4. новембар — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала.

• 13. децембар — У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице „Ексетер”, „Ајакс” и „Ахил” код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод „Граф Шпе”.
• 14. децембар — Друштво народа је искључило СССР због агресије на Финску.
• 14. децембар — У сукобима током демонстрације радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа.

• 6. јануар — Валериј Лобановски, украјински фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2002)
• 29. јануар — Џермејн Грир, аустралијска књижевница и интелектуалка
• 30. јануар — Јован Миладиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1982)

• 12. фебруар — Реј Манзарек, амерички музичар, музички продуцент, редитељ и писац, најпознатији као суоснивач и клавијатуриста групе The Doors (прем. 2013)
• 22. фебруар — Светозар Стијовић, српски лингвиста (прем. 2000)
• 27. фебруар — Кензо Такада, јапански модни креатор (прем. 2020)

• 5. март — Саманта Егар, енглеско-америчка глумица
• 7. март — Душан Маравић, српски фудбалер
• 17. март — Ђовани Трапатони, италијански фудбалер и фудбалски тренер
• 27. март — Беба Селимовић, босанскохерцеговачка певачица (прем. 2020)

• 1. април — Али Макгро, америчка глумица, модел, списатељица и активисткиња за права животиња
• 2. април — Марвин Геј, амерички музичар и музички продуцент (прем. 1984)
• 2. април — Јован Ристић, српски редитељ (прем. 2013)
• 2. април — Живан Сарамандић, српски оперски певач (прем. 2012)
• 7. април — Франсис Форд Копола, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор
• 13. април — Пол Сорвино, амерички глумац, редитељ, оперски певач, писац, вајар и предузетник (прем. 2022)
• 13. април — Шејмус Хини, ирски песник, драматург и преводилац, добитник Нобелове награде за књижевност (1995) (прем. 2013)
• 16. април — Борис Дворник, хрватски глумац, редитељ и сценариста (прем. 2008)
• 25. април — Тарчизио Бурњич, италијански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2021)

• 5. мај — Јован Зебић, српски политичар и економиста (прем. 2007)
• 9. мај — Ђоко Вјештица, српски новинар и радијски водитељ (прем. 2008)
• 10. мај — Ивица Видовић, хрватски глумац (прем. 2011)
• 13. мај — Харви Кајтел, амерички глумац и продуцент
• 18. мај — Силвана Арменулић, југословенска певачица и глумица (прем. 1976)
• 19. мај — Џејмс Фокс, енглески глумац
• 25. мај — Дикси Картер, америчка глумица и певачица (прем. 2010)
• 25. мај — Ијан Макелен, енглески глумац

• 29. јун — Амарилдо, бразилски фудбалер

• 1. јул — Карен Блек, америчка глумица, сценаристкиња и музичарка (прем. 2013)
• 3. јул — Љубивоје Ршумовић, српски песник
• 5. јул — Павел Морозенко, совјетски и руски глумац (прем. 1991)
• 9. јул — Слободан Станишић, српски писац
• 30. јул — Питер Богданович, амерички редитељ, сценариста, глумац, продуцент, критичар и историчар филма (прем. 2022)

• 2. август — Вес Крејвен, амерички редитељ, сценариста, продуцент, глумац и писац (прем. 2015)
• 5. август — Ратомир Вићентић, српски кошаркаш (прем. 2009)
• 9. август — Романо Проди, италијански политичар
• 19. август — Џинџер Бејкер, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар супергрупе Cream (прем. 2019)
• 23. август — Милан Влајчић, српски новинар, књижевник и књижевни и филмски критичар (прем. 2022)
• 27. август — Никола Пилић, југословенски и хрватски тенисер и тениски тренер
• 29. август — Џон Бардон, енглески глумац (прем. 2014)
• 29. август — Џоел Шумахер, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2020)

• 5. септембар — Вилијам Девејн, амерички глумац
• 5. септембар — Џорџ Лејзенби, аустралијски глумац и модел
• 13. септембар — Борислав Микелић, српски привредник и политичар, председник Владе Републике Српске Крајине (1994—1995) (прем. 2018)
• 20. септембар — Небојша Попов, српски социолог (прем. 2016)
• 29. септембар — Фикрет Абдић, босанскохерцеговачки привредник и политичар

• 3. октобар — Велибор Васовић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2002)
• 11. октобар — Марија Буено, бразилска тенисерка (прем. 2018)
• 14. октобар — Ралф Лорен, амерички модни дизајнер, филантроп и предузетник
• 16. октобар — Амансио Амаро, шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
• 18. октобар — Ли Харви Освалд, амерички маринац који је осумњичен за атентат на Џона Кенедија (прем. 1963)
• 24. октобар — Ф. Мари Ејбрахам, амерички глумац
• 27. октобар — Џон Клиз, енглески глумац, писац, комичар, продуцент и певач
• 30. октобар — Грејс Слик, америчка музичарка и уметница, најпознатија као певачица група Jefferson Airplane, Jefferson Starship и Starship

• 2. новембар — Енрико Албертози, италијански фудбалски голман
• 5. новембар — Драгиша Станковић Челик, југословенски и српски боксер (прем. 2015)
• 15. новембар — Јафет Кото, амерички глумац (прем. 2021)
• 16. новембар — Милош Жутић, српски глумац (прем. 1993)
• 18. новембар — Маргарет Атвуд, канадска песникиња, списатељица, књижевна критичарка, есејисткиња и еколошка активисткиња
• 20. новембар — Игор Мандић, хрватски књижевни критичар, новинар, есејиста, фељтониста и полемичар (прем. 2022)
• 26. новембар — Марк Марголис, амерички глумац (прем. 2023)
• 26. новембар — Тина Тарнер, америчка музичарка и глумица (прем. 2023)
• 29. новембар — Матија Бећковић, српски песник и писац

• 1. децембар — Ли Тревино, амерички голфер
• 8. децембар — Фахрудин Јусуфи, југословенски и српски фудбалер (прем. 2019)
• 8. децембар — Звездан Чебинац, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2012)
• 8. децембар — Срђан Чебинац, српски фудбалер
• 26. децембар — Фил Спектор, амерички музичар и музички продуцент (прем. 2021)

• Википедија:Непознат датум — Богомил Ђузел, македонски писац
• Википедија:Непознат датум — Душан Ђурић, српски глумац († 1969)

• 18. јануар — Драгиша Мишовић, српски лекар и комуниста. (*1898)
• 28. јануар — Вилијам Батлер Јејтс, ирски књижевник и Нобеловац. (*1865)

• 10. фебруар — Пије XI, римски папа. (*1857)

• 2. март — Хауард Картер, енглески археолог

• 2. април — Валери Славек, пољски политичар. (*1879)
• 24. април — Луј Труселије, француски бициклиста. (*1881).

• 25. мај — Френк Дајсон, енглески астроном. (*1868)

• 4. јун — Павле Поповић, српски филолог и књижевник. (*1868)
• 29. јун — Мехмед Спахо, југослоенски муслимански политичар. (*1883)

• 27. јул — Милица Јанковић, српска књижевница. (*1881)

• 23. септембар — Зигмунд Фројд, аустријски психолог. (*1856)

• 31. октобар — Албрехт, војвода од Виртемберга, виртембершки војвода и немачки фелдмаршал

• 28. новембар — Џејмс Нејсмит, творац кошарке. (*1861)
• 30. новембар — Бела Кун, мађарски политичар и револуционар

• Физика — Ернест Орландо Лоренс
• Хемија — Адолф Фридрих Јохан Бутенант и Леополд Ружичка
• Медицина — Герхард Домак
• Књижевност — Франс Емил Силанпе
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума