Knowledge Base Wiki

Ljudski Interferoni tip I su velika i rastuća grupa IFN proteina. Svi tip I interferoni se vezuju za specifični receptorski kompleks na ćelijskoj površini poznat kao IFN-α receptor (IFNAR) koji se sastoji od IFNAR1 i IFNAR2 lanaca.^[1]

Homologni molekuli sa tipom I IFN su nađeni u mnogim vrstama, uključujući sve sisare, kao i kod nekih vrsta ptica, reptila, amfibija i riba.^[2]

Tipovi kod sisara

Homologni molekuli sa tipom I IFN su nađeni u mnogim vrstama, uključujući sve sisare, kao i kod nekih vrsta ptica, reptila, amfibija i riba.^[2]

IFN-α

IFN-α proteine proizvode leukociti. Oni uglavnom funkcionišu kao deo odgovora urođenog imunskog sistema na viralne infekcije. Postoji 14 pod-tipova, i oni se nazivaju IFNA1, IFNA2, IFNA4, IFNA5, IFNA6, IFNA7, IFNA8, IFNA10, IFNA13, IFNA14, IFNA16, IFNA17, IFNA21. Geni za IFN-α molekule su grupisani na hromozomu 9.

IFN-α se takođe pravi sintetičkim putem kao medikacija. Postoje dva tipa:

IFN-β

IFN-β{- proteini se proizvode u velikim količinama od strane fibroblasta. Oni imaju antiviralnu aktivnost, uglavnom u okviru urođenog imunog odgovora. Dva tipa IFN-β su poznata, IFN-β1 (IFNB1) i IFN-β3 (IFNB3)^[3] (gen označen sa IFN-β2 je zapravo IL-6).

IFN-ε, –κ, -τ, -δ, i –ζ

IFN-ε, –κ, -τ, i –ζ izgleda, da postoji samo jednu izoforma kod ljudi, IFNK. Samo preživari kodiraju IFN-τ, IFN-ω varijantu. Do sada, IFN-ζ je nađen samo kod miševa, dok je strukturni homolog, IFN-δ nađen u raznovrsnom nizu placentalnih sisara koji nisu primati i glodari. Većina ali ne svi placentalni sisari kodiraju funkcionalne IFN-ε i IFN-κ gene.

IFN-ω

IFN-ω, mada je samo jedna funkcionalna forma opisana do sad (IFNW1), postoji nekoliko pseudogena: IFNWP2, IFNWP4, IFNWP5, IFNWP9, IFNWP15, IFNWP18, i IFNWP19 kod ljudi. Mnogi ne-primatni placentalni sisari izražavaju više IFN-ω pod-tipova.

IFN-ν

Ovaj pod-tip tipa I IFN je nedavno bio opisan kao pseudogen kod ljudi, ali je potencijalno funkcionalan u genomu domaće mačke.

Izvori i funkcija

IFN-α i IFN-β se izlučuju is mnogih ćelijskih tipova uključujući limfocite (NK ćelije, B-ćelije i T-ćelije), makrofage, fibroblaste, endotelijalne ćelije, osteoblasti i druge. Oni stimulišu makrofage i NK ćelije da proizvedu antiviralni odgovor, i oni su aktivni protiv tumora. Nedavno su plazmacitoidne dendritske ćelije bile identifikovane kao najpotentniji proizvođači tipa I interferona u odgovoru na antigen, i bile su nazvani prirodne IFN proizvodeće ćelije.

IFN-ω se oslobađa iz leukocita na mestu viralne infekcije ili tumora.

Reference

↑ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
↑ ^2,0 ^2,1 Schultz et al., The interferon system of non-mammalian vertebrates. Developmental and Comparative Immunology, Volume 28, pages 499-508.
↑ Todd and Naylor, New chromosomal mapping assignments for argininosuccinate synthetase pseudogene 1, interferon-beta 3 gene, and the diazepam binding inhibitor gene. Somat. Cell. Mol. Genet. 1992 Volume 18, pages 381-5.

Spoljašnje veze

MeSH Interferon+Type+I

Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: Interferon tip I

[1] Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.

[autogenerated1-2] 2,0 ^2,1 Schultz et al., The interferon system of non-mammalian vertebrates. Developmental and Comparative Immunology, Volume 28, pages 499-508.

[3] Todd and Naylor, New chromosomal mapping assignments for argininosuccinate synthetase pseudogene 1, interferon-beta 3 gene, and the diazepam binding inhibitor gene. Somat. Cell. Mol. Genet. 1992 Volume 18, pages 381-5.

[1]

[2]

[3]