FAIR and interactive data graphics from a scientific knowledge graph

Ovo je članak o godini 1857.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1820-e  1830-e  1840-e  – 1850-e –  1860-e  1870-e  1880-e
Godine:	1854 1855 1856 – 1857 – 1858 1859 1860

1857. po kalendarima

Gregorijanski	1857. (MDCCCLVII)
Ab urbe condita	2610.
Islamski	1273–1274.
Iranski	1235–1236.
Hebrejski	5617–5618.
Bizantski	7365–7366.
Koptski	1573–1574.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1912–1913.
• Shaka Samvat	1779–1780.
• Kali Yuga	4958–4959.
Kineski
• Kontinualno	4493–4494.
• 60 godina	Yin Vatra Zmija (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11857.
p • r •
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1857 (MDCCCLVII) bila je redovna godina koja počinje u četvrtak po gregorijanskom odn. redovna godina koja počinje u utorak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju kalendare).

• 3. 1. - Pariški nadbiskup Marie Dominique Auguste Sibour ubijen od strane svećenika koji se navodno protivio nekim crkvenim dogmama.
• 9. 1. - Jak Fort Tejonski zemljotres potresao Kaliforniju.

• 24. 1. - Bečkim ugovorom uveden savezni talir (Vereinsthaler) kao sredstvo plaćanja u Austriji i Nemačkom carinskom savezu (Zollverein). Austrijski gulden korigovao težinu u odnosu na novu valutu, sadrži 100 krajcara umesto 60.
• 24. 1. - University of Calcutta je prvi sekularni univerzitet zapadnog stila u Južnoj Aziji.
• januar - Crnogorski knez Danilo I Petrović u zvaničnoj poseti Parizu, što izaziva nezadovoljstvo Austrije i Rusije^[1]. Opozicija (Đorđije Petrović) organizovala atentat na knjaza, ubijen jedan senator na ispraćaju^[2].
• januar/februar - Gustaveu Flaubertu suđeno po optužbi da je feljtonizovanim romanom Madame Bovary povredio moral i religiju - oslobođen 7. februara a roman u aprilu objavljen u obliku knjige.

• 4. 2. - Veliki pogreb, juče umrlog, austrijskog konzula u Sarajevu Dimitrija Atanackovića - "prvi put" da je u gradu javno nošen krst od početka turske vlasti.^[3]
• 5. 2. - Ratifikovan liberalni ustav Meksika - protivljenje konzervativaca ranijim liberalnim zakonima i ovom ustavu dovodi do građanskog Reformskog rata (od sledećeg decembra do 1860).
• februar - Putnički brod Tempest nestao na Atlantiku sa 150 osoba.
• 20. 2. - U Bremenu osnovana brodarska kompanija Severnonemački Lojd (Norddeutscher Lloyd).
• 22. 2. - Po legendi, u Minhenu nastale bele kobasice (Weißwurst).
• 28. 2. - Austrijski feldmaršal Josef Radetzky odlazi u penziju posle 90 godina života i 72 godine službe.

• 3. 3. - Drugi opijumski rat: Velika Britanija i Francuska i formalno objavljuju rat Kini.
• 4. 3. - James Buchanan postaje predsednik SAD (do 1861) - kasniji istoričari ga smatraju jednim od najslabijih predsednika.

• 6. 3. - Vrhovni sud SAD presuđuje u slučaju Dred Scott v. Sanford: crnci, robovi ili slobodni, ne mogu biti građani SAD, pa se ne mogu obraćati federalnom sudu - smatra se najgorom odlukom Suda, jedan od katalizatora Građanskog rata (poništeno 1866-68).
• 13. 3. - Knez Aleksandar Karađorđević doneo ustroenije o udruživanju zanatlija i trgovaca (danas Dan Privredne komore Srbije).
• 14. 3. - Kopenhagenska konvencija posle više od 400 godina ukida Øresundsku brodarinu, dansku dažbinu za prolaz moreuzom Øresund.
• 23. 3. - Elisha Otis instalirao u New Yorku prvi lift.
• 25. 3. - Édouard-Léon Scott de Martinville patentirao fonoautograf, prvu poznatu spravu za beleženje zvuka.
• 27. 3. - Anglo-persijski rat: Britanci zauzeli bez borbe Muhamaru (Horamšaher) na Šat al-Arabu, pet dana kasnije zauzimaju i Ahvaz.
• 27. 3. - 24. 4. - Izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu, Palmerstonovi vigovci konačno dobili većinu.

• 4. 4. - Okončan Anglo-persijski rat (mirovni ugovor potpisan u Parizu pre mesec dana): Persija se povlači iz afganistanskog Herata, potpisaće trgovački ugovor i sarađivaće u sprečavanju trgovine robovima.
• 18. 4. - Allan Kardec, osnivač spiritizma, izdaje prvu od pet knjiga koje se smatraju fundamentalnim delima te doktrine.

• 30. 4. - Ekspedicija Novara: austrijska fregata Novara kreće iz Trsta na put oko svijeta.

• 5. 5. - 17. 10. - U Manchesteru se održava izložba Umetnička blaga Velike Britanije, sa 16.000 izloženih dela i 1,3 miliona posetitelja. Oscar Gustave Rejlander izlaže "Dva načina života", bešavni kolaž od 32 fotografije.
• 10. 5. - Indijska pobuna započinje pobunom indijskih vojnika (sipoja) protiv britanskih oficira.
• 11. 5. - Indijski pobunjenici zauzimaju Delhi, sa gradskim ološem ubijaju sve Evropljane koje vide a Britanci se digli u vazduh sa gradskim arsenalom da im ne bi pao u ruke.
• 26. 5. - Neuchâtelska kriza okončana Pariskim ugovorom: pruski kralj se i formalno odriče bivše kneževine, sada švajcarskog kantona Neuchâtel i grofovije Valangin.

• 2. 6. - Johann Carl Fuhlrott i Hermann Schaaffhausen predstavili prošlogodišnje otkriće Neandertal 1, prvog pronađenog neandertalca.

• 6. 6. - Švedsko-norveški princ Oskar se oženio sa Sophijom von Nassau.
• jun - Palliserova ekspedicija počinje istraživanje britanske Zapadne Kanade, od jezera Superior do Pacifika (1859). Region ovog leta istražuje i ekspedicija Henryja Youlea Hinda. Kanadske i britanske vlasti žele istražiti slabo poznatu oblast i sprečiti eventualni ekspanzionizam SAD.
• 25. 6. - Prvo izdanje Baudelaireove zbirke pesama "Cveće zla" (Les Fleurs du mal) - u avgustu osuđen na globu zbog vređanja javnog morala.
• 26. 6. - Kraljica Viktorija održala prvu ceremoniju dodele Viktorijinih krstova, najvišeg britanskog odlikovanja - 66 učesnika Krimskog rata (1358 odlikovanja do 2015).
• 27. 6. - Južnoafrička Republika (Transvaal) nezavisna, prvi predsednik Marthinus Wessel Pretorius.
• 27. 6. - Indijska pobuna: Opsada Kanpura okončana britanskom predajom - obećan im slobodan prolaz, ali dolazi do pucnjave u kojoj su skoro svi ubijeni, a žene i deca zatočeni.
• jun - Rat u Juti: predsednik SAD proglašava da je mormonska Juta u stanju pobune zbog tamošnje poligamije i teokratije.

• 1. 7. (19. 6. po j.k.) - Stefan Marković postavljen za novog knjažeskog predstavnika (predsednika vlade) u Srbiji (do 1858).
• 1. 7. - Opsada Lucknowa - indijski pobunjenici drže pod opsadom Lucknow a Britanci započinje opsadu Delhija.
• 15. 7. - Indijski ustanak: Bibigharski masakr britanskih žena i dece u Kanpuru.
• 27. 7. - Austrijska južna željeznica je završena otvaranjem dionice Ljubljana-Trst - tako je Beč, nakon 18 godina gradnje, povezan željeznicom sa Jadranom.

• 5. 8. - Prvi pokušaj postavljanja Transatlantskog telegrafskog kabla - neuspešno.
• 15. 8. - Prvi uspon na planinu Mönch u Bernskim Alpima (4.107 m).
• 18. 8. - Počela s radom Biblioteca Comunale Paravia, današnja Znanstvena knjižnica Zadar.
• 20. 8. - Jedrenjak Dunbar se nasukao pred Sydneyskom lukom, stradala 121 osoba.
• 26. 8. - Nemački botaničar i istraživač Adolf Schlagintweit pogubljen u Kašgaru.
• 28. 8. - Odobren zakon u Engleskoj i Velsu kojim se razvod premešta iz crkvenog u građanski sud.

• 11. 9. - Masakr na Mountain Meadows: mormonska milicija ubila oko 120 pripadnika iseljeničkog karavana u Juti.
• 12. 9. - Parobrod SS Central America potonuo zbog uragana kod Severne Karoline sa 425 ljudi i 14.000 kg zlata, što će inicirati ekonomsku krizu.
• septembar - U SAD počinje finansijska Panika 1857. koja će se proširiti i u Evropu.
• septembar - Zbog turskog zuluma Luka Vukalović na zboru narodnih glavara dogovorio novu bunu, pridružiće se i Kuči i Vasojevići^[4].
• 20. 9. - Britanci povratili Delhi, poslednji mogulski car Bahadur Shah II je uhapšen, dvojica sinova i jedan njegov unuk su ubijeni.
• 24 - 29. 9. - Susret dva cara u Stuttgartu, francuskog Napoleona III i ruskog Aleksandra II - Rusija izlazi iz izolacije, Francuskoj obećana neutralnost u slučaju konflikta sa Austrijom u Italiji (→ Austrijsko-sardinijski rat).
• 25. 9. - Krunski princ Karl XV postaje regent Švedske i Norveške.
• septembar/oktobar - Otkrivena Tenkina zavera za ubistvo kneza Aleksandra, nazvana po Stefanu Stefanoviću Tenki, predsedniku Saveta (u zaveru bilo umešano još nekoliko savetnika, finansira ih Miloš Obrenović).

• 5. 10. - Srpski slikar Stevan Todorović otvorio u Beogradu besplatnu školu za slikanje, pevanje i gimnastiku (bila nakratko zabranjena).
• 13. 10. - Panika 1857.: zatvorene banke u New York Cityju, ostaju tako do 12. decembra.
• 24. 10. - U Sheffieldu u Engleskoj formiran Sheffield F.C., prvi fudbalski klub na svijetu.
• 25. 10. (13.10. po j.k.) - Šestorica savetnika podnela ostavku pod pritiskom kneza Aleksandra, mada nisu bili direktno umešani u Tenkinu zaveru (francuski i ruski konzul negoduju).
• 28. 10. - Uspostavljen međunarodni telegrafski saobraćaj na liniji Beograd-Carigrad, preko Niša i Sofije.
• 29. 10. - Helmuth Karl Bernhard von Moltke dobio dužnost dužnost šefa pruskog generalštaba (do 1888, od 1871 šef nemačkog Velikog generalštaba).

• 1. 11. - U SAD izlazi prvi broj kulturnog časopisa The Atlantic Monthly.
• 2. 11. (21.10. po j.k.) - Francuski ambasador pri Porti Duvnel (s kojim se u principu slaže i ruski ambasador) traži tursku komisiju za rešavanje ustavnog sukoba u Srbiji.
• 13. 11. (1.11. po j.k.) - Osuđenima u Tenkinoj zaveri smrtna kazna zamenjena doživotnom robijom u Gurgusovačkoj kuli, uz brutalan prevoz i tretman.

• 15. 11. - Puštena pruga Segedin-Temišvar, preko Banatskog Aranđelova i Kikinde, što predstavlja vezu i sa Budimpeštom i Bečom.
• 18. 11. - Opsada Lucknowa okončana britanskim povlačenjem iz grada.
• 18. 11. - Eksplozija barutane u utvrdi Mainz, uništeno 57 kuća, poginuo izvestan broj pruskih i austrijskih vojnika.
• 20. 11. - Ručno pismo (reskript) ruskog cara Aleksandra II kojim je plemstvo ovlašćeno da se bavi seljačkim pitanjem, u pravcu ukidanja kmetstva^[5].

• decembar? - U južnoj Hercegovini, uz pomoć Crne Gore, počinje ustanak Luke Vukalovića koji će se raširiti do Drobnjaka^[1]. Vukalović je vodio krvavu borbu u Orahovcu.
• decembar - Izbija novi ustanak u Bosni koji će biti ugušen u jesen 1858 - Prva Pecijina buna (Petar Petrović Pecija na čelu ustanka u Krajini). Ustanak seljaka oko Gradačca sa centrom u selu Gorici^[6].
• decembar - Grupa bosanskih seljaka krenula da preda žalbu sultanu na svoje stanje - žele ukidanje čitluka i služenje u vojsci umesto poreza^[7].
• 16. 12. - Zemljotres u Basilicati ubija oko 11.000 ljudi u južnoj Italiji (Kraljevina dviju Sicilija).
• 20. 12. - Austrijski car Franjo Josip I izdaje dekret Es ist Mein Wille kojim naređuje rušenje gradskih zidova i šančeva Beča radi gradnje Ringstrasse.
• 21. 12. - Juraj Dobrila je potvrđen za porečko-pulskog biskupa (do 1875).
• 22. 12. - U Londonu osnovan Alpski klub (Alpine Club), prvi planinarski klub na svetu.
• 31. 12. - Britanska kraljica Viktorija odabire Ottawu kao budući glavni grad Kanade.

• Srbija:
  • U Srbiji se prikupljaju prilozi za Karađorđev spomenik, u šta je vlada uključila policiju, a mitropolit sveštenstvo - Savet negoduje zbog nameta.
  • Počinje gradnja Kapetan-Mišinog zdanja u Beogradu.
  • U Srbiji donet Zakon o osnovnim školama - finansiranje i nadzor preneti sa lokalnog na državni nivo.
  • Stevan Todorović došao u Beograd i osnovao školu za crtanje i školu za gimnastiku i borenje.
  • Oštra zima i loši putevi izazivaju visoke cene u Beogradu.
  • Šumska uredba pokušava da unese reda u vlasništvo i prekomernu seču u Srbiji, oborena već sledeće godine.
• U Crnoj Gori se pojavila opozicija oko predsednika Senata Đorđija Petrovića, ali knjah Danilo je ubrzo suzbija^[8].
• Đorđe Natošević započinje u Temišvaru reformu srpskog školstva u Habsburškom carstvu^[9].
• U civilnoj Hrvatskoj (bez Srema) ima 851.516 stanovnika od čega 83.026 Srba; u Vojnoj granici od 657.817 stanovnika, Srba je 45% (ukupno 29,04% Srba u oba dela Hrvatske, pad sa 31,41% u 1840.)^[10].
• Ruski diplomata Aleksandar Giljferding putuje po Kosovu i Bosni.
• Dimitraćeva buna oko Vidina^[11].

• Dickensov roman Little Dorrit objavljen u obliku knjige.
• Tajpinški ustanak: pesnik i predsednik vlade Shi Dakai napušta prestonicu sa izvesnim brojem pristalica - smatra se da je ovo doprinelo propasti pokreta.
• Osnovan Kuala Lumpur, kao naselje rudara kalaja/kositra.
• Završena Memphis and Charleston Railroad, prva železnica između Atlantika i Misisipija.
• Osnovan Dakar.
• Nauka i tehnika:
  • U Švajcarskoj pronađen tipski lokalitet Latenske kulture Gvozdenog doba.
  • Claude Bernard izolovao glikogen.
  • Formuliran Buys Ballotov zakon, ili barički zakon vjetra.
  • Louis Pasteur objasnio fermentaciju.
  • August Kekulé objavio četvorovalentnost ugljenika.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1857.

• 4. 1. - Émile Cohl, francuski karikaturist, animator († 1938)
• 13. 1. - Anastasios Papulas, grčki general († 1935)
• 23. 1. - Andrija Mohorovičić, hrvatski geofizičar († 1936.)
• 26. 1. - Dalaj Lama XII († 1875)
• 28. 1. - Stojan Protić, srpski političar, prvi predsednik vlade KSHS († 1923)

• 18. 2. - Max Klinger, slikar, skulptor, grafičar († 1920)
• 22. 2. - Robert Baden Powell, osnivač svjetskog izviđačkog (skautskog) pokreta († 1941.)
• 22. 2. - Heinrich Rudolf Hertz, njemački fizičar († 1894.)
• 26. 2. - Émile Coué, propagator autosugestije († 1926)

• 25. 3. - Jovan Ilkić, srpski arhitekta († 1917)
• 27. 3. - Karl Pearson, osnivač matematičke statistike († 1936)
• 30. 3. - Léon Charles Thévenin, telegrafski inženjer († 1926)

• 5. 4. - Aleksandar I Batenberg, prvi vladar moderne Bugarske († 1893)
• 22. 4. - Paul Dresser, kompozitor zabavne muzike († 1906)
• 23. 4. - Ruggero Leoncavallo, kompozitor opere († 1919)

• 13. 5. - Ronald Ross, pronalazač malaričnog parazita, nobelovac († 1932)
• 15. 5. - Williamina Fleming, astronom († 1911)
• 24. 5. - Aleksandar Mašin, srpski pukovnik, majski zaverenik († 1910)
• 31. 5. - Achille Ratti, papa Pio XI. († 1939)

• 2. 6. - Edward Elgar, engleski kompozitor († 1934.)
• 6. 6. - Aleksandar Ljapunov, ruski matematičar, fizičar († 1918)

• 5. 7. - Clara Zetkin, njemačka revolucionarka i članica međunarodnoga radničkog pokreta († 1933.)
• 8. 7. - Alfred Binet, psiholog, kokreator testa inteligencije († 1911)
• 27. 7. - Melentije Vujić, episkop timočki, svetogorski monah († 1921)

• 8. 8. - German Opačić, episkop bački († 1899)

• 9. 9. - Milan Nedeljković, začetnik astronomije i meteorologije u Srbiji († 1950)
• 12. 9. - Mijo Mandić, pokretač bunjevačkog lista "Neven" († 1945)
• 13. 9. - Milton S. Hershey, proizvođač čokolade († 1945)
• 15. 9. - William Howard Taft, predsednik SAD, vrhovni sudija († 1930)
• 17. 9. - Konstantin Ciolkovski, pionir raketa i astronautike († 1935)

• 2. 10. - Arthur Edward Waite, okultista († 1942)
• 9. 10. - Ivo Vojnović, hrvatski književnik († 1929.)

• 1. 11. - Damjan Popović, srpski general († 1928)
• 3. 11. - Mihail Aleksejev, ruski general († 1918)
• 5. 11. - Ida Tarbell, pionir istraživačkog novinarstva († 1944)
• 17. 11. - Celestin Medović, hrvatski slikar († 1920.)
• 26. 11. - Ferdinand de Saussure, lingvista, semiotičar († 1913)
• 28. 11. - Alfonso XII, kralj Španije († 1885)

• 3. 12. - Joseph Conrad, engleski prozaist poljskoga podrijetla († 1924.)
• 7. 12. - Uroš Predić, srpski slikar († 1953)
• 10. 12. - Lujo Marun, franjevac, arheolog († 1939)
• 16. 12. - Nikolaj Hartvig, ruski diplomata († 1914)
• 16. 12. - Edward Emerson Barnard, astronom († 1923)

• ? - Persida Milenković, zadužbinarka († 1943)
• ? - Mehmed Šukri-paša, osmanski zapovednik Jedrena († 1916)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1857.

• 10. 2. - David Thompson, istraživač Severne Amerike (* 1770)
• 15. 2. - Mihail Glinka, ruski kompozitor (* 1804)
• 30. 3. - Dimitrije P. Tirol, srpski pisac, geograf, slikar (* 1793)
• 2. 5. - Alfred de Musset, književnik (* 1810)
• 11. 5. - Eugène François Vidocq, detektiv (* 1775)
• 20. 5. - Ivan Franjo Jukić, bosanski franjevac, prosvjetitelj, pjesnik, putopisac i etnograf (* 1818)
• 23. 5. - Augustin Louis Cauchy, francuski matematičar (* 1789.)
• 21. 6. - Louis Jacques Thénard, hemičar (* 1777)
• 30. 6. - Alcide d'Orbigny, naturalista (* 1802)
• 15. 7. - Carl Czerny, kompozitor, pijanista, učitelj (* 1791)
• 16. 7. - Pierre-Jean de Béranger, pjesnik (* 1780)
• 29. 7. - Charles Lucien Bonaparte, biolog (* 1803)
• 5. 9. - Auguste Comte, francuski matematičar i filozof (* 1798.)
• 22. 9. - Daniele Manin, venicijanski revolucionar (* 1804)
• 28. 10. - Louis Eugène Cavaignac, francuski general, bivši šef vlade (* 1802)
• 3. 12. - Christian Daniel Rauch, skulptor (* 1777)
• 17. 12. - Francis Beaufort, britanski admiral, hidrograf (* 1774)
• 23. 12. - Achille Devéria, slikar, litograf (* 1800)
• ? - Stevan Perović Cuca, crnogorski serdar i senator, Njegošev sestrić (* 1830)

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (V-1)
  • Peta knjiga drugi tom (V-2)